Narodno blagostanje

Страна 302

ла прошлу недељу. Беглуци се окрећу око 88, а Далматинци су нешто попустили, завршили су са 86 — свакако услед велике понуде која је нашла израза у великом обрту. Док је код ових папира, којима се највише ради на нашој берзи, тенденција била стабилна и нешто чвршћа, дотле се код других папира показала очито чврста тенденција. 7'%/• Блер је почео са 90,50, а завршио ca 91,50. 8%65 Блер је почео са 99,75 и завршио са 100. Исто тако и Инвестициони зајам прешао је 100. Посматрајући ове курсеве, односно разноврсно развиће код двеју врста курсева, ми не можемо да се отмемо утиску да се овде врши једна врста нормализације курсева на нашој берзи. Док папири са мањим укамаћењем показују стабилност, дотле они са већим укамаћењем показују скок. Значи да каматна стопа тежи да се нивелише. То је право и здраво. Не може бити здраво ефектно тржиште док један папир носи 59/0, а други 8,5%/0 ренте. Ми то истичемо годинама. Што је овог пута почела да се реализује та идеја има се захвалити чињеници, да се папири купују све више од приватне руке за ренту, отуда све већа тражња за доларским папирима. Зато је чврста тенденција код оба Блера.

Ми имамо утисак да би курсеви ове недеље били још много виши да није баш у њој забележен један корак у натраг код преговора за решење хрватског питања. Имамо утисак да су Далматинци дошли из Загреба. Малодушни људи и песимисте сматрају да је споразум за навек пропао и нудили су робу. Ако је то тачно, онда би споразум свакако имао за последицу снажан скок курсева. На тржиштту акција наших индустријских и саобраћајних предузећа пословање је било врло слабо. Једино су рађене акције Трбовља по 172, 172,50 и 175.

· Обрачунски курс са примом био је: 5-У: 44.3550; 8-У: 45.3425; 9-У: 44.2925; 11-УМ: 44.2675.

Наши папири на страним берзама

Ситуација наших папира на париској берзи се поправља. Али и поред сталног пораста курсеви су још далеко од нивоа почетком марта.

9-У 1-У 4%0 1895 201— 192.590 1902 230.— 41/;9/,. 1906 206.— 21341/50/0 1909 238.— 226.41/0/0 1910 247.— 231.4 1911 206.— 205.5%o 1918 227.50 208.7" Стабилизациони 332 — 292.5% Фундинг 109.— 109.—

И у Њујорку су се курсеви нешто поправили према претходној недељи.

7% Блер 19.625—20

79 Селигман 25—30

8%/ Блер

8 мај 20.875—21.75

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

На девизном тржишту је ситуација непромењена. Слободних девиза има мало. Тражња енглеских фунти у извештајној недељи задовољена је са просечно 5—10%. Дневна штампа донела је вест, да ће се у будуће у курсној листи бележити. стварни курс фунте од 258, а не 238, као што је био до данас случај. Акоби се то остварило у шта н не сумњамо, званични курсни лист постао би за практичну употребу згоднији, Курс од 238 за фунту већ давно не-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 19

ма никакву фактичну примену и зато је крајње време да се замени овим, који је у важности. У клириншким маркама је задовољена цела тражња, која није била нарочито велика. Грчки бонови су крајем извештајне недеље показали чвршћу тенденцију.

Грчки Лондон Берлин Мадрид Милано бонови

5-У 258.— 1380.Званични 238.— EE = = E. Стаб. са пр. 208.65 1786.— — 234.70 8-V 258.— 1380.— —— — 30.75 9-V 958. 1380— ___ — 3111-V 258.— 1380.— — — 31.25

Обрт је износио 22 мил. мање него у прошлој недељи када је био 33 мил. дин. што је делимично проузроковано и крњом недељом. Берлин је рађен за 13,8 мил. према 14,7 мил., грчки бонови 205.000 према 363.000 итд.

На девизном тржишту у Цириху као што се из доње таблице види није било већих промена. Амстердам и Брисел постепено се враћају на свој ниво почетком марта.

91-XII-36 31-XII-37 31-XII-38 8-V 10-M Лондон 27.37 21.62 20.63 20.85 20.84 Амстердам 238.30 240.60 240.84 237.50. 232.25 Њујорк 435.14 43250 443— 445.31 445.125 Берлин — 177.60 „178.60 178.60 Париз 20.327. 14:68/; 11.6220 11.80 11.88 Брисел 74.70 75.80 75:75 Београд 10.— 10.— 10.— 10.— 10.—

Тржиште злата Цена злату је нешто скочила крајем извештајне недеље.

шилинг пенса ДИН. дин. | (по унци) (по кг.) Прим 1933 126 6 40.405 ље на 148 ш. 8 п. 1934 141 40.345 1935 141 2 54.409 1936 141 7 54.569 1937 140 11 54.312 1938 149 7 54.652 24 1У-1939 148 5:/љ 57.203 62.065 1- У-1939 148 6 57.235 62.112 9-У 1939 148 8 57.331

-- 62.147

_ Кобпо · tržište

| Pšenica. — 1 ove nedelje na svetskom tržištu vladala ie veoma čvrsta tendencija. To је već treća nedelja. sistematskog pobolišavanja cena. Na оспоуц toga počeo je sve više da preovlađuje optimizam u pogledu budućeg razvitka pšeničnog tržišta. U prilog promene odnosno рођоцвапја кећdencije navode se uglavnom dva faktora: stanje useva na severnoj hemisferi i izgledi. za buduću žetvu i stvar Xi / odnosno veći џуо2 u zemlje Dalekcg Istoka. Prema izčeštajima rimskog instituta vremenske prilike и уест -еу zemalja nisu Бије povoljne i vegetacija nove biljke slabo је napredovala. "Takvo stanje useva daje osnova pretpostavci da će ovogodišnja žetva u Evropi biti slabila, odncsno da će uvoz u narednoj kampanii biti veći. Isto tako ni u S.A.D. i Kanadi stanje useva nije najpovoljnije, a sem toga S.A.D. su