Narodno blagostanje
– (трана 392
· djubriva. Zbog nepoznavanja pedoloških prilika agronomi nisu u stanju da daju savete poljoprivrednicima o pravilnoj upo' trebi veštačkih djubriva. U većini slučajeva upotreba se vrši po receptima strane literature koji često našim prilikama uop"Че ne odgovaraju. Djiubrenje se preporučuje i savetuje bez _ ikakve naučne podloge pa se zbog toga u većini slučajeva postižu skroz negativni rezultati. Polioprivrednici gube poverenje u veštačko đubrivo, pa ga napuštaju i tamo gde je njegova upotreba i pri sadanjim cenama korisna i rentabilna.
Рад cnoBeHat =и задруга је У, 1938 г. према 'звештају Савеза словеначки : задруга у Љубљани проте, о у знаку про_ a сперитета. Нажалост, извештај је непотпун. Он се углавном бави пословањем Савеза, а не радом самих задруга због чега се к не може тачно установити обим просперитета, што би за анализу привредг“них прилика било врло важно. Поред овога недостатка извештају недостаје. скоро сваки упоредни статистички мате„ријал, што јон више отежава анализу задругарског рада. У Савезу словеначких задруга како по броју задруга тако и по броју њихових чланова кредитне задруге играју највиднију улогу. Њих има 160, односно скоро 42%/, свих "зачлањених задруга (385). Пословање кредитних задруга У прошлој години било је задовољавајуће. Улози на штедњу повисили су се за 8 мил. дин. и то за 477 мил. у 1987 на 485 мил. дин у 1938. Ликвидност кредитних задруга 1938 г. се толико повећала да је већина од њих могла да отвара већ и нове кредите, како из нових тако и из старих ослобођених и неподигнутих улога. Неликвидних задруга, које су тражиле заштиту 1938 било је 14. Укупан број зашти""ћених задруга је крајем прошле године износио 104. Ли"жвидности кредитних задруга много су допринели ломбард"ни зајмови Пошт. штедионице, који су прошле године износили 43 мил, дин. Каматњак је У прошлој години остао непромењен ми "то: 2—8% на старе улоге, изузетно 4—5%0 на сељачке зај: мове а на несељачке. 5— 89, изузетно и више. :- О раду осталих задруга, извештај не даје никаквог обавештења. _ Савезу је у 1988 г. приступило 17 задруга, а отпа· ло је 14.
"" Број задруга у Савезу од 1929 г. стално расте. За 18 -тодина од рата он се учетворостручио (са 66 на 385). Док је = број задруга у току ових година равномерно растао, дотле "је промет као видан израз економских прилика показао ве:лико колебање. Тако н, пр. све до 1930 г. он се непрестано - повећавао на 365,7 мил. дин. а од тада са мањим колеба· њима падао и 1936 год. достигао најнижу тачку са 101,9 · МИЛ. ДИН.
Промет је у 1987 г. почео опет да расте и повећао се на 121,83 мил. дин, а 1938 г. са једним наглим скоком на 488, мил. дин. надмашујући и промет из 1930 год. са 123 мил. дин. Нажалост, узроци тог наглог пораста из извештаја се не виде јер недостаје упоредна статистика,
До 1938 г. улози на штедњу надмашили су кредите. "Од 1934 тај однос је обрнут све до 1938, када улози поново надмашују кредите и то за око 6 мил. дин. (343 мил. према 28,1 мил.).
" Словеначке 2аругарство У години 2босперитета
a CIKGKK opreme
Posle događaja koji su se deIzgledi za izvoz našeg sili u Srednjoj Evropi u mar-
hmelia tu ove godine „okupacijom Češke i Moravske od strane Nemačke, situacija na tržištu
Iom—–ca KK EEEE вене тен иеви тј.
„ihmelja se izmenila. Povodom toga pišu nam iz Pariza o 12-
gledima za izvoz našeg hmeljia.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 25
Prisajedinieniem Rajhu, privreda Austrije izgubila je mnoge carinske i druge povlastice. Jedan deo njenih kupaca okrenuo se prema susednim zemljama: bivšoj Čehoslovačkoi, Poljskoj itd. Sličan proces vrši se i sada nakon formiranja protektorata Češko-Moravske. Dobar deo njenih mušterija privukla ie Poljska sebi. Tako se povećao njen izvoz nameštaja u Englesku i Ameriku, koje su ranije tu robu ku-
povale u Čehoslovačkoj.
Kako se približuje sezona hmelja, ima izgleda da će se dobar deo kupaca orijentisati ka drugim pijacama izbegavajući češku, kao što je bio slučaj sa nameštajem. Zbog toga možemo i mi da očekujemo da će porasti tražnja našeg hmelia. Naročito su povoljni izgledi za izvoz u Francusku, koja se prilikom poslednjih trgovinskih pregovora pokazala spremnom da pojača uvoz naših proizvoda. U tom cilju je odobrila povraćaj carine za niz proizvoda, među kojima nema hmelia. Ona uvozi godišnje 12.000 mtc. hmeljia. Uvozna carina na njega iznosi 410 franaka za 100 kg. Zbog toga ie naš izvoz hmelia opao sa 2000 na 200 mtc.
Pošto će se na jesen voditi ponovo pregovori sa Francuskom trebalo bi što pre da se radi na tom da se dobije povraćaj carine kao kod drugih proizvoda. Na taj način naš hmeli bi mogao u većoj meri da se izvozi, iako bi morao da izdržava jaku konkurenciju poliskog, koji ima prednost da se prodaje putem kompenzacije i tako postizava bolje cene.
Ми смо у броју 14/39 писали о захтевима енглеских пољопривредника и њиховој акцији против владине политике која је довела до оставке министра пољопривреде. Нови министар, који је и сам као претседник удружења пољопривредника учествовао у критици владе, поднео је парламенту предлог закона, о развоју пољопривреде којим су обухваћени неки-од тих захтева.
Предлог је врло умерен и треба да задовољи произвођаче али и да трошкови живота не порасту. Њиме се обећава помоћ произвођачима јечма, овса и оваца у случају да цене на тржишту падну. Разлику између тржишних цена и оних које ће гарантовати влада, платиће држава. Мако захтеви пољопривредника нису у целости усвојена, ипак је ова помоћ знатна и може, према нивоу цена, да тражи од државе знатне суме. Тако на пр. да је овај закон био на снази лане, влада би само на име разлике у ценама оваца платила 2,5 мил. фунти.
Сада се још не зна колике ће измене претрпети предлог у парламенту, али се очекује да ће повољно утицати на развој производње овса, јечма и оваца. Он је нарочито повољан за она газдинства која производе ова три артикла. Неки крајеви као на пр. Шкотска, где је овас главна житарица, и где су ниске цене упропастиле доста газдинстава, овим ће законом много добити.
Када буде усвојен биће заштићене цене главних пољопривредних производа, пошто је то већ знатно раније учињено за пшеницу, беконе, говеда, млеко, кромпир и шећерну репу.
Највећи значај придаје се оном пропису у предлогу о помоћи пољопривредницима за узоравање и ђубрење пустог земљишта. Помоћ износи 2 фунте стерлинга за 1 екр. (4046,7 м=). Сматра се да ће та мера дати снажног потицаја за повећање обрађеног земљишта.
Нове мере за заштиту енглеске пољопривреде
= —==="”Č "9, Zakon o Rajhsbanci koji ie ob-
javlien 15 juna sankcionisao je sve promene koje su nastupile u njezinoj funkciji i organizaciji počevši ne od 1933, nego već od 1931, i doneo definitivnu reformu u onom pravcu u kome je proces tekao.
Reforma Raihsbanke