Narodno blagostanje

Страна 212

уре и риба) са 5,285 на 4,639 вагона односно са 1.066 мил. дин. на 515 мил. динара.

Овакво стање увалило је земљу дубоко у процес осиромашења. Село је све мање трошило, индустрија је смањивала производњу, опадао је и број упослених радника и наднице, животни стандард широких народних маса све се више срозавао. Земљу је притискивала тешка финансиска криза, упркос томе што су већ крајем 1932 била обустављена плаћана иностраних државних обавеза.

Иако је у светској привредној ситуацији до· шло до преокрета 1932, на нашој спољној трговини

Ш. ДРУГА ФАЗА

Година 1934 претставља преокрет у развитку наше спољне трговине, упркос томе што се индекс цена извозних производа према најнижем нивоу у 1933 г, незнатно поправио: са 58,4 на 59,1. И поред тога наш однос у међународној размени постао је повољнији, јер је у међувремену индекс цена увозних производа пао са 74,3 на 70,1 односно индекс куповне снаге наших производа за увезене повећао се са 78,6 на 84,3. Једина неповољна околност у нашем извозу у овој години била је стока. Њен извоз по количини према 1933 смањио се незнатно, са 874.534 на 846.654 комада, а по вредности са 381,0 на 262,9 мил. дин. или за преко 31%. Учешће живе стоке у нашем извозу пало је на 67% по вредности према 10—15% ранијих година.

На побољшање извоза у 1934 утицале су две.

околности: светска коњунктура и закључење трговинског уговора са Немачком. Утицај светске коњунктуре на наш извоз нарочито се видео по порасту учешћа Енглеске, Сједињених Америчких Држава, Холандије итд. Нарочито се повећала тражња металних руда и сирових метала, који су те године претстављали једну осмину нашег извоза. Исто тако, после трогодишњег систематског опадања, повећао се и извоз дрва за градњу.

Дејство немачког трговинског уговора на нашу привреду, који је склопљен маја 1934, било је двоструко: на волумен и сигурност извоза и на цене. Немачким уговором добијени су за најважније аграрне производе контингенти, а за неке и врло високи преференцијали. Одмах по закључењу уговора извоз је кренуо и у 1934 г. попео се на 597,7 мил. дин. према 470,6 у 1933 г. односно за 24%. Преференцијални контингент за пшеницу дао је потстрека да се понова приступи увођењу житног режима са циљем држања цене изнад светског паритета.

Али тек 1935 и 1936 показују значајније промене. Због појачаног наоружања у свету развија се коњунктура метала и других сировина аграрног порекла, тако да се под утицајем веће тражње из иностранства могло приступити повећању производње. Рударство од тада код нас постаје привредна грана од значаја који раније није имало. Други моменат, тих година скочиле су цене, у вези с повећаном тражњом, тако да је наш извоз растао по вредности иако је опадао по обиму. Ни санкције које су морале бити примењене према Италији, нису прекинуле ову тенденцију развоја наше спољне трговине, иако је она у нашем извозу до 1934 била на првом месту. Због нарочите ситуације коју су проузроковале

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 14

није се то још одразило у току 1933. Извоз се према 1932 повећао за 10,5% а по количини а 22%, што значи да је за повећани извоз по вредности требало жртвовати несравњено већу количину добара.

Неповољан однос у размени добара за гледишта цена био је још више потенциран смањењем приноса житарица у периоду 1932—1934 г. За те три године ми смо имали две дефицитарне жетве пшенице и једну слабу бербу кукуруза. Како мањак приноса није био компензиран вишим ценама, то је још јаче смањило куповну снагу села. Отуда, супротно оживљењу које је у свету било започело, наша привреда преживљавала је најтеже дане кризе.

ОД 1934—1937 санкције, тражена је могућност да се извоз повећа у остале земље, специјално у девизне, да би се поправила девизна ситуација. Она се стварно поправила повећањем извоза у Енглеску са 212 на 431 милион динара од 1935 до 1936, али због одличне коњунктуре коју је те године имало дрво на светском тржишту, а у Белгију са 132 на 246 мил., због повећања извоза руда и метала. | Ових година, кад се у тражењу нових тржишта није довољно постигло закључењем неколико трговинских уговора, девизна политика стављена је у службу трговинске политике.

Крајем 1935 године почело се са политиком контроле извоза (дозвољавање извоза појединих артикала, који су у то време имали добру прођу, само за девизе), а половином 1936 године ова мера допуњена је и контролом увоза путем одобравања платежних средстава. Последња мера била је уведена са циљем да се спречи одлив. девиза за плаћање артикала који су се могли увозити и из клириншких земаља. Обе мере биле су намењене брзом активирању биланса плаћања, јер се за девизама осећала све већа потреба.

Тих година врши се и огромна промена у оријентацији наше спољне трговине. Немачка је избила на прво место док се Италија с првог пребацила далеко унатраг.

У 1937 години у нашој спољној трговини дошле су до пуног изражаја и трговинске и девизнополитичке мере и повољна светска коњунктура.

Обим спољне трговине достигао је 11.511 мил. дин. што је према најнеповољнијој години (1932) претстављало без мало пораст 100%, а према 1936 години 37%. | |

Светска коњунктура била је од пресудне важности. То доказује структура нашег извоза односно положај артикала нашег извоза на светској пијаци у тој години. |.

Повољна коњунктура у свету нарочито је изазвала повећање извоза руда, метала и дрвета. Извоз руда и метала удвостручио се према 1936 г. и са 1.054 мил. дин. односно 16,8% далеко премашио цифре извоза периода пре депресије. Скоро у истим размерама повећао се и извоз дрвета: са 472,7 на 887,7 мил. дин. или за 87%. Извоз руда, метала и дрвета у 1937 години претстављао је нешто мање од Уз укупног извоза по вредности. Поред ових артикала сјајну коњунктуру имао је кукуруз, који је у 1937 г. више од 50% извезен у Енглеску и Данску за девизе.