Narodno blagostanje

24. јуни 1939

рески извори не могу се сабирати. Сваки порески објекат задужује се за порез и зато би морало да буде онолико основица колико има пореских извора. Само то је праведно. У случају овог доприноса требало би у тоачко стриктније провести ово правило, јер се може догодити да се додатком малог пореза једнога извора другом, поргски обвезник пребаци у виши степен и плати много већи паушални допринос. Например, у 62-ом степену допринос износи на основице између 1,5 мил. до 2 мил. 600 хиљада, а у 63. на 2 до 4 милиона, износи 1 милион. Ако је порески извор једног пореског обвезника оптерећен са 9 милиона, а други са 1 динар, сабирањем ових извора попеће се обвезник из 62 у 63 степен и платити ! милион место 500 хиљада лоприноса. Без коментара. Код одређивања наплате доприноса воде се социјални обзири утолико што се родитељи“ ма с више деце наплаћује допринос по нижем, првом или другом степену, а неожењенима по следећем вишем, Неразумемо зашто је у упутствима прописано да се тај допринос не наплаћује по вишем степену од оних који су обавезно у целибату. Оптерећујући јаче нежењеног, законодавац узима више од порески јачег, и у том је оправданост оваквог опорезивања. Може се правдати и попу_лационом политиком, али то би му морала да буде изричита намена. Код нас то није случај и зато није требало ослобађати доприноса, без обзира на разлог зашто неко није ожењен.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Pcljoprivredna komora Dravske banovine objavila je opsežan dokumentovan jzveštai koji sa-· drži nekoliko vanredno lepih referata. Jedan od njih odnosi se na problem veštačkog đubriva u našoj poljoprivredi, koji je prikazan stručno ı svestrano.

Dravska Polioprivredna Коmora o veštačkom đubrivu

E KG o Go=—

Naša zemlja spada u red proizvođača i izvoznika veštačkih đubriva. Proizvodi uglavnom fosfora đubriva — superfosfat i krečni azot. Za proizvodnju superfosfata upotrebljava pored dalmatinskih i fosfate iz francuskih afričkih poseda. U 1927/31 prosečna proizvodnja bila je 11.740 vagona. U periodu depresije proizvodnja je spala na 3.820 vag., a u 1937 ponova se popela na 9.700 vagona da bi u prošloi godini prešla 12.000 vagona. Najveći deo proizvodnje upućen je na izvoz; 1937 god. izvezeno ie 5.000 vagona. Prema tome domaća potrošnja je ispod polovine proizvodnje. Kalijeva diubriva ne proizvode se u zemlji pa se moraju uvoziti, Njihov uvoz je relativno vrlo mali, Ako uzmemo prirodne fosfate koji služe kao sirovina za proizvodnju superfosfata, onda ie uvoz veštačkih djubriva poslednjih godina bio 600—800 vagona.

Potrošnid svih veštačkih djubriva kretala se ovako: 1997/31 prosečno 5960 vagona, u periodu 1932-36 pala je na 1810 vagona ili za skoro 70%, a u 1987 g. ponova se povećala na 4540 vagona. 1937 g. kod nas je na jedan hektar oranice upotrebljeno svih veštačkih djubriva 3,6 kg., prema 200—250 kg. u zapadno-evropskim zemliama, 85 kg. u Сећозјомаској, 42 kg. u Poliskoj itd. Najviše se upotrebljavaju u Slovenačkoj, oko 14 kg. na jedan hektar. U jugoistočnom sektoru zemlje upotreba veštačkih djubriva je neznatna. Prema upotrebi u drugim zemljama naša potrošnja veštačkih djubriva pretstavlja tako sićušnu količinu, da je ona bez većeg и саја na produkciju.

Maloj upotrebi veštačkih djubriva u našoj zemlji u po-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 391

Смањење земљарине сматра се по упутствима за привремену меру, и тиме се оправдава што се пореска основица израчунава по идеално разрезаном порезу. Ако је законодавац нашао да треба имати обзира према неком пореском обвезнику или категорији обвезника, зато што цени да им је слаба пореска снага, па макар само привремено, онда је требало то провести до краја и основицу рачунати по стварно плаћеном порезу. Иначе се догађа да ће у исто време, код разрезивања и наплате пореза и до приноса, доћи до израза известан обзир и затим одмах бити одбачен. Привремено одлагање или неизвршавање закона има формалан значај. Формална привременост може да се претвори у трајну појаву, ако не отпадне разлог због кога је донесена привремена мера. И тако би се трајно сматрало да порез од земљарине не треба наплатити у идеално разрезаном износу и увек би се тај износ узи мао за подлогу разрезивања доприноса.

Наплата доприноса почиње 1 јула. Његово разрези вање почиње у исто време када је г. Министар упозорио надлежне, да код састављања новог буџета воде рачуна 0

том, да изгледи по развој коњунктуре нису најбољи. Осим у процентима, свако оптерећење мери се и по приликама времена у које пада. Тешко по апсолутном износу, оно

постаје још теже Министра.

уколико се обистини предвиђање г.

menutom referatu navode se tri razloga: cene veštačkih djubriva, odnos cena veštačkih djubriva prema cenama zemljoradničkih proizvoda i neupućenost proizvodjača. Iz ovoga 12lazi da bi za upotrebu veštačkih djubriva bilo dovolino da se njihove cene smanje i da se povećaju cene zemlioradničkim proizvodima. Mi pak mislimo da jedan deo poljoprivrede ni pri tim uslovima ne bi pristupio upotrebi veštačkih đubriva. U našoj poljoprivrednoj strukturi preovladiuje malo i srednje gazdinstvo, koja daju vrlo mali tržišni višak, odnosno novčani prinos, iz koga bi se mogla vršiti nabavka proizvodnih sretstava, pa prema tome i veštačkih djubriva. Za taj sektor naše poljoprivredne cene veštačkih djubriva i cene koje se postižu prilikom unovčavanja viškova igraju vrlo malu ulogu. Ma koliko pojevtinila đubriva, ona bi još uvek njima bila nepristupačna. A ukoliko bi se cene zemljoradničkih proizvoda osetno povećale, to bi imalo za posledicu porast cena i svih proizvoda koje ova gazdinstva nabavljaju. Zbog toga njima ni u relaciji cena per saldo ne bi moglo ništa đa pretekne za veštačka djubriva. Promena u odnosu cena izmenila bi газе podelu socijalnog produkta, a pri takvim promenama pravilo je da se kod ekonomsko slabijih društvenih slojeva razmera izmedju prihoda i rashoda još više pogoršava.

Naša polioprivreda nalazi se danas u vrlo kritičnom periodu. Sve više nestaje prostranih ispaša za relativno vrlo ievtino gajenje stoke ,a to znači da se smanjuju mogućnosti za ekstenzivnu poljoprivredu i da opada raspoloživa količina stočnog djubriva. Takvo stanje, u kome će se ujedno pripremati uslovi za prelazak na intenzivnu poljoprivredu, potrajaće duže vremena. Politika cena ne pretstavlia najvažniji i jedini elemenat koji bi mogao da utiče na ovaj društveno-ekonomski proces,

U referatu nalazi se i jedna vrlo interesantna konstatacija u pogledu rezultata dosadanje upotrebe veštačkih djubriva. Doslovno se kaže da još nismo ni naučno ispitali tlo što pretstavlja preduslov svake akcije za širenje veštačkih