Narodno blagostanje

Страна 278

Бр. 18

isključivo velikom programu naoružanja. Samo železnička industrija povećala ie od januara do marta proizvodniu za 95%. i nalazi se na nivou istog perioda 1938. Indeks proizvodnje »The Economisf« popeo se u martu na 105t/» prema 105 u februaru, ali list ističe da se to povećanje odnosi u stvari samo na one grane industrije koje rade za unutrašnje tržište, a one koje rade za izvoz opadaju. Izgleda da je najjače dejstvo bilo na industriju potrošnih dobara, jer je trgovina na malo imala poslednjih meseca veoma velik promet.

Povećano naoružanje nije ioš izazvalo veću tražnju za sirovinama, tako da ono ima koniunkturni učinak samo u granicama zemalja koje ga vrše. Ali to neće moći ostati tako duže vremena. Međutim, ako se i poveća tražnja za SsirOvinama, problematično ie kako će ona delcvati na svetsku trgovinu, Jer i zemlje koje plaćaju u devizama zabrinute su za svoju deviznu situaciju, i zato nastoje da osiguraju što veći izvoz u one zemlje iz kojih više uvoze. Zato i jeste simptomatično za sadanju situaciju, da su SAD ponudile Engleskoj da izvrše trampu pšenice i pamuka za kaučuk i kalaj.

ШОУ првом тромесечју ове годи-

Велики пад извоза стоке и

увоза инвестиционих добара почетком 1939

не развитак наше спољне трговине био је неповољан и по крајњим резултатима и по променама у структури. Пре0. | ма 1938 извоз је опао по количини са 846.359 на 672.757 тона или за 20,54, а по вредности са 1.173,7 на 1.081,5 мил. дин. или 7,8%/. Велико опадање извоза по количини долази услед изостанка кукуруза, који је прошле године у првом тромесечју био најважнији извозни артикал (и највећи извор девиза). Кукуруза је извежено прошле године 16.262 вагона, а ове само 1.218. А и извоз живе стоке је опао према 1938 и то: коња са 4.378 на 1.612, говеда са 9.508 на 2.958, ситне стоке са 10.390 на 1.550, свиња са 28.380 на 55.841 ком. Ако упоредимо садашњи извоз са оним у првом тромесечју 1937 онда је опадање далеко веће. У процентима изражено извоз је опао: коња 880, говеда 87%•, свиња 3790, ситне стоке 86%. Овако срозавање извоза живе стоке до сада није било забележено. Тај случај није био ни у доба најоштрије кризе. Појава је утолико интересантнија, јер није имала за последицу падање цена. Шта више, цене су доста дуго времена биле нешто више но у прошлој години, а једно време и врло високе. На основу података за 3 месеца не може се дати објашњење ове појаве. Можда је на то утицала повећана унутрашња потрошња, о којој би се могло закључивати на основу других коњунктурних података. Извоз пшенице у овој години изнео је 37,3 мил. дин. док прошле године уопште пшеница није извожена. Због анексије Аустрије опао је извоз брашна са 10,3 на 1,0 и мекиња са 12,8 на 3,5 мил. дин. Дувана овога пута није ништа извежено. Опао је извоз хмеља, цемента, сировог олова и Руда. Од артикала чији се извоз повећао треба поменути сирови бакар, дрво и кудељу.

Увоз у првом тромесечју опао је по тежини са 307.268 на 294.790 тона или 496, а по вредности са 1.811 на 1.256 мил. дин. односно 4,190. Као што се види, увоз је врло мало опао, знатно мање од извоза, Али у структури увоза наступиле су велике промене. Основну карактеристику увоза у првом тромесечју ове године не претставља јак увоз сировина, нарочито текстилних. Увоз износи код: сировог памука са 506 на 649, сирове вуне са 47 на 144, вуненог предива са 31 на 48, свиленог предива са 50 на 68 вагона. Увоз памучног предива незнатно се смањио са 459 на 494 вагона. Увоз инвестиционих предмета (машине и апарати, превозна средства, електротехнички предмети, израђевине од гвожђа) бележи велико опадање са 343,4 на 227,6 мили:

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

она динара или за 34%0. Увоз гвожђа, које такође припада овој категорији, више се него преполовио: са 1.743 пао је на 778 вагона. За развитак коњунктуре такође карактеристично је опадање увоза угља са 14.773 на 10.628 и сирових кожа са 289 на 63 вагона. Најзад, од важнијих индустријских сировина смањио се увоз лоја са 186 на 176 вагона. Увоз потрошних индустријских производа и предмета исхране остао је непромењен према прошлој години за највећи број артикала.

И у погледу промене у структури увоза не може се jom сада дати објашњење. Проблем је у томе, да ли је увоз инвестиционих добара опао зато што је наша инвестициона коњунктура завршена, а текстилних сировина порастао зато што је куповна снага још велика после полета, или је наш увоз у целини смањен због недостатка де“ виза, тако да би увоз памука евентуално био још и већи.

Размере промета са клириншким и неклириншким 3емљама остале су исте као у прошлој години:

1939 1938 Мил. дин. Увоз Извоз Увоз Извоз Клиринг / 858,3 650,2 878,6 722,3 Салдо — 208,1 — 156,3 Ван клиринца 398,3 431,3 432,9 451,4 Салдо + 33,0 -= 185

Увоз из клириншких земаља смањио се за 20, а извоз за 122 услед чега се пасивни салдо повећао за 52 мил. дин. Увоз из неклириншких земаља опао је за 33,6 извоз за 20, а активни салдо повећао се за 14,5 мил, дин. Напори да се повећа извоз у неклириншке земље, предузимани из девизних разлога, остали су без икаквог утицаја у овом периоду.

Ovih dana u Ministarstvu роPovodom konferencije o ag- ljoprivrede održana je konfe-

rarnoji statistici rencija koja se bavila pitanjem 500 reorganizacije agrarne statisti_OV II ONI Ке Ма konferenciji, kao što se moglo pretpostaviti, nije ništa rešeno. Pitanie organizacije statističke službe pretstavlia jedan tehnički zadatak, te se O njemu ne može raspravljati na jednoi konferenciji na Kojoj, sem referenta, nije bilo ni iednog statističkog stručnjaka. Za nas je najvažnija statistika proizvodnie, to ie iedino što naša agrarna statistika za sada vodi i što ne valia. Da se dođe do što tačnijih podataka pitanje ije metoda, organizacije i sredstava. Isto tako nikakva konferencija nije bila potrebna ni da bi se ukazala potreba na popunjavanje sgrarne statistike. Dovolino ie bilo prelistati agrarni godišnjak ili sličnu statističku publikacıilu ma koje naprednije zemlje, pa da se vidi šta bi trebalo raditi. Naša statistika proizvcdnije je nepotpuna, ne zna se uopšte koliko proizvodimo mesa, mleka, mlečnih proizvoda, vune itd. Ne postoji statistika polioprivrednih mašina iz koje bismo mogli da pratimo Кгеtanje i promene u agrarnoi tehnici. Još pre petnaest godina učinjen je iedan pokušaj da se izradi statistika potrošnie hlebnih žita. Posle toga taj rad više nije nastavlien. Nemamo nikakvih podataka o unutrašnjem prometu barem žitarica da bi se tačno znao položaj pojedinih krajeva u pogledu ishrane. Ništa se ne zna o tome kolike rezerve proizvođač prenosi iz jedne kampanje u drugu, koje u nedostatku stokiranija hrane pretstavljaju jedinu zalihu za vanredne prilike. Što se tiče cena agrarnih proizvoda, važno je bilo proučavati načine trgovanja poljoprivrednim proizvodima i pratiti razlike između cene koju dobila proizvođač i one koja se ostvaruje u finalnom prometu itd. ~

Na pomenutoj konferenciji, pored ostaloga, rečeno je da su potpuno neopravdane zamerke koje se čine agrarnoi