Narodno blagostanje

{ Страна: 414

Ženeva 124232 1000—" 1242.17 ·|242.17 1242:55 Amsterdam 2925.66 2355— 29925.92 „2925.99 2925.58 Brisel 937.33 754.50 937.52 937.21 Privatni kliring

Berlin 1430.— 1779.— „1480— „l1480.— „1430.Madrid —— — == = === Grčki bonovi 31.25 —— 3125 — 31.Prag 151.— 150.— 150.40 150.17 150.25

Obrt ie iznosio 23,1 mil. din. prema 96,9 mil. Zbog minimalne tražnje pao ie obrt klirinške marke sa 16 mil. na 9,3 mil. din. Engleska funta rađena je 12,9 mil. prema 16,2 mil. din., klirinški čekcvi na češke krune za 238.000 prema 4 mil., grčki bonovi 283.000 prema 504.000 din. itd.

Kursevi deviza u Cirihu bili su sledeći: 31-XII-36 31-XII-37 31-XII-38 21-VI 27-VI

London 27.37 21.62 20:69. 20772 20.77 Amsterdam 238.80 240.60 240.84 „235.602 285.55 Niuiork 345.14 432.50 448.— 448.025 443.687 Berlin. —.— ____ |7760 „17769 17795 Pariz 20.394 1468 11:60 11755. 11752 Brisel —.— —— 74.70 75.45 75.45 Beograd 10.— 10.— 10.— 10.— 10.—

U Cirihu i na ostalim zapadnim berzama nije bilo većih promena. Holandska forinta i belgijski franak bili su slabiji prema ostalim devizama.

Tržište zlata

Tržište zlata bilo je kao i devizno potpuno stabilno. Cena je na kraju nedelje bila ista kao pcčetkom, kao što se vidi iz donie tablice: ~ :

(po unci) (po kg)

_ šiling · pensa Din.

1933 126 6 40.405

1934 141 - 40.345

1935 141 о 54.409

1936 141 7 54.569

1937 140 1 54.312

1938 149 7 54.652

19-VI-1939 148 6 61.268

97-VI-1939 148 6 61.268 Робно тржиште

Пшеница. — Ове недеље дошло је до великог пада

цене на светском тржишту. Јулски термин 27 јуна упоређен са прошлогодишњим нотицама истога дана изгледао је овако:

- 1938 1939 — %/о Ливерпул шил. мтц. 14/4 8/4 · — 420 Винипег центи буш. 105 58 — 459 5. Аирес пез, мтц. 9,08 7— — 239 Ротердам хфл. мтц. 6,13 3,20 — 489 Чикаго 77 70 — 10%

Велики пад цене пшенице последица је с једне стране изгледа за врло добру жетву у свету, а с друге велике понуде Аргентине и Канаде које журе да се до почетка нове кампање ослободе што више извозног вишка. Утовар пшенице у свету у прошлој недељи достигао је рекордну цифру за ову кампању од 47.000 Bar. Жетва у С. А. Д. већ је отпочела и према првим резултатима вршаја није искључено да званична процена приноса од 1,400.000 ваг. буде пребачена, Приватне процене таксирају принос у Канади са око 1,100.000 ваг. што би значило извозни вишак од 600—700.000 ваг. Целокупни извоз пшенице и брашна из

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 26

С. А. Д. у текућој кампањи (до 31 маја) био је 306.000 вагона. Услед догађаја на Далеком Истоку престао је сваки посао са пшеницом. Мађарска је одредила директивне цене за откуп пшенице у новој кампањи. Цене су одређене на бази репора у циљу ешалонирања понуде и износе: од 19—20,50 пенга за мтц, према квалитету и возаринској релацији (на бази курса пенга од 8.70 дин, 165—178) до 19,90—21,40 пенга (дин. 173—186). Принос у Мађарској цени се на око 275.000 ваг. што би значило извозни вишак од 60—70.000 ваг. У Румунији је одређена цена од 40.000 леја за вагон (по клириншком курсу од 34 дин. износи 136 дин. за мтц.) са следећим репорима: за септембар 1.000 леја, октобар и новембар 2.000, децембар 3.000 леја. За финансирање откупа Народна банка дала је кредит 2,000.000 леја. Губитак на извозу покриће се из прихода од преференцијала и таксе на пшенично и ражено брашно која износи 90 леја за 100 кг.

Термински курсеви на светским берзама били су следећи: VII IX-X XII-I

Ливерпул шил. мтц. 8/5 9/2 9/5 Ротердам хфл. мтц. 5,15 3,42 3,90 Б. Аирес пез. мтц. 7— 7— Винипег центи бушел 58; 595/4 61 Чикаго центи бушел 704 79.—- 73

После објаве интервенционе цене од 165 дин. база Тиса за нову кампању ситуација старе пшенице постала је чвршћа и цена је скочила на 155—162 дин. према појединим провенијенцијама и возаринским релацијама. Понуде од стране произвођача није било ни у овој недељи. Уколико киша не омете за 8—10 дана жетва ће бити у пуном јеку. Призад је објавио скалу цена: за шлеповску робу између 155 и 165, а за вагонску 149—159 дин. Распони у скали цена између појединих провенијенција остали су исти као 1938/1939 године. ИМнтервенција почиње 1 јула. – Трговачке кругове највише интересује решење питања старе пшенице пошто претстављају да ће се и ова појавити на тржишту. Није искључено да се у погледу цене између старе и нове пшенице неће правити разлика, јер би то имало за последицу интересовање млинова првенствено за стару пшеницу коју би, у случају диференцирања или одбијања куповања од стране Призада, куповали по јевтинијој цени. За овакво решење питања говори и социјални разлог, јер ће се цене брашна формирати на основу директивне цене па услед тога потрошачи хлеба не би имали никакве користи од тога што би млинови куповали стару пшеницу јевтиније. Нова кампања, уколико буде било робе за извоз, биће повољна за трговце, јер је пре извесног времена укинут и порез на пословни промет на количине које се продају и извозе преко Призада, док ће они износ ове порезе и даље генерално рачунати -у маржи. Услед тога правичније је било да се ови порези укину на пшеницу уопште, јер би тиме трговачка маржа била смањена, а произвођачи би добијали потпуније интервенциону цену.

Извозни паритет према септембарском термину у Ливерпулу био је 66.—, а према Ротердаму 55— односно на бази цене за ефективну робу 60.— дин.

Кукуруз. — На светском тржишту кукуруза ове недеље дошло је до попуштања курсева на свима берзама. Али ово попуштање није последица прекомерне понуде, већ појаве јечма чија је цена сишла испод цене кукуруза и сталног падања цене пшенице. Мначе понуда кукуруза, услед отсуства извоза из С. А. Д. чије су цене још увек изнад светског паритета, држи се у границама тражње. Ротердам за јули нотирао је +447 хфл. за мтц, а Чикаго 47 центи за бушел.