Narodno blagostanje

_ 1 0. јуни 1939.

ђен него Берлин, и ако само мало, за 164 мил. према 12 мил. див, док је обрт у Берлину био 16 мил. према 8,7 мил. дин. Клириншке чекове на чк. рађене су за 11,2 мил. према 8,8 мил. дин, а грчки бонови за -310.000. према 975:000 итд. : 5 : - |

Курсеви девиза у Цириху били су следећи: --

_ - 31-XII-3G. 31-XII-37 31-XII-38 1-VI 8-VI

Лондон 27.37 21.62 20.63. 20.78%/a 20.75 Амстердам ·.928 80 „240.60 240.84 238.35 Њујорк = 49514 43950 4403.— 44875 443Берлин 18844. 17760. 17810. 17765 Париз 90:30:/4 14.685 11.6220 11.769» 11.76 Брисел | (А, ___ 7270 . 7569 152 Београд 10— 10.-- 10.— 10.— 10.—

Исплата Амстердам још увек је под јаким прити-

ском. Пад курса Њујорка показује све јачу монополизаци-

ју прилика на девизним тржиштима. Струјање капитала У С. А. Д. било је у мају много мањег обима него у априлу. Однос између швајцарског и француског франка и фунте је стабилан.

Тржиште злата

Извоз злата из Европе у С.А. Д. осетно се смањио. Према последњој америчкој статистици увоз злата из Европе износио је у мају 432 мил. дил. према 606 мил. у: априлу, 365 мил. у марту, 232 мил. и 156 мил. у јануару и фебруару.

У току јуна даље је опао и извоз злата из европских зема-

_ а љау СА.Д. На лондонском тржишту цена злату је пала паралелно са назадовањем курса долара. Опет се образовала премија од #/5 п. према њујоршкој цени.

(по унци) (по кг.) НЕ шилинг пенса Дин. 1933 | 126 8. 40.405 1934 141 · 40.345 1935 141 2 54.409 1936 141 7 54.569 1937 1. 140 И | 54355 1938 · 149 7 · 54.652 726-У -1939 148 55 61.572 6-М1-1939 148 4 61.521

KRobno tržište

Pšenca. — Zbog blizine žetve na severnoj hemisferi tendencija na svetskom tržištu pšenice postala ie kolebliiva i kursevi su pošli na dole. U popuštanju kurseva nije bilo ni'kakvog izuzetka. Čikago je takođe sledovao opštoj tenden-

: ciji što je dokaz da su vesti o velikom oštećenju: ozimog

useva bile preterane. Ovakav razvitak situacije pretstavlia sezonsku pojavu u godinama većih prelaznih stokova. Ali, ovoga puta i ako će prelazni stok biti veći od jednogodišnie svetske uvozne pofrebe, pad kurseva dje relativno vrlo mali. To. dolazi. otuda, jer su sadanji kursevi H poređenju sa onima ranijih godina u ovo vreme, već i suviše niski da bi se mogli dešavati. nagli. padovi. Трак, ро svemu sudeći, postepeno

· droblienje kurseva. može .vrlo . lako trajati dve-tri nedelje, ·: jet -Argentina sve više forsira izvoz. Početkom juna meseca · što, za poslednjih nekoliko godina, prefstavlia najveću Za-

lihu u ovo vreme. Pored Argentine na tržištu su Australija

:i Kanada. Prva. ·je koncem maja imala ioš oko 150.000 vag.

za izvoz, a Kanada ima znatno više. Od evropskih agrarnih zemalja jedina je Rumunija kojia nije uspela da plasira selo-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 367

kupni izvozni,višak. Neprodati ostatak ceni se na 80—100.000 vagona. | Terminski kursevi na svetskim berzama sredinom педеце. izgledali .su ovako: | - | . VII X XII

Liverpul šil. mtc. 9/11/s 9/5 10/Roterdam hfl. mic. 3,67 4,-— 4,20 B. Aires pez. mtc. 7,00. 7,05

Čikago centi bušel 507/s 521/> B31/a Vinipeg centi bušel G21/> 63t/4 645/в

Nade trgovačkih krugova da kod proizvođača ima ј05 najmanje 20—830.000 vagona !туогпов viška i da će se ta roba morati da pojavi na tržištu do nove Хеђуе рофршло 51 5е izialovile. Prvo se računalo da će do veće ponude doći u martu — pošto se bude imala slika o prezimljeniu useva — раје posle toga prognoza Veće ponude stalno odlagana po mesec dana, najzad, je došao i juni mesec, a robe nikako nema. Šta više, pred krai maja i početkom juna, u nedostatku DOnude druge ruke, cene su bile znatno porasle i razlika između slobodnih i intervecionih cena popela se na 20—22 d., dok ie pre toga, za vreme nekoliko neđelia, bila 2—8 d. Razvitak situacije potvrdio je potpuno našu analizu pšeničnog tržišta u tekućoj kampanji, koja se nije озјапјаја па ргоblematične brojke već na sistematsko praćenje reakcije tržišta odnosno kretanje ponude i cena. Takav posredan način prosuđivanja ishoda žetve i stanja zaliha u zemlji nama (Zgleda najsigurniji, jer dugogodišnje iskustvo dovolino govori da se na osnovu podataka o produkciji ne mogu činiti nikakve prognoze.

Cene sredinom ove nedelje bile su: šlepovska roba Tisa- Begej 155—156, vagonska roba paritet Vršac 153—155, glavna pruga Srbija 156—158 din.

Izvozni paritet prema julskom terminu u Liverpulu pao je sredinom nedelje na 64,80, a prema Roterdamu na 58,50 odnosno na bazi cene za efektivnu robu 66,40 din.

Kukuruz. — Tražnja kukuruza na svetskom tržištu Tfelativno je mala, a ponuda tendira povećanju. Na tržištu st jedino Argentina i Južna Afrika koje će, verovatno narednih nedelja voditi oštriju konkurensku borbu oko plasmana. Iz S.A.D. nema nikakve ponude pošto su tamošnje cene znatno preko izvoznog pariteta. Usled suše Amerikanci čuvaju zaliha kukuruza i do izvoza bi moglo doći samo u slučaiu da svetska cena poraste što je međutim malo verovatno. Roterdam za juli notirao je 4,52/ hfl. za mtc., a Čikago 507/s centi za bušel. |

Polovinom prošle nedelje Narodna banka ponova ije dala nekoliko dozvola. za izvoz kukuruza u neklirinške zemlje na bazi delimične upotrebe internih dinara. Kako je. kurs za. kompenzacione firme porastao na 350 din. to su trgovci mogli i pri neznatnoj ponudi, da kupe. oko 1.000 vagona plaćajući 110—111 -din. za mtc.. Pored ovoga .na tržištu je stalno. i Prizad koji kupuje za izvoz u Nemačku, a izvesna tražnja postoji i za pasivne krajeve. Više cene. koje su mplaćane za kompenzacionu robu ostale-.su i. pošto su prestale Киpovine za UVOZ U neklirinške-· zemlje. Šta više, u nedostatku

·dovoline ponude vagonske robe koju traži domaći Коп-

zum, cene vagonskoi robi premašile su cene šlepovskoi robi.

Za šlepovsku robu Dunav—Koisa plaća se 109—110, а ха уа-

gonsku paritet Inđija i banatske utovarne stanice 110—112 din. Za kasnije termine postoji tražnia po znatno višim cenama (116—118 din.), ali ponude nema.

Ширите „Народно Рлагостање“