Narodno blagostanje

Страна 250

što bi poslužilo kao. dobra podloga za porast aktive našeg trgovinskog bilansa, kao i za transfer kapitala u Palestinu.

JAVNE FINANSIJE

— Zagrebačka opština rešila je da smanji trošarinu za 50% na robu koju uvoze industrijska i zanatska preduzeća radi prerade. Trgovinama koje godišnje plate 20.000 din. trošarine, vraća se 20% ako izvezu robe iz gradskog područja u vrednosti od 200.000 din.

— Ministarstvo finansija rešilo ie da prodaja pšenice, raži i pšeničnog brašna Prizadu od strane trgovaca ne podleži plaćanju poreze na poslovni promet, za što smo mi pledirali u članku „Jedan štetan poreski oblik” br. 10/39.

— Predlog budžeta gradske opštine Petrovgrad za 1939/40 iznosi 13,7 mil. din., za 9,1 mil. više nego 1938/39. Depozit od 4,5 mil. din. pokriće se prirezom od 69%.

| __-- Vlada Južne Afrike raspisala je pre nekoliko meseci unutrašnji zajam uz kamatu od 91/»-%., Visina zaima nije bila određena. Dosada je upisano svega 2,80 mil. funti, a računalc se da će biti upisano 20 mil. Uzrok tome je što je u poslednje Vreme kamatna stopa skočila, tako da ie zajam izgubio privlačnu moć.

— Do kraja marta 1989 isplaćeno je za javne radove kod nas iz zajma od milijarde din. iz 1935 878,2 mil. din. Od toga otpada na radove Ministarstva građevina 521,2 mil. a na one Ministarstva saobraćaja 357 mil. Dosada ie otvoreno kredita u iznosu od 987,8 mil. din.

— Чешка влада је решила да до краја 1940 одобри пореске олакшице свим домаћим предузећима која изврше фузију. Тиме се хоће да олакша процес прилагођавања привреде у протекторату оној у Рајху.

SAOBRAĆAJ

— Premije za ratni riziko na moru u Holandiji su jako povišene, u nekim slučajevima više nego potrostručene. Za Sredozemno more premila jznosi 184% prema 9/%; za transporte iz Holandske Indije za Evropu kroz Suecki kanal premija je povišena od 1/» na 2%, a oko rta Dobre Nade na И. Za plovidbu u baltičke luke računa se povrh tih stavki još specijalna premija od 1%.

— U toku ovog meseca održaće se u Ministarstvu gradevina konferencija po pitanju revizije Uredbe o državnim i banovinskim putnim fondovima. Ministarstvo je izradilo predlog nove uredbe o povećanju prihoda ovih fondova koji će se pretresti na konferenciji.

— Na sednici Saveza autobuskih preduzeća Kraljevine Jugoslavije uprava je iznela predloge sopstvenika da se stanje autobuskog saobraćaja popravi. Po njenom mišljenju ono nile zadovoljavaiuće. Postoji 370 preduzeća sa 1000 kola. Linija ima 481 u dužini od 16.500 km. Prevozne cene se kreću od 0.50 do 1.30 din. po km. po osobi i skuplje su od železničkih za 120%. Uprava predlaže da se uredi autobuska mreža i izradi plan po kome će se ona sprovesti u Život. Zatim da se stvore uslovi za formiranie velikih autobuskih preduzeća.

RATNA PRIVREDA

— Norveška vlada podnela je parlamentu predlog zakona o kreditu od 200 mil. k. za naoružanje. Od toga će se 7,9 mil. upotrebiti za pojačanje avijacije.

— У Енглеској се последњих месеци све више говори о потреби да влада што пре објави свој план пољопривредне производње за случај рата да би могли пољопривредници да припреме све што је потребно за успешну сарадњу. Ових дана и Краљевско пољопривредно друштво упутило је влади предлог у том смислу, Оно сматра да је

НАРОДНО РЕНО RUDE у

Бр. 16

међународна ситуација таква да треба повећати производ“ њу претварајући неколико хиљада хектара пашњака у ораницу. Трактора има толико да многи леже неискоришћени, док се број коња смањио. Због тога питање радне и погонске снаге мораће се решавати за сваки крај засебно.

— Француска влада настоји да повећа производњу. бензина за авионе. Досада је донела неколико уредаба У

том смислу. У будуће за градњу цистерни требаће дозвола.

управне власти. Увозници нафте мораће до 1 октобра 1942 да појачају производњу бензина за авионе за 1296 од досадашње потрошње. Да би тај програм на време извели могу се удружити у веће групе. Увозници који заврше градњу постројења за повећану производњу до 1 октобра 1941 добиће одобрење да увезу 104 више нафте, а ако буду готови са радовима пре 1 јануара 1941 20%0. Држава ће од тог момента плаћати кроз 5 година премију од 300

франака по тони произвођеног бензина, а она ће се пови-

сити на 400—600 франака, ако бензин буде одговарао нарочитим условима. Предвиђа се годишња производња од 300.000 т. бензина. Кад достигне ту висину О КО ће се смањити.

— Претседник уреда за провођење трогодишњег плана у Јапану изјавио је ових дана да до краја марта 1942 према плану треба да се повећа производња обичног челика за 60%, специјалног челика за 1009, сировог железа за 1009/е, железне руде за 150%/«, угља за 30%/е, алуминиума неколико пута више од досадашње, магнезиума за 1000%љ, бакра за 80%/о, олова за 80%/', цинка за 70%е, калаја 100%. бензина природног за 30%, синтетичког за 2900%/, тешког уља природног за 40%о, синтетичког за 800%, алкохола за 12009, соде за 20%/«, индустријске соли за 65%, целулозе за папир за 209, за вештачку свилу за 220%, злата sa 20%, машина алатљика за 100%,, локомотива и железничког материјала за 30%, путничких вагона за 70%/о, теретних за 50% аутомобила за 400%> и вуне за 2409%/е.

POLOŽAJ RADNIKA

— Savez građevinskih radnika i predstavnici građevinske industrije u Beogradu, Zemunu i Pančevu sporazumeli su se da se kolektivni ugovor iz 1988 produži do maja 1940. Radno vreme biće 56 časova. Akordni rad ukida se osim za kopanje. Nadnice kvalifikovanih radnika biće 6,50 din. po satu, onih sa praksom 3 godine a nekvalifikovanih od 8,404,20 din.

— Kudeljarski radnici iz Vojvodine traže osamsatno radno vreme, za prekovremeni rad da se plaća 50%" više, da se zabrani noćni rad ženama i deci, da se ukine akordni rad za sve radnike, i da se minimalna nadnica povisi od 2 na 4 dinara na sat.

— Tekstilni radnici Dunavske banovine na konfercnciil u Novom Sadu doneli su rezoluciju o poboljšanju uslova rada. Oni traže da se u roku od 3 meseca komisijski pregledaju sva tekstilna preduzeća zbog kontrole primene zakona o zaštiti radnika, da se zabrani rad na probu, da se revidira uredba o minimalnim nadnicama i da se obavezno zaključuju kolektivni ugovori.

— Radnička komora u Ljubljani predložila je banskoij upravi da se zbog porasta troškova života povisi minimalna nadnica na 3 din. na sat. Osim 058 да зе Хеггт та игедбот, odredi minimalna plata.

IZ POSLOVNOG SVETA Zborovi akcionarskih društava

22 aprila. — „Teksta” d. d. za tekstilnu proizvodnju, Zagreb (redovan) - : i 28. april. — Zetir d. d., tvornica gvozdene | metalne

robe u Subotici (redovan).