Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна '397 _

24, јуни 1939. :

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 15 JUNA 1989 GOD.

Obaveze po viđenju porasle su u izveštainoj nedelji za 76.8 mil. na 1.847.1 mil. din. One još nisu dostigle ni 2 miliiarde din., iako Su se u 1908 kretale u proseku iznad tog iznosa, a pogotovo u 1937 g. kada su se približile i 2.5 miliiardi dinara. Posle dužeg pada porasli su razni računi — роtraživanja drž. privrednih ustanova — za 91.6 mil. na 778 mil: din. Žiro računi su u suprotnosti sa prethodnom nedeliom pali, istina neznatno, za 18 mil. na 1.038 mil. din.

{U aktivi je najveća promena pad deviza koje ne ulaze u podlogu za 27.8 mil. na 558.8 mil. din. i razne aktive, koja је и naiužoi Vezi sa deviZhnim stokom, za, 17.8, mil: na 2.099 mil. din. Iskorišćavanje zajmova bilo je manie. Zajmovi po eskontu su pali za 17.6 mil. din. na 1.721.2 mil., a na zaloge za svega 0.3 mil. na 90.4 mil. din. Zlatna podloga, i to zlato u kasama, povećala se za svega 0.2 mil. na 1.919.2 mil. sa 98.5%0 prima na 2.466.2 mil. din. Stok kovanog novca se smanlio za 3.4 mil. din., što) Znači da se za toliko povećao opticaj kovanog novca. Kao saldo svih promena smanjio se opticaj novčanica za 143.5 mil. na 7.065.3 mil. din. Zbir opticaja i obaveza po viđeniu pao je za 66.7 mil. na 8.919.4 mil. din. Zbog toga je porasla kvota pokrića na 27.67%/o.

Стање Народне банке (у мил. дин.)

34-XII|S31-XII| 31-XII| 8- 15 -VI AKTMBA 4936 | 1937 | 1938 1056 1938 Подлога | злато у касама | — — l.588,8,1.706,2 1.898,8/1.908,2 1.908,4 ~ злато на страни — — | 977 1,5) 168) 10,8 10,8

Укупно — |1.626,0)1.713,7/1.909,6/1.919,0 1.919,2

Девизе које не улазе у

подлогу — — — —-— | 552,8 453,2: 643,5| 586,6| 558,8 Кован новац: i |

у никлу и сребру — — | 3349) 360,0) 830,0| 292,3, 288,9 Зајмови:

на менице — — — — |1,458,6]1:400,5)1,707,7)1.798,8)1.721,2 на хартије од вредн. — 258,8| 263,0| 63,6) 90,7 90,4

Укупно — |1.717,4|1.662,5/1.771,31.829,5|1.811,6

Хартије од вредности — | 116,8| 198,1| 258,6) 288,3] 288,3 Ранији аванси држави — |1,647,8 1.638,2 1,627,8|1.629,91.630,1 Привремени аванси Глав.

Држ. Благајни — — — | 600,0 600,0| 600,0) 600,0) 600,0 Вредности рез. фонда — | 137,6) 165,8] 223,5| 239,4: 239,4 Вредности ост. фондова! 28,3 29,9 38,7) 87,6) 37,6 Непокрет,, завод за из-

раду новч,. и намештај| 155,1 160,4 1851) 192,8] 192,9

Разна актива — — —"'1 819,672.037,2,2.147,5)2.116,5)2.099,2

ПАСИВА Канитал — — — — — 180,0] 180,0) 180,0) 180,0! 180,0 Резервни фонд — — — | 158,5] 200,0) 236,7/ 240,0/ 240,83 Остали фондови — — 29,9. 341 37,5) 39,4 39,6

Новчанице у оптицају — 15,408,5 5,858,7/6,920,7/7.208,8/7.065,3 | Обавезе по виђењу:

потраживање _ Државе 59,4) 17,87 33,1) 27,6: 80,6 жиро-рачуни — — — | 651,2/1.438,0)1.080,0)1.056,4|1.088,5 разни рачуни — — — |_918,6)1.047,7| 980,1 686,4 778,0

Укупно — |1,629,2/2.499,72.093,2/1.770,41.847,1

Обавезе са роком — — |. 50,0) 50,0) 30,0) 30,0) 30,0 Разна пасива 2845) 363,3) 232,7 263,5) 263,8 Оптицај и обав. по виђ. |7.037,8|8.291,3/9.014,0)8.979,18.912,4 Укупна подлога: | += 28.59/, прим, — — 2,089,5|2.202,1|2,453,9|2.466,0|2.466,2 зл. у кас. 28.5%/у прим |2,041,0)2.102,5)2,440,0)2.452, 12.452 3 укупно покриће — — |29689/ 26549 27220/ | 27,46)2767%/ покриће у злату — — |27290/ | 26440/ 27069 | 27.30)27519/%

Beogradska berza _

Izveštajna nedelja od 13—22-VI 1989 -

ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ Ако замислимо берзу као даму, која сваког дана шета један сат пре ручка, брже и спорије, онда можемо рећи да се у овој недељи спотакла и пала, али се брзо подигла. Да би се човек спотакао мора да постоји неки предмет. Берза се спотакла о невидљив предмет. Јер да питате берзијанце шта је то било те су курсеви средином недеље, нарочито 20-тог т. м. тако јако попустили, тешко да ће вам ко дати тачан одговор. А да је 20-га берза пала то се

види из доње таблице курсева. 1 Е

T1B.VI 16:МЕ 19-МЕ. 20-VI 2 МЕ 22МЕ 21/50/0 P. штета — 147.35 463.50 461.50 468.25 46521/-0/0 P.mrr., rep. 466.— 467— — 46250 462— 46449) Аграрци 1921 — — 62.50 G2.50 · 62.35 62,50 49. Аграрци 1934 — — — — — 69 Беглуци 88.75 „88.65 8775 — 87.75. 87:75 6%/) Бегл., тер. — — — — — 6%_ Далмат. 87.— „86.50 86— 85,75 85.35. 85.50 6уо Далм., тер. — = — — — _ 7%0 Инвестиц. — — — 100.— 100.25 79 Стабилиз. = — —_ ___________79 Селигман — — 100— 100 = | = 792 Блер — — — — — 80/ Блер _ — — |005% · — бо) Шум. аграр 88.775 8815 8275 81.75 818 8150 Народна банка — — — — 7.400— Паб, ситни | 91950 — 21275 21— Паб, средњи — — — — — Ž2JG:—

Паб, крупни — — = — — 4ођ PeHra 1805 — Ен = — — — | Лоз Црв. Крста — — — Дувански лоз — — = ___ | Срећа је те се одмах затим подигла, као што показују курсеви од 21-ог т. м. Значи да је берза попустила услед тога што ју је снашла нека слабост у ногама односно у нози. Али пре тога да анализирамо курсеве. Може се рећи да већ неколико недеља 6% шумски аграр показује најслабију тенденцију. Он је у овој недељи био најјаче пао. Пао је на 81, иако је раније рађен чак по 86. Шта је то Шумски аграрр То је папир који се сад издаје и чији укупан износ треба да буде 50 милиона. Ми немамо појма у коме је стадију ова емисија тога папира; али што знамо, то је: да тај папир стално притиче из Босне где се налазе аграрни интересенти, који га. примају на име накнаде. Да папир није с одушевљењем дочекан, да се по себи разумети: сасвим је нов, друго има доста робе на берзи. Кадгод интересенти пуштају такав папир одмах из руку, увек он има на берзи неповољну ситуацију. Међутим, велики део берзијанаца видео је у томе великоме диспаритету између курса шумског аграра — шикара — и остала два 69 аграрна папира згодну прилику за шпекулацију. Сматрали су да овај папир, чија укупна емисија неће бити релативно велика, мора да се попне на висину курса других аграрних папира истога типа и почели су да га купују. Али кад су напунили портфеље и кад је папир и даље притицао, јавна рука га је прихватила по курсу на који су га подигли берзијанци. Како је прилив био доста велик, а како је јавна рука своју понуду свела испод тражње, то је дошла тенденција алабес. Поред тога овај папир има један велик недостатак: појављује се на берзи само у комадима од 100 динара. Чујемо да је од укупних 50 милиона свега 5 милиона издано у комадима од 2.500, а остало У