Narodno blagostanje

Страна 318

lelnom hodu sa ostalim papirima, premda je priličan deo ргhvaćen od privatne ruke. A svi ostali papiri u koliko su nudieni, prihvaćeni su iskliučivo od privatne ruke. Tendencija normaliz:ranja pariteta rentabiliteta, o kojoj smo govorili u prošlom broju, produžila se u ovoj nedelji. Jer ma kako da je bio jak skok Ratne štete i ovih drugih papjra sa nižim ukamaćenjem, još je mnogo snažniji bio skok kod papira sa visokom nominalnom kamatnom stopom. Najjače se istakao 7% Bler, koji je tražen na kraju sastanka po 93. Za njim je išao 8% Bler, koji ie radjen po 109,50 sa tendencijom ka 103. 1 Seligman је tražen po 101,7%. Investicioni plaćen je 101,50 na kraju ove nedelje, Pab produžava svoj triumfni pohod na više: krupni su radieni već po 9290. Kod ovog papira vlada stalno veoma čvrsta tendencija. Povećao se obrt u 6 šumskom agraru, ali još uvek u čednim granicama. On je u toku produkcije i može doneti izvesna iznenadjenja, ako dodeljivanje bude išlo brzo, premda ukupan iznos koji se ima emitovati nije velik. I Narodna banka se dobro drži, postoji stalna tražnja od 7.400 i sa verovatnoćom da ode na 7.500.

Na zagrebačkom tržištu akcija · naših industrijskih i saobraćainih preduzeća rađene su samo akcije Trbovljia po 180-85 din., dok u ostalim papirima nije bilo posla. Obračunski kurs dolara sa primom bio je: 19-V: 44.9869; 15-IV: 44.2995; 16-V: 44.9995; 17-V: 44.92550.

Naši papiri na stranim berzama Na pariskoj berzi nastavio se skok naših hartija od vrednosti, To je prirodna posledica stišavanja u medjunarodnoj politici. Ako se politička situacija ne bude pogoršala, skok kurseva će se nastaviti. Naši Dapiri, kao, uostalom, i obvez-

nice drugih srednjo-evropskih i balkanskih zemalja, imaju ne--

verovatno visoki rentabilitet, koji dostiže 150/6. Kursevi su bili sledeći: 12-У. 9-V. · 46 1895 204 201 590 1902: 947 230 41/2% 1906 210 206 4'/%- 1909 246.50 238 41/=-% 1910 245 247 47/2% 1911 920 206 5% 1913 247.50 227 7% Stabilizacioni 951 990. 5% Funding 113 109

I u Njujorku su skočili kursevi naših papira: 7% Bler 6%a Bler 7% Seligman 16-V. 20.5—21 21.5—9292.50 27—31

DEVIZNO TRŽIŠTE

O nemačkoj marci pišemo u današnjem broju na drugom mestu. Na tržištu je bilo samo vrlo malo robe. Narodna banka је prestala da alimentira tržište iz svojih stokova tako da celokupna tražnia nije mogla da bude zadovoljena. To stanie je svakako samo prolazne prirode i trajaće verovatno samo do okončanja naših privrednih pregovora sa Nemačkom koji počiniu 20 o. m. Razumljivo je da su s obzirom na sezonsku čvrstu tendenciju i na pretstojeće pregovore imaoci maraka neobično rezervisani. Ponuda dolazi od onih kojih ne mogu čekati. Postoji, naime, obaveza da se klirinške marke moraju nuditi na domaćim berzama u roku od petnaest dana. Kod engleskih funti situacija je nepromenjena. Ponuda je još uvek vrlo mala i kreće se oko }0O%65 tražnje. Kod grčkih bonova ie posao normalan. Ponuda i tražnja drže se u skromnim. granicama. Kurs je stabilan. Naša kursna lista obogaćena je kursevima deviza u slobođđom prometu. Do 15 o. m. bilo je: potrebno da interesenti te kurseve sami izračunavaju na osnoYu engleske funte, koja je notirala medju privatnim kli-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 20.

rinzima, gde ici — uzgred budi rečeno — nije bilo mesta. Nova kursna lista potpunija je od stare i prema tome Dole će poslužiti interesentima. Kursevi su bili sledeći:

Slobodno

tržište 12-V Sfabi pilm J5.V 16-V 17-М London 258.— 208.42 258.— 2958.— 298.Pariz —— 117.95 146.— 146.66 145.95 Njujork —— 4420.25 5487.97 5488.64 5488.63 Ženeva — 1000.— 1237.85 1258. — 1289.40 Amsterdam —— 2889— 2957.22 2969.59 2961.30 Brisel —— 757.75 937.98 937.78 937.70 Privatni kliring Berlin 13.80 1785.75 13.80 13.80 13.80 Madrid | __ = Grčki bonovi 31.75 И 3175 31.75 " 31.50

Obrt je iznosio 24 mil. din. prema 29 ту. од čega ot-

pada na Berlin 12,3 mil. din. prema 13,8 ти, mil. i grčki bonovi 314.000 prema 205.000 itd.

Na deviznom tržištu u Čikagu jače ie skočio kurs dolara i holandske forinte. Kursevi ostalih deviza su popustili, kao što se vidi iz donje tablice.

London 11.9

31-XII-36 31-XII-37 31-XI-38 10-V 17-V London 27.07 21.62 20.63 20.84 20.82 Amsterdam 238.30 240.60 240.84 282.25 239.Njujork. 435.14 439.50 443.— 445.125 449.75 Berlin. 177.60 178.60 178.60 Pariz 20.32/. | 14.681/»> 11.6220 11.288 11.78 Brisel — — 74.70 75.75 75.68 Beograd 10.— 10.— 10.— 10.— 10.—

Tržište zlata Cena zlatu je pala u Londonu, što je zbog toga interesantno pošto ie kurs dolara skočio. U svrhu tezaurizacije zlato se gotovo i ne kupuje više. Ponuda je sa strane privatnika dosta velika. Oni pretvaraju zlato u dolar.Prim prema niujorškom paritetu nestao je, Sada se obrazovao diskont, koji omogućuje rentabilan transport zlata za Englesku.

šiling pensa Din. Din.

(po unci) (po kg.) prim 1933 126 6 40.405 1934 141 40.345 1935 141 2 54.409 1936 141 7 54.569 1937 140 11 54.319 1938 149 7 54.652

9-У-1939 148 8 57.331 62.147

15-V-1939 148 5 57.203 62.065

Робно тржиште Ншеница. — Изненадна живост на светској пијаци

пшенице. у првој половини маја која је наступила због већих куповина за гвоздене резерве у западно европским земљама престала је у овој недељи. Међутим, и ако се тражња

смањила, промене у курсевима биле су врло мале, за промпт-

ву робу сасвим незнатне. Чикаго није показао. никакву ре-

„акција на ниже; напротив, тамошњи курсеви остали су не-

промењени, врло чврсти. Оваква позиција Чикага тумачи се утицајем извештаја о неповољном стању усева у више произвођачких подручја. : 1 Блискост нове жетве на северној хемисфери даје већ повода, различитим прогнозама. Врло је карактеристично да: су све прогнозе за развој стуације у кампањи 1934/40 неповољне. Бромхал наводи да сетвена површина на