Narodno blagostanje

10, јуни 1939.

— Trgovinski bilans izmedu Italije i Nemačke sve do polovine 1937 bio је pasivan ха ргуџ. Od tada зе ta pasiva postepeno smaniiala i početkom 1939 Nemačka je postala dužnik. Krajem aprila 1989 njen klirinški dug ie iznosio 342 mil. lira. Ta pasiva je pojačana novčanim pošilikama talijanskih radnika iz Nemačke i troškovima nemačkih turista u Italiji.

— Argentina ie zaključila sporazum sa Italijom o гагmeni poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 460 mil. lira za talijanske industrijske proizvode. Ona će isporučiti pšenice u vrednosti od 120 mil. lira, kukuruza 51 mil., semena uljarica 30,5 mil., vune 75 mil. i mesa 55 mil.

NOVČARSTVO

— Argentinska vlada propisala je uredbu o.uređenju depoa za strano zlato. Banco Central de la Republica Argentina ovlašćena je da prima u depo strano zlato u minimalnoj vrednosti od 250.000 pezosa. Urugvajska vlada donela je sličnu uredbu.

— Na ime francuskog 5% konsolidacionog zajma upisano je 10.600 mil. franaka i to 6.000 mil. u gotovom a 4.600 mil. u dospelim bonovima državne blagajne.

— Половина француског зајма од 100 мил. холандских форинти са каматом од 3, са роком од 6 година

ги курсом од 97:/љ преузела је једна лондонска група банака, а друга швајцарска. 95 мил. холандске транше већ је уписано, а за остатак отворен је упис 7-У1-1939 у Холандији. | ј KONJUNKTURA

— Rudarska i topionička proizvodnja u aprilu o. g., pokazuje znatan napredak prema istom mesecu u prošloi godini. Najveći porast pokazuju mrki ugali (316,947 t. prema 989,025 1t.), nafta 140 t. prema 89 i.), zemni Баз (260,884 т' prema 181.003 m) manganova ruda (800 t. prema 90 t.) i sirovi magnezit (4.693 t. prema 2.838 t.). U neznatnom opadanju je proizvodnja lignita, hromnog koncentrata, pirita, O]oVnog koncentrata i cinkanog koncentrata, antimonove rude. Veći pad pokazuje proizvodnja hromne rude (1.984 t. prema 4.811 t.), bauksita (27,848 t. prema 39.321 t.), i olovno-cinkove rude (68.412 i. prema 77.183 i). Porast pokazuju gvožđe (5.734 t. prema 4.337 t.), srebro (47 kg: prema 13 kg.), antimon (101 t. prema 27 t.) kamena so (4.462 t. prema 4.371 t.) i elektrolit bakar 874 t. koji se prošle godine još uopšte nije proizvodio, a opadanje zlato (96,5 kg. prema 50,2 kg.) bakar (3.377 t. prema 3.445 t.), olovo (721 t. prema 979 t.) i cink (422 t. prema 505 :.).

— Proizvodnja švedske industrije od 1929 do 1937 god. povećala se za 50%. Osnova ovog poleta je izvoz nekoliko ruda i gotovih produkata koji su važni za naoružanje. Tako je na pr. izvoz željezne rude 1938 god. iznosio 13 mil. t. prema 11 mil. u 1929 god., a izvoz prerađenog gvožđa i čelika 977.900 t. prema 255.000 t. Produkti fabrika oružja Više su iraženi nego ikada. Vrlo je karakteristično da i pored toga, što je industrijska proizvodnja u prošloj godini podbacila za 3% prema prošlogodišnjoj a izvoz se smanjio za 15% — ipak se dohodak privrednika povećao za 4% prema 1937. U pogledu novih investicija karakteristično je da se skoro sav kapital ulaže u samoi zemlji i to uglavnom u nepokretnosti.

— Број незапослених радника у Чешкој и Моравској постепено се смањује. Радних логора има сада у Чешкој 40 а раније се предвиђало да ће бити потребно 50. У Моравској их има 20. Око 40.000 радника добило је запослење у Рајху и тај се број стално повећава.

SAOBRAĆAJ

—- Proizvodnja u američkim brodogradilištima dostigla

je u prvom tromesečju 1939 najviši nivo posle rata. Počet-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 363

kom marta nalazilo se u gradnji 319 trgovačkih brodova sa 640.000 t. zapremine. Tako su S. A. D. došle na gradnji brodova na drugo mesto u svetu a na DprVo U proizvodnii tenkbrodova za prevoz nafte. Neka brodogradilišta, koja godinama ne rade, sada su puštena u DOgOTI.

RATNA PRIVREDA

— Na osnovu Zakona o zemaliskoj odbrani, ministar trgovine i industrije propisao ič Uputstvo za prikupljanje statističkih podataka o industriji. Sve industrijske radnje, i one koje nisu obavezne na javno polaganje računa, dužne su da dostavljaju Statistici industrijsko-zanatskog odelenja Ministarstva trgovine i industrije periodično statističke podatke koji se od njih traže. Kao izvor tih podataka moraju služiti trgovačke knjige, računi i isprave koje u smislu zakona imaju dokaznu snagu. Odgovori se daju na formularima, oni se imaju smatrati kao predmet strogo poverljive prirode i Dpodaci se ne mogu ni u kom vidu saopštavati poreskim vlastima, niti mogu poslužiti kao osnova za oporezivanje.

—_ Белгијски парламенат одобрио је влади кредит од 600 мил. франака за одбрану од напада из ваздуха. Од тога ће се 349 мил. утрошити на куповину заштитних балона, 176 мил. за куповину авиона и 83 мил. за пасивну одбрану. Дневно се производи 10.000 гасних маски. Влада је одредила генералног комесара за пасивну одбрану.

— У Немачкој су већ одавно предузете многе мере за заштиту од напада из ваздуха. На хиљаде кућа опремљено је потребним уређајима и изграђен је низ заштитних ровова. Ових дана прописане су две уредбе на основу којих те мере имају да се проведу у целој држави. За одржање уређаја у кућама имају се старати сопственици. Гасне маске мора свако сам да набави. Детаљно су разрађени прописи о гашењу светла за време напада и о одржању У исправном стању справа за пружање прве помоћи и гашења пожара.

POLOŽAJ RADNIKA

— Prema novom kolektivnom ugovoru koji je sklopljen između Trbovljanskog uglienokopnog društva i radn:ka, dneVna zarada je povišena za 4% a osnovne nadnice prema ројеdinim kategoriiama radnika од 43% do 6,74%. Ugovor važi godinu dana.

17. POSLOVNOG SVETA Zborovi akcionarskih društava

10 juna — Rudarsko-topioničko a. d. »Rudar« u Beogradu (redovan).

11 juni — Radnik d. d., Sunger (redovan).

12 juni — Tvornice žesta i pjenice prije Makso Majer d. d., Zagreb, Savski Maro (redovan). Beogradsko opšte trgovačko a. d.,, Beograd (redovan).

15 juni — Štedionica i zalagaonica d. d., Zagreb (redovan). 16 juni — D. d. pivovara Union u Liubljani (redovan).

18 juni — Senjska štedionica u Senju (redovan).

91 juni — Carinska i javna skladišta d. d., Zagreb (redovan). 92 iuni — »Filips« jugoslovensko a. d. u Beogradu (redovan). 24 juni — Jugoslovenski Lojd a. d., Split (redovan).

95 juni -— »Osvit« a. d., Beograd (redovan). — Саг:brodska banka u Caribrodu (redovan). — Gudurička' pučka banka d. d., Gudurica (redovan).

99 juni — »Siera« a. d., Beograd (redovan).

30 juni — Prespanska privredna banka a. d., Bitoli (redovan). — Beogradska tekstilna industrija a. d., Beograd (redovan). — Opšte privredno. a..d. u Beogradu (redovan).