Narodno blagostanje

6, мај 1939,

ном писму. Много сам хиљада тако послао и све је уредно стигло, као да је било осигурано код првог осигуравајућег друштва".

Кад је реч о сопственим новчаницама у иностранству и о забрани увоза истих, да цитирамо једну веома куриозну ствар, која се одиграла прошлог месеца у Швајцарској и која најбоље показује до каквих све апсурдности и неправичности воде забране у промету плаћања међу 3земљама. Реч је о једној извршној пресуди швајцарских судова по питању плаћања у маркама. Тужилац је био један инжењер, Немац, са домицилом у Минхену, а доцније у Аустрији, а тужена страна Текстилно акционарско друштво у Винтертуру. Између њих је постојао уговор по коме је тужилац имао примати 1.250 марака месечно. Једног дана је Текстилно друштво почело да га плаћа у немачким новчаницама у Цириху. Овај је то одбио изјављујући да су немачке новчанице, које се налазе ван границе стављене ван течаја и да се њима не сме трговати у Швајцарској. Тужена страна је одговорила да немачке новчанице ван земље нису стављене ван течаја, већ је само њихов извоз и увоз забрањен и да је према томе питање увоза једно практично питање, које не може да има никаквог дејства на својство новчанице, као законског средства плаћања у Немачкој. У осталом, тврдила је тужена страна, све и да је Немачка одузела карактер платежног средства својим новчаницама на страни за швајцарски суд то не би могло бити меродавно. Он може да их сматра и даље за законско платежно средство. А што се тиче тврђења да је у Швајцарској забрањено трговање немачким новчаницама, то не одузима правну могућност туженој страни да плати новчаницама, ако их има случајно у поседу или их увезе

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 271

из Холандије или Француске. Швајцарски судови су стали на гледиште тужене стране у свима инстанцама и прогласили немачку новчаницу за законско средство плаћања У Цириху. |

На тај начин може се рећи да је потпуно изиграна обавеза тужене стране. Пре свега, немачка новчаница У Цириху вреди око 50 сантима односно око 30:/// вредности чека Берлин. Тужени би добио трећину уговорене суме (док је он становао у Швајцарској тужена страна му је плаћала за 1.250 марака 1.454 швајцарских франака). Тужена страна, швајцарска фирма, ослобођена је дакле делимично обавезе плаћања тужиоцу немачком поданику, који живи у Немачкој.

Излишно је свако резоновање о овој пресуди. О принципима правде ин правичности не може бити ни говора. То није правосуђе, већ политика реторзије. Ми мислимо да је швајцарски судија имао пред очима чињеницу да су Швајцарци оштећени на стотине милиона швајцарских франака немачком политиком мораторија и трансфера. У том монетарном рату међу државама незгодно је само то, што не подноси заједница штету, већ случајни појединци.

За нас је важна ова ствар стога што смо и ми у положају Немачке тј. што и ми имамо наших новчаница на страни чији је увоз забрањен. Ми не можемо моментано да се сетимо, да ли има каквих наших потраживања у иностранству, приватних или јавне руке, у динарима, јер ако би то био случај, онда би — бар у Швајцарској — могло да нам се догоди, да нам се плати у динарским новчаницама. Ми пак не бисмо могли да одговоримо истом мером, пошто је увоз швајцарских новчаница у Швајцарску слободан. ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

По kraja 1938 moglo se još govoriti da je politička kriza jedan od faktora privredne situacije u svetu, Za prva tri meseca 19839 taj politički faktor postao je gotovo presudan, i kako se ta situacija razvija, njegov značaj biće još presudniji. Za kurseve akcija u Londonu i Njujorku rečeno je davno da ih svakog dana može da obori kakav politički događai u centralnoj Evropi. Ta пеizvesnost u pogledu dobrog plasmana čini da i oni kapitali koji do sada nisu imali karakter lutajućeg, počinju da se deplasiraju : da traže novi plasman i sigurnije utočište za slučaj rata. Zbog toga je i devizno tržište bilo vrlo nemirno, a pod udarom bili su naročito švajcarski i belgijski franak i holandska forinta. Opasnost rata dovela je do većeg tezauriranja u Francuskoj, a prema posledniem izveštaju Engleske banke izgleda da je i tamo ista tendencija. Opšta je pojava u svim zemljama da se industrijalci ne upuštaju uopšte u investicije, osim u Nemačkoj.

Opadanje privatne inicijative kompenzitrano je s druge strane do izvesne mere sve većim naoružanjem и суеји. Маoružanje poslednjih godina uopšte igra važnu ulogu u održanju konjunkture, ali povećani programi doveli su и розедпје угете do promene u stavu demckratskih zemalia prema privredi. Sve više napušta se liberalizam, pa i u Engleskoj i Francuskoj, iako je do pre nekoliko meseci svaki predlog o dirigovanju privredom nailazio na vrlo jaku ODoziciju. Reno, koji je došao za ministra finansija u znaku opozicije prema dirigovanju, morao je da uz program povećanog naoružanja predvidi niz mera koje su na putu dirigovanja

Privredna situacija u svetu početkom 1939

privredom, a u Engleskoj je obrazovano ministarstvo snabdevanja. Smatra se da će konjunkturni efekat engleskog naoružanja biti tako veliki da će svi nezaposleni dobiti posla. Pa i u SAD naoružanje se povećava toliko da će i u njima postati konjunkturni faktor, što do sada nije bilo.

Stanje svetske privrede prema donioj tabeli bilo je (1929—100):

1982. 1937 – 1938 1938 1939

IČ WAR 16

Industr. proizvodnja 69 117 110 106 116 116 Svetska trgovina 46 75 68 70 68 66

lako se proizvodnja u svetu održala na nivou pod kraj 1938, po svetsku konjunkturu najznačainije je to da se američka proizvodnja nije u prvom tromesečiu тсоја да održi na nivou iz poslednje četvrti 19938. A na Ameriku je gledano s nadom da će izvući svetsku konjunkturu u proleće t. g. Drži se da je i ovog puta u Americi očekivanje prolećne konjunkture iskoristila spekulacija, tako da se popuštanje u prvom fromesečju može smatrati prolaznim, kao reakcija na ubrzani uspon u drugoji polovini 19938. S druge strane, »ratna kriza« u svetu odrazila se je veoma snažno na američkoj privredi, ali kao što ističe njujorški dopisnik »Timesa«, depresija momentano ima novi izvor u pokretu radnika. U štrajku se nalazi 320 hilidda rudara pod vodstvom Ljuisa, u području Apalakiena, a oko 100.000 su na poslu. Kursevi akcija posle marta jako su popustili, a u tome došla je do izraza težnja imalaca hartija od vrednosti da se zbog neizvesnosti snabdeju na vreme s dovolinom količinom novca.

Poboljšanje privredne situacije u Engleskoj pripisuje se