Narodno blagostanje

Страна 248

koji bi pogodio celu privredu, a. čije bi posledice osetili ne samo trgovci nego i potrošaći.

Koliko je god za osudu rad tih organizatora bojkota hrvatskih trgovaca, još se oštrije mora osuditi postupak pretsednika opštine onog mesta o kome govori Hrvatski dnevnik. Zar ie moguće da u pravnoj državi, u kojoj je ustavom zagarantovana sloboda rada i trgovine, pretstavnik samoupravne vlasti ometa rad trgovaca koji su godinama. prodavali svoju robu u tom kraju? Takav postupak podseća na srednji vek, kada su svaki grad i svaka pokrajina. bili zasebno carinsko područje. Davno je to bilo kad je trgovac u jednoj zemlji morao da se provlači kroz čitav. niz carinskih barijefa da bi došao do potrošaća. Danas toga nema. Moderna država ne poznaje unutarnjih carina. Stoga se slučajevi kao što je ovaj o kome p:šemo, moraju naistrože- suzbifi.

Mora se stalno imati na umu da se trgovina u svakoj zemlji može da razvija samo ako joj pristup. do potrošača nije zakrčen raznim fiskalnim barijerama i administrativnim šikanama. Ona treba što više slobode kretanja i njoj je prirođena težnja da svoje područje stalno proširuje. Država je onai faktor koji treba da je u toj težnji pomogne i da ukloni zapreke makakve one bile.

Ali nije ovde reč samo o trgovini. Ona je samo posrednik u cirkulaciji dobara između proizvođača i potrošača. Ometati trgovinu znači sprečavati cirkulaciju. Mi ovde pišemo o slučaju koji se desio u jednom kraju države, ali ako bi se on proširio i postao opšti, to bi bio rat svih protiv svih. To država mora svojim autoritetom suzbiti u samom početku. |

вета вииеаЕта Amerika misli da u slučaju rata otkupi dolarske papire od Engleske i Francuske

puuuno arm aaa

Pretstavnici američkih trastova · koji se bave plasiranjem Каpitala u hartije od vrednosti na jednom sastanku u WalStreetu doneli su plan o kupovanju dclarskih hartija od vrednosti u slučaju rata, koje se nalaze. u posedu Engleske i Francuske. Ceni se da ovih

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

hartija ima oko 2 milijarde dolara, a lako. je mogućno i 4. milijarde. Po iplanu trebalo bi da se obrazuje specijalno društvo u kome bi učestvovali pomenuti trastovi, društva za osiguranje ı banke, uz saradnju američke vlade. Društvo, bi bilo jedino ovlašćeno za kupovanje hartija od vrednosti i po izvesnom planu plasiralo bi ih na američkom tržištu. Vlada je povolino primila ovaj plan, a Reconstruction Finance Corporation izjavila se spremnom da finansira ovo preduzeće, ako. plan bude ostvaren.

Najvažnija odluka pc tom pitanju je, da se hartije ne kupuju po kursu koji se bude formirao kad rat izbije, nego po prosečnom kursu koji su one imale za duže vreme pre eventualnog rata, a koji će svakako. biti viši. Time bi se izišic u susret Engleskoj i Francuskoj da mogu vršiti veće porudžbine u ratu.

Gotovost Refica da otvori kredit za ovaj posao tumači · se kao znak da je plan izrađen na predlog ili poticaj američke vlade. Ali to nije samo usluga Engleskoj i Francuskoj u ratu, nego i dobar posao za SAD, jer bi se tako rapatrirao najveći deo hartija od vrednosti, po. kojima. se plaća inostranstvu dividenda. Plan je ograničen na kupovanje samo američkih hartiia, a drukčije ne može ni da bude, jer se ne može očekivati da će u SAD neko imati interesa. za har-

tije drugih zemalia, kad je nejzvesna njihova sudbina u eventualnom ratu. Za vreme Svetskog rata finansirale su Engleska i

Francuska. dobar deo «svojih porudžbina prodajom hartija od vrednosti i zalaganiem. Posaa su tada obavljale banke pod vodstvom Morganove bankarske kuće. Tada su primane i hartije od vrednosti drugih nacija. Od 1915. do. 1918. prodano je iz same Engleske za 976 mil. dolara raznih hartija od vrednosti po dosta niskom kursu. Pcstojanie jednog društva koje bi preuzimalo hartije po stabilnom kursu ne bi dozvolilo da se kursevi jače pokolebaju i ako bi u Engleskoj i Francuskoi bila proglašena obaveza za sve imacce hartija od vrednosti da ih ustupe državi, što je prilično. verovatno, obzirom da su sada i zalihe zlata manje nego pre Svetskog rata i manja gotovost SAD: da daju ratne kredite.

—== ===

POLJOPRIVREDA

— После девалвације франка швајцарска влада, да би помогла извоз млечних производа подигла је гарантовану цену млека од 0,18 на 0,20 франака. Како се и после тога извоз није знатно повећао, влада је снизила цену на 0,19 франака и настојала да пољопривреду преоријентише на већу производњу жита и поврћа. Досадашњи резултати били су слаби и продукција млека и млечних производа остала је и даље на истом нивоу. Ових дана водила се у парламенту жива дискусија да ли ће се и даље водити политика субвенционисања. продукције млечних производа, Представници произвођача тражили су да влада повиси гарантовану цену на 0,20 франака. Изко се влада противила том предлогу парламенат га је изгласао. Тако ће влада морати да повећа помоћ произвођачима од 12 на 26 мил, мил. франака.

INDUSTRIJA

— Dievna štampa piše da je došlo do sporazuma između predstavnika društva „La Dalmatienne” i naše države: o ofkupu hidrocentrale u Kraljevcu i Manoilovcu i fabrika karbida i cianamida „Dugirat u Omišu' i: „Cernica” u Šibeniku, za cenu od 9230 mil. din.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

— Gradevna: delatnost u Francuskoj prošle godine bila je vrlo. slaba. Nastojeći da podigne poslovnu delatnost vlada je donela nekoliko uredaba da bi oživela ovu privrednu granu i smanjila broj nezaposlenih građevinskih radnika koji se ceni na 100000. Predviđeno je oslobođenje od poreza prilikom prvog prenosa svojine novogradnje izrađene do kraja 1940, smanjenje istog poreza za ”/s prilikom kasnijih prenosa svoOjine svih: zgrada: podignutih do 1955 god:ine. Zatim sniženi su troškovi. za upis novih zgrada. u gruntovnicu. Znatne poreske olakšice određene su: za popravak kuća, ako se izvedu do kraja 1940, isto tako za gradnju novih fabričkih zgrada i kupovinu. fabrika koje ne rade.

— Mere: koje je nedavno donela francuska vlada u cilju pojačanja plasiranja kapitala u proizvodnji, o. kojima smo pisali u br. 2/39 izazvale su nekoliko emisija. u poslednje vreme. Tako: Compagnie Nationale du Rhone namerava. da izda. 51//o obveznice u nominalnoj vrednosti od 200 mil. franaka. Rok 30 godina. Ukamaćenje i amortizaciju garantuje država. Compagnie: de Navigation Mite udvostručiće svoju glavnicu emisijom. 90.000 novih: akcija: po 300 franaka, Compagn:e des Mines d! Ostriconot povećaće svoju glavnicu za. 36. mil. |

— Fabrika celuloze u Drvaru, koja. već skoro: godinu: