Narodno blagostanje

6. мај 1939 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 285 Narodna banka 470 - 66 леша али MOLA MAA PI

Раб 7 _317 28-IV 258 — 1380.— To 32.50

5%o0 Srednjoročne obveznice — 5.000 АЕ 938 —_ LI _ | 1

6.874 17.094 Stab. sa prim. 208.40 1786.20 — — __

Ona pokazuje obrt koji iznosi nešto malo iznad trećine _ 1-IV 258.— 1380.— — — 32.—

onoga iz prošle nedelje odnosno nešto manje od polovine. Ako 2-IV 258.— 1380.— = = Зр

izuzmemo 5%/o srednjeročne obveznice, kojima se uopšte ne 3-IV 258.— 1380.— = — ПН

radi na berzi, ovo rapidno smanjenie obrta došlo je u glav- 4-IV 258.— 1380.— EE: RL 32 ——

nom kod Begluka i Dalmatinaca — naročito poslednjih. Dalmatinaca ie obrnuto svega 894.000 — nešto malo više od trećine prema prošloj nedelji, a Begluka 761.000 takodie daleko iza obrta iz prošle nedelje. I Ratna šteta je pala u obrtu od 4,8 miliona prošle nedelje na 2,8. U ostalim papirima, kojima se obično manje radi, u izveštajnoj nedelji obrt je bic isto tako veliki, a negde čak i veći. Naročito pada u oči povećanje obrta kod oba Blera, Narodne banke i Paba.

Ne može se dakle reći da je velika ponuda robe na berzi, i ako bi ovo stanje potrajalo, onda bi se kursevi mogli razvijati vrlo povoljno. Tražnja postoji i to od privatne ruke, ne tako velika, naravno, ali uvek dovolina da apsorbuje umerenu ponudu. Prema tome kursevi u idućoj nedelji zavise od toga, na kojoi će od ovih dveju strana na nastupi veća promena.

Na zagrebačkom tržištu akcija naših industrijskih i saobraćajnih preduzeća bilo je jedino interesa za akcije Ттbovlja, koje su rađene za 180—185 dinara.

Obračunski kurs dolara sa primom bio je: 44.3050; 1-ТУ: 44.3425; 2-IV: 44.3425; 8-IV: 44.93112.

28-IV:

Naši papiri na stranim berzama Posle katastrofalnog pada kurseva naših hartiia od vrednosti u Parizu, došlo je u izveštainoj nedelji do poboljšanja situacije i delimičnog skoka kurseva.

1-V 24-IV 49% 1895 192.— 156.5%/0 1902 —— 219.41/50/0 1906 213.— 181.50 4:/;0/) 1909 226.— 197.50 4170] 1910 231— 200.41/5/0 1911 205.— 188.5%o 1913 248.— 206.79 Stabilizacioni 292.— 259.5%0 Funding 109.— 83.—

U Njujorku su kursevi naših državnih hartija od vrednosti bili sledeći: 7 Bler 19—19.50

8%0 Bler 20.125—20.75

70% Seligman

2-V 26—90

DEVIZNO TRŽIŠTE

Slobodne devize sve slabije pritiču na tržište. U izveštajnoj nedelji ponuda engleskih funti nije zadovoljila više od 5'/. tražnje. Narodna banka je funte davala pc nepromenjenom kursu od 258 din. I u klirinškim markama se oseća nestašica robe, što je sezonska pojava. Ona se vidi po nešto čvršćim terminskim kursevima. Velika je zasluga Narodne banke što održava stabilan kurs marke i sa izvesnim žrtvama. Samo na taj način je mogućno nesmetano obavljanje trgcvačke razmene. Ni izvoznici ne bi imali stvarne koristi od prolaznog porasta kursa. Iskustvo je pokazalo da se on ne može održati za duže vreme, A stalna neizvesnost, koju krije u sebi visoki kurs, neobično otežava kalkulacilu, a može i da bude uzrok nezasluženih i nepredviđenih gubitaka, kao što je to već bio nekoliko puta slučaj u prošlosti. Tražnja nije tako velika da bi preuzela svu robu, tako da je kurs labav. Donja tablica pokazuje kurseve u izveštajnoj nedelji.

Obrt je bio nešto veći nego prethodne nedelje i iZnosio je 32.7 mil. din. prema 80.5 mil. din. Klirinške marke гаđene su za 17.4 isto koliko i prošle nedelje, funte 14.7 mil. prema 12.2 mil., grčki bonovi 363.000 prema 412.000 itd.

Kursevi na ciriškoj berzi bili su sledeći:

31-ХИ-36. 31-ХИ-37 31-ХИ-38 26-IV З-М Топдоп 27.97 21.62 20.63 20.8475 20.85 Amsterdam 238.30 240.60 240.85 236.75 237.50 Niujork 495.14 432.50 443.— 445.375 445.81 Berlin —— 177.60 178.60 178.62 Pariz 20.321/a 14.681/» 11.6220 11.795 11.80 Brisel 74.70 74.975 75.80 Beograd 10.— 10.— 10.— 10.— 10.—

U izveštajnoj nedelji prilike su se na deviznim tržitima zapadnih zemalja popravile.

Tržište zlata

Na tržištu zlata intervenira Egalizacioni fond i održava cene na stabilnom nivou. Tražnja zlata sa strane privatnika u cilju tezaurizacije nije velika, kao što smo to već zabeležili u prošlom broju. Arbitraža kupuje zlato, iako premija nije veća od !/» p.

5Шпе репза Din. Din. (po unci) (po kg.) Prim 1933 126 6 40.405 1934 141 40.345 1935 141 2 54.409 1936 141 7 54.569 1937 140 11 54.312 1938 149 7 54.652 2410 -1939 148 5:/; 57.203 62.065 1-V-1939 148 6 57.556 62.451

Робно тржиште

Пшеница. — Крајем прошле недеље на светском тржишту пшенице дошло је до обрта; тенденција је постала чвршћа и, изузев Буенос Аиреса, где важе минималне цене, курсеви су на свима берзама осетно порасли. Један део тога пораста отпада на повећање поморских рата и осигурања. Преокрет је изазван осетним повећањем тражње услед садашње међународне ситуације. Енглеска је почела да купује велике количне аргентинске, аустралиске и кавадске пшенице, јер је новоосновано министарство снабдевања закључило споразум са пекарима да и они редовно држе извесну залиху брашна. Сем тога тежња за држање извесне залихе брашна постоји и код појединаца. Према томе, поред државног стока који се чува код млинова сада ће овај бити знатно увећан и залихама код пекара и појединаца. Поред Енглеске и Белгија је решила да повећа залиху стоком од 7.500 ваг. који ће бити смештен у Антверпену. Холандија је, последњих дана, такође повећала залиху. Све то изазвало је велику тражњу пшенице па су поред залиха у европским лукама продате и велике коли-