Narodno blagostanje

Страна 388

Томас Џ. Уатсн рођен је у Камбелу, у држави Њујорк. Иза одлично довршених студија на Академији Адисон, Њујорк и Трговачкој школи Милер у Елмири, ступа он у привредни живот. Врло брзо избија на чело у продајним организацијама американских великих индустрија те стиче репутацију одличног организатора. Као таквог изабрала га је 1914 за претседника Сотршпо-Табшанпо-Кесогding Company Koja je y себи ујединила три највећа предузећа за научно организовање рада. Под његовим воћством постала је она под доцнијим именом International Business Machines Corporation, Њујорк, највећа индустрија статистичких и књиговодствених машина, електричних писаћих машина, те апарата и часовника свију врсти за регистровање и контролу рада и радног времена. Свој пораст и просперитет постигло је ово џиновско предузеће, које има своје филијале у 79 држава света, под воћством г. Уатсна.

Сем пословне активности показао је г. Уатсн и значајан друштвени рад, а за пример наводимо, да је он, сем што је претседник International Business: Machines Corporation и директор Федералне Резервне Банке у Њујорку, такође претседник и директор око 30 научних фондова, културних установа, болница, друштва за међународни мир, индустриски саветник НРА, почасни доктор неколико универзитета и Т. д.

Од 1937 претседник је МТК те је као такав посетио прошле године и Југославију и дошао у контакт са претставницима наше привреде. Г. Уатсн добио је и одликовање Југословенске круне 1 реда, а у осталим земљама добио је највиша одликовања.

ir. Уатсн је лични пријатељ претседника САД. г. Рузвелта те одушевљени присталица међународ-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__ _Bp 25. ног мира и сарадње међу народима. Он издаје часопис, пише чланке и учествује у свима међународним приредбама. Он се непрекидно чује у светској јавности. Неколико пута годишње прелази Атлански Океан. 14 0. м. Уатсн се укрпао на брод Вашингтон са многобројном _ американском делегацијом за претстојећи конгрес. Тек што смо прочитали о његовом учешћу на једном конгресу у Јужној Америци, а он се већ појављује као говорник на отварању велике светске изложбе у Вашингтону. Ми нарочито подвлачимо да је г. Уатсн добио од претседника Рузвелта реч при отварању изложбе на којој су говорили само службени органи.

На челу генералног секретаријата налази се наш велики пријатељ Пјер Васер. Бистар, сређен, са дубоким познавањем људске психологије и фолклора он је успео да знатно прошири мрежу Међународне Трговинске коморе. Добро познаје нашу земљу. )

Конгрес у Копенхагену биће један велики међународни семинар за међународна привредна питања. Највећу пажњу привући ће свакако реферат професора лондонског универзитета г. Кондлајфа о променама привредне структуре за последњих 20 година. Ту ће доћи до дискусије по питањима промене стандарда живота, ублажавања коњунктурних кретања, опадања становништва у великим земљаMa, O техничком напретку итд. Исто тако ће бити интересантна дебата о питањима из области националне привреде, као што су она државних инвестиција, пореских терета, наоружања, индустријске демобилизације и т. д. Међу рефератима налази се г. ван Влисинген, Линдеман, Шредер и т. д. Ми, који смо много научили на овим конгресима, препоручујемо онима који немају могућности да на њима учествују да их прате преко реферата и извештаја.

iz uredništva

I DVA KOMINIREA

U kratkom razmaku vremena dali su izveštaje o stanju naše narodne privrede, najpre guverner Narodne banke, a za njim ministar finansija. Oba kominikea, razliku|ući se malo po materijalu, slažu se u nepovoljnim zaključcima. Povodom guvernerovog kominikea pisali smo u pretprošlom broju. Ovom prilikom pisaćemo povodom oba, ne da reproduciramo podatke i zaključke koje su oni dali, nego da odgovorimo na pitanje: ako je doista došlo do obrta u našoj konjunkturi, kakav je

njegov karakter?

Pre nego što to pokušamo, da vidimo šta konstatuju oba kominikea. Guvernerov počinje s konstatacijom, da je popustila spoljna trgovina u prvom tromesečju (za 5,9 prema 1938 kada se bila povećala za 1,9% prema 1937), kod čega je jače stradao izvoz. Cene poljoprivrednih proizvoda nisu dalje skočile, a ni troškovi života; štednja je bila slaba, svega četvrt milijarde — prema 1 mld. 1938 od I—1!III. Smanjena je investiciona delatnost, zaključujući po manjem uvozu

investicionih dobara, ali industriska proizvodnja se povećala, zbog veće tražnje od strane javnih tela, a i privatna je bila nešto veća nego u prvom tromesečju 1938.

To su glavne opšte konstatacije u kominikeu guvernera. Tu se već govori da su »smanjeni prihodi Širokih masa zbog opšteg smanjenja agrarnih viškova«. Mnogo određenije se govori o posledici te pojave u izveštaju Odelenja Narodne banke za ekonomska izučavanja za mesec januar— A8pril 1939, gde se kaže da je privredni tok u tom periodu bio uplivisan u većoj meri smanjenjem izvoza, usled manjih izvoznih viškova poljoprivrednih proizvoda, kao i odgovarajućim opadanjem kupovne snage širih potrošačkih slojeva. Ovo se nikako ne slaže s izvešta|em guvernera, po kome je privatna tražnja za industrijskim proizvodima bila veća nego 1938.

Dajući uputstva za izradu predloga budžeta za 1940/41, ministar finansija govori o istim pojavama o kojima i citirani kominike, a novo i značajno je ko-