Narodno blagostanje

3. јуни 1939, privrednika, u tome je mišljenje nepodeljeno. Ukoliko se ona pojavljuje i u tom svojstvu, mora 5е opravdati specijalnim razlogom. ] tako, u principu, rešilo bi se pitanje obima državne privrede, da treba da ostane Što manji. Ako bi shvatila da joj је dužnost da paralelno sa privatnom inicijativom i Ona razvija svoju u privredi, država bi morala doći neminovno u koliziju s njom. Oni koji zastupaju takvu državnu inicijativu polaze od ideoloških političkih motiva preobražaja same države. U ranijoj literaturi OVO ograničavanje države na nužni minimum u privredi poznato je po diskusiji O štetnosti konkurencije državne privrede privatnoj. Ona se одбаcuje kategorički i kao kriterijum uzimalo se, da je obim državne privrede prekoračio meru, čim se na tržištu Sudari s privatnom privredom. Konkurencija je одбастмапа Као петогајпа sa strane države i neracionalna. Меđulim, tek noviji primeri razvoja državne privrede, kao što: je naprimer razvoj turskog državnog kapitalizma, koji je za čitave grane industrije proglasio državni monopol, pokazali su da je problem dublji, a ne samo konkurentski, jer se od izvesnog: obima državne privrede menja uloga same države.

To je razlog, zajedno s konkurencijom, koji govori u prilog što manjeg obima državne privrede. Drugi, preuzet iz ranije literature, glasio bi, da država ogromno povećava svoje rashode i prihode širenjem 5705 рпvrednog sektora, ali da je dobit koju bi ona mogla upoirebiti za pokriće drugih državnih potreba neznatna, i da ona mora u svakom slučaju da održava ogroman poreski aparat, bez obzira koliko je njezino učešće u privredi. Pa što je ono veće u toliko je poreski aparat ne-

racionalniji. Treći razlog u istom smislu je i taj, da dr-·

Пољопривредна комора ДУнавске бановине донела је резолуцију у којој тражи да се почетна откупна цена за нову “ пшеницу утврди на дин. 180. Пре тога Министар пољопривреде изјавио је да ће цена пшенице, вероватно, бити утврђена на дин. 160—. Међутим, од жетве пшенице деле нас још два месеца и за то време може се још свашта десити, тако да је и сувише рано говорити о будућој цени пшенице. То у толико више, јер су фактори, од којих ће зависити висина будуће цене, још потпуно неодређени. Мако у земљи постоји интервенциони режим помоћу кога се национална цена формира и држи независно од цене светског тржишта, ипак та независност није такве природе да би се прилике на светској пијаци могле потпуно да игноришу. Напротив, интервенциона цена пшенице до сада сваке године одређивана је у уској вези са исходом домаће жетве, жетве на северној хемисфери односно ситуацијом на светском тржишту, и изгледима за коришћење преференцијала т.ј. за губитак на случај извоза на светску пијацу. Узимање у обзир свих ових фактора било је нарочито важно за државни буџет, јер он у крајњој линији подноси све евентуалне губитке интервеционог режима. Прерано је утврђивати це-

ну пшенице

Поред овога постоји и један важан унутрашњи фактор који такође не може да буде пренебрегнут при утврђивању цене пшенице. Као што је добро познато, велики део наше земље дефицитаран је у производњи хлебних

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 341 _

žava ne sme da zasniva svoje finansije na izvorima koji u depresiji presušuju. Ali ako je u principu nauka stala na stanovište da obim državne privrede treba da bude što manji, određivanje granice tog obima ргерибтепо је potpuno praksi, jer ni prilike svih krajeva jedne zemlje nisu jednake, a prema njima u jednom državna priVvreda može da bude od koristi ako je razvijenija i suprotno u drugom.

Baš u tom pogledu nastupile su poslednjih godina nove pojave. Država je morala da se angažuje u privredi vodeći konjunkturnu politiku. U početku težište je bilo u javnim radovima, koji su preduzimani od ZOdine do godine prema finansiskim mogućnostima pojedinih zemalja. Ali brzo se pokazalo da je takva intervencija anarhična, i da se mora u nju uneti više plana. Ne uzimajući u obzir u kom je smeru ta intervencija skrenula pod uticajem jedne za privredu strane pojave, naoružanja, ona se smalira nužnom iz konjunkturno-političkih razloga, i s tog stanovišta tretiraju se i njezine investicije. Ali time, u osnovi, nije se ništa promenilo u shvatanju o državi kao privredniku. Jer kao privrednik ona može eventualno da postigne one rezultate koje i privatno preduzeće. Prema tome, sa nacionalno-privrednog stanovišta, ne govori nikakav razlog u prilog što većem obimu državne privrede. A ako se pojavljuje kao privrednik, država tim ne зте da dođe u koliziju kod izvršavanja svojih drugih funkcija, nego mora da ih koordinira i zato mora da vodi svoju politiku privređivanja. A za uspeh te politike najvažnije |e pitanje načina na koji treba da se organizuje i vodi državna privreda. O tom u sledećem članku.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

жита. То не важи само за пасивне крајеве, јер у годинама кад жетва подбаци дефицитарно подручје пшенице проширује се на Јужну Србију, предратну Србију и Босну. Неједнакост положаја појединих крајева у производњи односно тржишном рандману пшенице види се из следећех података о расподели куповина интервенционе установе по провенијенцијама (у вагонима):

1934/35 1935/36 1936/37 1937/38. 1988/39 Војводина 11.644 4.182 22.107 7.075 15.669 Срем-Славонија 638 377 9.989 530 820 Србија-Босна 1.342 195 7.554 2.665 1.185

Као што се види из овог прегледа у продајама интервенционој установи Војводина је учествовала између 70 и 89945. У 1936/37 када је за дуже време (услед извоза 15.000 Bar. пшенице у Француску на бази просечне југословенске пшенице) квалитетна разлика у ценама пшенице појединих провенијенција била укинута, учешће осталих крајева у продајама интервенционој установи достигло је једва трећину. У свим осталим годинама продаје ових крајева нису достизале ни !/s. Оваква пропорција у тржишном рандману говори о различитом интересу појединих крајева за цену пшенице. Неједнак положај у производњи односно упућености појединих крајева на увоз пшенице претставља социјалну страну пшеничног проблема у нашој земљи. Та чињеница није за потцењивање приликом утврђивања цене пшенице. Виша цена значи оптерећење дефицитарних крајева и пораст трошкова живота мање имућних слојева,