Narodno blagostanje

13. мај 1939.

ove godine znatno smanjile zasejanu površinu. S druge strane zemlje Dalekog Istoka, u prvom redu Kina i Mandžurija, uvoze znatno više pšenicu i brašno no što se pretpostavljalo i to utiče povolino na smanjenje velike svetske zalihe. Isto to važi i za stvaranje rezervi u čemu prednjače Engleska, Holandijia, Belgiia i Rusija. I ostale zemlje pokazuju istu tendenciu. Prema tome, osrednja žetva na severnoj hemisferi, kakva se očekuje u ovoi godini, bila bi dovolina da izmeni odnosno poboliša odnos ponude i tražnje i stvori uslov za povolinije i više cene. ;

Suprotno ovome, pesimistično gledište još uvek ima уеliki broj pristalica. Ono se, umesto prognoza, zasniva na stvarnim činienicama. Prvu činjenicu pretstavliaiu znatno Dovećane zalihe. Prenosna količina pšenice na dan 1 avgusta O. с. ceni se na 3,200.000 vagona od čega na stokirani izvozni višak otpada 1,500.000 vag., tj. trostruko više no isloga dana prošle godine. S druge strane, u većini evropskih zemalja, kako izvczničkih tako i uvozničkih, povećana je zasejana DOvršina koja bi lako mogla da kompenzira štete od nepovolinih vremenskih prilika u prolećnjem periodu. Najzad, stvaranje rezervi zavisi od političke situacije u svetu; izgledi za mirniji razvitak prilika izazvali bi svakako likvidaciju jednog dela rezerve, a u svakom slučaju ove rezerve ne mogu sč stalno povećavati. Terminski kursevi na svetskim berzama sredincm nedelie bili su sledeći:

V VII Х

- Шауетрш 51. тес.- 9/4 9/7 1075

- Еофетдат 1. тес. 3,72 3,92 4,20

B. Aires pezosa mtc. 7 7,09 Vinipeg centi bušel : 66 67 68 Čikago centi bušel 78 74 74

Na domaćem tržištu vlada labava tendenciia. Poslenie kiše popravile su stanje useva i usled toga na tržištu se Dojavilo nešto više robe za koju nije bilo kupaca, ier mlinovi, sem lokalnih koji kupuju po kcju manju količinu, imaju znatne zalihe. Cene su notirale: bačka 144—147, sremska 144146, slavonska 146—148, Danatska 1493—144, srbijanska glavna pruga 150—151 din.Sadanje cene još uvek su za 10—18 din. iznad intervencionih Prizadovih cena.

Svetski izvozni paritet prema iulskom terminu u Liverpulu bio jie 78.—, a prema Roterdamu 66.— odnosno na bazi cene za efektivnu robu 66,50 din.

Kukuruz. — Na svetskom tržištu kukuruza vlada i dalie vrlo čvrsta tendencija uprkos tome što je tražnja manja no u istom periodu prošle godine. Zbog skupoće kukuruza Nemačka je privremeno obustavila mešanje kukuruznog sa pšeničnim brašnom. Od 1 decembra do 31 marta ona je uvezla svega 7.500 vag., dok je od 1 avgusta do novembra 1988 uvoz bio 90.660 vag. U 1937/38 njen uvoz izneo je 240.000 vag. Argentina je počela sa utovarom, ali je ovaj za sada mali. Usled toga prve partije koje se prodaju ga evropskom kontinentu koriste izvesnu premiju prema docnijim poziciilama. Iz podunavskih zemalia ponuda je mala i po vrlo visokim cenama, tako da nailazi kupce. Roterdam za mai notirao je 4,70 hfl za mtc., a Čikago 50 centi za bušel.

I ako je Narodna banka polovinom prošle nedelje obustavila davanie dozvola za izvoz u devizne zemlje na bazi delimične upotrebe internih dinara radi omogućenja višeg kursa funte za premošćenje razlike između svetske i domaće cene — prilike na domaćem tržištu ostale su nepromenjene. Ponuda je mala, a isto tako i tražnja. Prizad koji kupuje za

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 303

izvoz u Nemačku, teško dolazi do potrebnih količina. Neki malu ponudu tumače poljskim radovima. Nama pak, sudeći po razvitku cena stočne hrane uopšte, izgleda da nema onih količina sa kojima trgovci računaju. Ječam i ovas skuplji su od pšenice što znači da ih nema dovolino. Pri takvoj situaciji smatramo da izvoz ne bi trebalo forsirati, jer bi se moglo desiti da uoči berbe ostanemo bez kukuruza. Cene su bile sledeće: Tisa 104—106, Inđija 103—104, Vršac 101—102 din.

Izvozni paritet prema julskom terminu u Roterdamu bio je 85.—, a prema ceni za efektivnu robu cif engleske luke 88,50 din.

Stoka. — Za izvoz u biv. Austriju Zavod z& unapređivanje spoline trgovine plaća sledeće cene: volovi 4,75—8,50, iunice 4,95—8,95, bikovi 4—7,25, krave 4-—6,50 din. za kg. žive vage franko Beč. Za svinje plaća: za nemački kontingent franko Beč 10,60, a za bečki kontingent franko Beč, Bečka Nova varoš ili Grac 9,70—11din. za kg. prema klasi. |

Та izvoz u Italiju plaća sledeće cene: junice i VoOlovi 6,40—7,15, krave 5,40—6,10, bikovi 5,40—6.25; јипад 6.957; bikčići 6—6.70 din. kg.

Sirovine, — Za veliki broj sirovina vladala ie i u OVOJ nedelji čvrsta tendencija. Hosa je, sem izvesnih izuzetaka, Dostala opšta, jer ie pored metala i životnih namirnica obuhvatila i tekstilije, sirovine i poluprerađevine. Skok kalaja, jednog od neophodnih metala za ratnu industriju, tumači se težnjom SAD za stvaranjem znatnije rezerve. Cene važniih sirovina notirale su: bakar 49.—, bakar elektrolit 48%, kalaji 2254/a, olovo 14% fst. — za tonu, kaučuk 8 pensa za libru, pamuk u Njujorku 8,90 centi za libru, cink 13%4 za tonu.

(O. “CZ 7

а

Сваки напредак у производњи M

“потреби сбе знање и сва иску-

ства, што су их од године 1866

стекли специјалисти наше орга-

низације која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације наших

GARGOVLE МАЗИВА

и дају. им онај квалитет, који гарантује сигуран и економичан погон,

STANDARD — МАСПИМ Oil SATPEB

Company of Jugoslavia Inc, BEOTPAA