Narodno blagostanje

8. јули 1939

se prema ovim međunarodnim investicijama i prema stranom kapitalu postupa kako valja; i na kraju, da je za podizanje blagostanja glavni preduslov održanje privrednog i političkog mira u okviru jedne zemlje i među njima.

Polazeći sa tog stanovišta predlaže se, da se ustanovi slobodan međunarodni promet u devizama po utvrđenim kursevima, a pre nego što se tome mogne pristupiti de jure predlaže se da u praksi budu očuvani stabilni kursevi nacionalnih valuta. Preporučuje se da se tri zemlje valutnog sporazuma, Engleska, Francuska i S. A. D. konzultuju o relacijama kurseva svojih valuta, da posle toga izvrše i definitivnu stabilizaciju, jer se bez nje ne može zamisliti sređivanie međunarodnih privrednih odnosa.

Ni u diskusiji ni kod glasanja nije bio nijedan glas protiv. Nama ie drago da to konstatujemo, jer su tamo bili prisutni i pretstavnici naše privrede, ali nijedan naš ·Meksikanac. Последњи дани јуна протекли су драматично у американском Конгресу. Сенат је већином _ гласова био укинуо овлашћење Рузвелта да девалвира долар, о чему смо писали у последњем броју. Изгледало је затим да ће једним маневром овлашћење бити продужено. Састављен је одбор Конгреса, у коме је већина била за владине предлоге, и донесен је компромисни предлог Сената и Скупштине, по коме је продужено овлашћење за девалвацију долара и за куповање сребра из иностранства по утврђеној цени. Међутим, Сенат је остао непопустљив и спровео опструкцију, тако да није донесено никакво решење до 24 часа у ноћи између 30 јуна и 1 јула, када је завршена буџетска година и аутоматски се угасила два поменута овлашћења. Требало би донети нове законе да се овлашћења врате у живот. Рузвелт изгледа има намеру да то покуша, али код тога је процедура тежа него док се радило само о продужењу овлашћења. Засада политика сребра је напуштена, па све ако би и била обновљена, ова њезина прва фаза претставља целину о којој се може донети дефинитиван суд.

Политика сребра заведена је законом 1984, по коме је влади дато овлашћење да купује домаће и страно сребро по вишој цени него што је била на тржишту, с намером да се она истера на 1,26 долара по унци. Ову политику наметнули су амерички произвођачи сребра, који су имали јак утицај у Сенату. Тешкоћа је била у том што је сребро све више губило значај монетарног метала. Уколико би га изгубило потпуно и остало само сировина за индустрију, било би много теже одржати му и цену која се могла да одбије за њега 1934 на слободном тржишту, Нешто већа цена могла се остварити само тако ако би се сребро ремонетизирало. Зато је закон предвидео да се покриће долара има да састоји од Уазлата и У. сребра. Али није довољно ремонетизирати га у САД, него је требало да му се та улога сачува и у другим земљама. Зато је политика сребра замишљена као међународна акција, тако да је Америка почела да купује и страно сребро по вишој цени.

У погледу ремонетизације сребра политика је потпуно промашила. Виша цена сребра коју су плаћали Американци, изазвала је тежњу да се што више прода. За трговце сребра то је био најбољи посао, јер су га у земљи добијали по много нижој цени него што су продавали. Место да га задрже као монетарни метал, многе земље су га изгубиле. Најгоре је прошла Кина. Одлив сребра значио је дефлацију, а због скока цене сребра поскупила је кинеска роба. То се догодило у време тешке депресије на светском тржишту, и Кина се морала да пожури да сребро замени златом. Много су боље прошле земље које произ-

Крај политике сребра

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 423

воде сребро, као Мексико и Канада. То је за њих трговачки артикал, који је имао одличну коњунктуру. Специјално Мексико је добро прошао, јер је он највећи произвођач у свету.

Користи од политике сребра имали су његови произвођачи и трговци. Лоше су прошле националне привреде са сребрним важењем. Најгоре је прошао амерички трезор. Од 1984 откупио је он 2 милијарде унци сребра, У вредности преко ! милијарде долара. Подлога у злату повећавала се и тиме је аутоматски могло да се откупљује више сребра. Али што га је више било у државним касама, утолико су били мањи изгледи да ће оно обновити своју монетрну функцију. Баш због политике сребра Кина је одлучила да пређе на златно важење и закључила је споразум са САД о постепеној размени сребра за злато. Не успех је био толико очигледан, да је већ пре годину дана дошло до извесне промене у политици сребра. Америка је продужила да га купује по нешто нижој цени и по специјалном споразуму са Кином, Канадом и Мексиком. Већ прошле године била је тенденција да се ова политика напусти, као казна према Мексику због експропријације извора нафте. Она је продужена, зато што се сматрало да би тиме био задан одвише тежак ударац међународној трговини, јер су се националне привреде извесних земаља, а од тих је највећи број у Јужној Америци, прилагодиле цени сребра у Њујорку.

У том погледу прилике су се измениле за годину дана. Кина је готово истрошила своје резерве, а валуту подржавају Енглези, као што је то и за убудуће обећао министар финансија пре пар дана. За Канаду цена сребра није витално питање. Према земљама са сребрним важењем САД воде другу политику. Као што су Кини давале злато за сребро, тако су и Бразилији дале злато да стабилизују валуту, а за подржавање трговине, специјално са јужно-америчким државама предвиђен је кредит од 500 мил. долара. Катастрофално је погођен Мексико као извозник сребра (40% читавог извоза отпада на сребро) и Јапан, утолико што неће моћи више да продаје скупо сребро које заплени у Кини.

Главни циљ којим се правдала политика сребра био је његова ремонетизација. А баш је она одвела даље од циља и утолико је теже ову политику учинити онолико популарном као 1984. С мало научног резоновања могао се предвидети овај неуспех. Али ремонетизација је била само фирма иза које је требало сакрити помагање америчких произвођача сребра и покушај да се преко политике сре. бра друге земље јаче вежу за америчку привреду. Нада да се у том још може успети и јест разлог што Рузвелт настоји да продужи овлашћење. иеннитешишиестаршштешитииЕшЕ о aj читаоцима позната је криза памука, која се заоштрила прошле године. Углавном то је североамерикански проблем, а његово решавање постаје све теже уколико се у другим земљама јаче развија аутаркија, а проширује култура памука у онима у којима то дозвољавају климатске прилике. Ови нови произвођачи памука налазе могућности да пласирају своје вишкове, тако да се застој у спољној трговини од прошле године одразио само на америчком извозу памука за 2,8 мил. бала или за 40% до половине јуна 1939.

Писали смо такође и о мерама којима је влада покушавала да ублажи кризу памука. Ограничавање производње није успело тако да преносне резерве износе 144 мил. бала, а од тога 11,3 мил. контролише држава за које је дала предујам произвођачима. -

Међународна конфереција за памук