Narodno blagostanje
_ Страна 334 —
— Ратна штета је остала на крају извештајне недеље на истом нивоу на ком је била на почетку. У току недеље она је била врло чврста и отишла чак до 461: Али као што нема руже без трња, нема ни хосе без реализације. Крајем недеље су се надачи купци повукли, тако да је и незнатна понуда проузроковала извесно назадовање курсева. Ратна штета је повела коло и њу су у већој или мањој мери следили остали папири. То је у супротности са сличним нпојавама у овој години. До сада су се већином они папири показали најнеотпорнијим, који се још емитирају. Међу њима су најважнији 6%/> аграни папири. Садашње отступање од те појаве показује, да је узрок пада курсева други. Он није у неочекиваној појави робе. Као што ћемо доцније видети обрт заостаје иза претходне недеље — али је спекулативне природе. Да се ситуација просуђује повољно показује и термински закључак у Ратној штети по кур-
су од 459.50, који је само незнатно иза оног за промпто
робу. 69“ аграрни папири су незнатно пали према максималтном недељном курсу. Тако су 6%/ Бегљуци били 88.75 према 89, 6%' Далматинци 87.15 према 87.25 и 6/ Шумски аграр 85.25 према 85.365. М ситне акције Привилеговане агране банке попустиле су за У» дин. на 212. М цене доларских папира. су попустиле, али се није појавила роба као ни код 73 Мнвестиционог зајма. Укупни обрт је нижи него што је бно прошле недеље.
19—295-V 19—17-V a. = у у Хиљ. дин.
2 Ратна штета 1.270 1.099 2:/59/ Ратна штета, термин 963 317 4% Атрарци 1921 58 61" 4 Атрарци 1934" = 495 _ 7) Мивестициони 57. 244 “бо Беглуци |. 1.076 1.399 6 Далматинци | 1.506 1.825 "ву Шумеки аграр 624 419 тај Стабилизипаони 7 7 Блер 247 483 8%Љљ Блер |- 135 356 79/« Селигман __ 45 _ Народна банка 1 75 | 303 - Маб ; | 146 126 Укупно 6.104 · 7.130
_ Из горње таблице се внди, да је Ратна штета рађена највише како промпт тако н у термину. Њен обрт је прелазио онај из претхдне недеље, док су остали папири сви рађени мање, изузевши акције Паба и 6%/• Шумског аграра. То показује да је целокупна понуда била мања него претходне недеље и да су само већа понуда Ратне штете и њен пад повукли са собом и остале папире. :
_ На загребачком тржишту акција наших индустријских и саобраћајних друштава рађене су акције Јадранске пловидбе по 310 и Трбовља по 185.
Обрачунски курс долара са примом био је: 19-У: 44.2675; 22-У: 44.2175: 23-У: 44.1987; 25-У: 44.18. Наши папири на страним берзама
· Огромни- рентабилитет наших папира служи Као снгуран потстрек њиховом даљем скоку на париској берзи. При томе воде предратни папири, пошто је њихов рентабилитет већи него онај. послератних. Курсеви су били следећи:
20-У 12-У 49 1895 | 222 ~ 20459% 1902 249.50 · 947 | 0 | - Ај 1906 225 | 210 · 410, 1909 257.50 246.50 |: = 420 1910. --.- 257 > 245-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __
___ Bpr 21
41/30/0. 1911 | 230: 220 7970 Стабилизациони 351:50 851 5%; Фундинг _ 117 113
У Њујорку су курсеви наших папира нешто попустили: : - - : - -
ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ
Наша таблица показује и кретање курсева слобод--
них девиза. Фунта је непромењена — 258. Амстердам је у јачем скоку, а у нешто слабијем су швајцарски и француски франак. Долар и белгијски франак пали су у извештајној недељи. Понуда слободних девиза је. још увек
врло мала, тако да је задовљено свега ок 1072. тражње..
Обрт је у њима износио 11,7 мил. према 11,2 мил. у претгходној недељи. Курс клириншких марака је стабилан на 13.80. Понуда је врло слаба. Тражња је задовољена са око 20% просечно. Обрт је износио 10,6 мил. према 12,3 мил. дин. У грчким боновима посао се одвијао при падајућим
курсевима и слабој тражњи. Обрт је износио 340.000 дач.. према 314.000 дин. Народна банка је увела систем клириншких чекова и у промету су Чешко-Моравским протекто- _ ратом, што се показало потребним због ликвидације нашег _ клирианшког дуга. У почетку су круне рађене по 148.50, али _ је курс брзо пао на 146. Средњи курсеви су били следећи:
Стаб. == Слобдно тож. 19-V 2850 прим 929-V 93-У 95-V Лондон 958 207.95 258 958 258 Париз 145.97 117.65 146 145.97 145.98. Њујорк 54.8951 44.2675 5489.93 54.5899 54.8361 Женева 1298.89_ 1000 1240 38. 1240.68. 124113 Амстердам 2956.61 2383.70. 2961.40 2957.40. 2959.47 > Брисел 938.45 756.25 938.03 938.26. 937 98 Приватни клиринг Берлин 1380 1380 1380 1380 Мадрид = о = = Грчки бонови 31.50 31.50 31.50 91 Праг = _ = 147.18 ~
Укупан обрт девиза био је нешто мањи него претходне недеље и износио је 23,5 мил. дин. према 24 мил. На циришкој девизној берзи су курсеви пали, што
значи да је швајцарски франак чврст. Врло чврста је била
и холандска фФоринта. Најјачи је пад курса долара. Он је попустио и на париској као и на лондонској берзи. Пара-
лелно са доларом пао је белгијски франак, који је везан –-
— као и долар — за злато. 31-XII-36 31-XI-37 31-ХИ-38 17-V 24-V Лондон 27.97 21.69 20.63 20.89 20.772 Амстердам 238.30 240.60 240.84 939.— 989.50 Њујорк 435.14 432.50 443— 449.75 4437 4 Берлин = — 177.60 78.60 178.627г Париз 2 720.32/7 . 14.68:љ 11.6220 1178 11752 Брисет . : —— —— 74.70 75.68 75.50. 10.— ~ 10.— о =
Београд : 10. 10.
Тржиште злата
Цена злату била је непромењена и види се из доње ·
таблице:
1: шилинг · пенса Дин. - У (по унци) (по кг.) "1983 > 126: | 6 · 40.405 1934 | 5 5 14] : 40.345 1935 141 - 2 54.409 11036. 15 АЛА 27 54.569 1937 38 с J4O ел | 54.312
"79 Блер 89) Блер 79 Селигман --