Narodno blagostanje

Страна 394

снати производи. Оне би се знатно разликовале од европских и америчких конзерви које се налазе на светском тржишту.

__ Услед тешког стања наших бродоградилишта У којима место 1200 радника данас раде свега 500, Радничка комора у Сплиту упутила је претставку влади да се нови бродови, које поручује Југославија, дају домаћим бродоградилиштима сте да се утиче и на наша паробродарска друштва, нарочито она, која примају субвенцију, да поруџе бине не дају иностранству.

— Производња челика у Енглеској у мају 1989 достигла је рекордну висину од 1,218.600 т. за 40.000 више него у новембру 1937, када је била на највишем нивоу. Продукција сировог железа не развија се тако брзим темпом и износила је 692.100 т према 762.300 т у новембру 1937.

· — Роцзка industrija čelika dobila je u poslednje vreme velike porudžbine iz inostranstva. Tako je Iran poručio 25.000 t železničkih šina, turska 8.000 t raznih železničkih artikala i Soyv. Rusija 5000 t finog lima. Sada se vode pregovori sa Italijom o liferovanju veće količine polufabrikata i materijala za brodove. Koliko su se prilike na poliskom tržištu popravile vidi se po porastu prosečne prodaje kartelisanih proizvoda od 263.000 t u martu 1938 na 323.000 t u istom mesecu 1939.

— Vode se pregovori za stvaranje kartela fabrika papira Suđetskih krajeva, Češke i Moravske i Slovačke. Udeo bivše Čehoslovačke u svetskoj proizvodnji celuloze iznosio је 1937 god. 2,3%0 i papira 1,290. Ппаја је 2827 preduzeća sa 40.000 radnika.

— U Nemačkoj u Halle-u biće izgrađena ložionica za zgradu železničke direkcije, stanične čekaonice i VOZOVA, koja će kao gorivni materijal upotrebljavati šljaku iz lokomotiva, Zapaženo je da ugali u lokomotivi ne izgori sasvim i da šljaka izbačena iz njih sadrži znatne količine koksa koji se da Krupovim magnetom izvaditi i upotrebiti za loženje.

— Industrija željeza i metalne robe »Zephir« a. d. iz Subotice preseliće svoje preduzeće u Beograd.

— Na skupštini Saveza štamparskih preduzeća izglasana je rezolucija u kojoj se traži da se za narednih 5 godina ne izdaiu nove koncesije za štamparska preduzeća; da se ukine monopol štampania školskih knjiga, da se ograniči rad državnih i samoupravnih štamparija, naročito onih u kaznionama, i da se zavede sloboda štampe.

— Na reci Ličanka u blizini Tužina južno od Delnice podiže se banovinska hidrocentrala za clektrifikaciju Savske banovine. Imaće kapacitet od 25.000 Копј. snaga i biće dovršena 1941 g.

— Ministarski savet je doneo uredbu o oslobođenju od svih taksa, prireza i trošarine društva »Jugoslovenski čelik« a. d. Saraievo. Oslobođenja nisu za poslove oko osnivanja i protokolisanja društva za izdavanie i upis akcija, za prenos pokretne i nepokretne imovine, Za UgOVOTĆ itd. Društvo se oslobađa svih carina, carinskih dažbina i taksa, зКирпов роreza na poslovni promet, poreža na luksuz, državne i samoupravne trošarine i svih državnih i samopuravnih dažbina bilo koje vrste, na uvoz fabričkih uređaja, kao i na sirovine pouglja, proizvodnji gvožđa, čelika i ostalih metala.

TRGOVINA

— Према писању турске штампе Велика Британија отвориће кредит Турској од 10—15 мил, фунти стерлинга. за набавку ратног материјала. Уколико енглеске фабрике не могу излиферовати поруџбину, ратни материјал се може набавити из Холандије, Белгије или Швајцарске.

— У Београду је основан Акциони одбор за осни-вање Југословенско-италијанске трговинске коморе. Ко-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 25

мора ће имати и своје филијале у већим местима. На челу Акционог одбора налази се г. Влада Илић.

— »The Times« piše da će Jugoslaviia poručiti u Neтаској 125 lokomotiva i izvestan broj vagona u ukupnoj vrednosti od 1.800 mil. din. Ova porudžbina biće samo deo robnog kredita od 200 mil. Rm koji će nam Nemačka odobriti sa rokom od 10 godina i kamatom od 6%. Veći deo kredita upotrebiće se za naoružanje. Osim toga Jugoslaviji Je роnuđen kredit od 500 mil. lira od Italije za elektrifikaciju železničke pruge Sušak—Srpske Moravice i drenažu doline Morave i drugi od 150 mil. lira za. železnički material.

— Engleski izvoz u maju 1939 porastao je za 10,7%/о па 42,2 mil. funti sterlinga. Povećao se izvoz uglja, tekstilnih proizvoda i brodova. U isto vreme porastao ie uvoz Za 3,1 mil. na 78,5 mil. Trgovački bilans za 5 meseci 1939 bio је pasivan za 145,8 mil., za 26,3 mil. manje nego u istom Pperiodu 1938.

— Medunarodni komitet za šećer odobrio je Englesko, njenim koloniiama i dominionima povećanje izvozne kvcte za 153.000 t.

__ Ministar trgovine i industrije je pozvao udruženje izvoznika jaja i živine da predloži raspodelu izvoznih kontingenata. Raniie sedište Ovog udruženja bilo ie u Zagrebu, sada se preseljava u Beograd.

— Narodna banka saopštava da će se naplata izvesne тође и Albanili moći vršiti u buduće samo putem kliringa, a isto tako sva plaćanja za uvezenu robu iz Albanije u Jugoslaviju. — Nemačka je poručila veću količinu cigla i crepa (oko tb mil. komada) kod naših ciglana na Murskom Polju.

NOVČARSTVO

— Улози на штедњу код Државне хипотекарне банке порасли су до краја маја на 1.440 мил. дин. према 1124 мил. крајем априла, самостални фондови износили су 592,4 мил. према 586,7 мил, разни фондови 1736,7 мил. према 17128 мил., капитали јавних установа 5114 мил. према 510,1 мил. текући рачуни Министарства финансија 212 мил. према 20,7 мил. разни текући рачуни 1.350,46 према 1348,4 мил. заложнице и обвезнице У оптицају 631,9 мил. према 637,7 мил, аванси и депои банака 295,4 мил. према 997,3 мил., резервни фонд 349 мил. према 339 мил., фондови за амортизацију и осигурање банчиних зграда 764 мил. према 76,4 мил. пензиони фонд банчиног особља 5,6 према 5,6 мил. и разна пасива 365,1 мил. дин. према 3032 мил. дин. Готовина и благајнички записи износили су 526,1 мил. према 530,8 мил, _ хипотекарни зајмови 1.832 мил. према 1839,5 мил. на прирезе и приходе 1.485,4 мил. према 1.473,5 мил, водним задругама непромењено 70,2 мил. ломбардни 136,1 мил. према 160,3 мил. менични на хипотеку 76,2 мил. према 748 мил. меничне 58,9 мил. према 64 мил., текући рачуни _ Министарства финансија 855,93 према 7952 мил. разни текући рачуни 461,8 мил. према 449,5 мил., вредности фондова 247,8 мил. према 947,8, хартије од вредности 1.278 према 1.216,4, непокретности 967,8 према 268,2 и разна актива 76,6 мил. према 59,9 мил. дин.

= Поштанска Штедионица у Немачкој у мају 1939 издала је 100.000 нових уложних књижица. Укупан број сада износи 570.000. Улога је до сада уплаћено 96,3 мил. Р.М., а исплаћено 29,7 мил.

— Ро kraja 1939 isplaćeno ie u Francuskoj na ime otštete sopstvenicima podržavljenih fabrika aviona 308 mil. franaka. Pred sudom se nalazi još nekoliko sporova za Otštetu. Ukupno je dosada isplaćeno na ime preduima i otštete 539 mil.

— Ministar finansija rešio je, da se potraživanja inostranaca koja se vode kao »slobodni« dinari pretvore u