Narodno blagostanje
15, јули 1939,
·nički sindikati, poslodavci, železnička uprava i politička vlast. Finansiiska sredstva, izuzev sopstevnog kapitala zadruge, dobiće se još dobrovolinim ulozima industrije u specijalni feTijami fond. Osim toga propagiraće se štednja za ferijalna putovanja. . : — Šipad namerava da postavi normalni kolosek na mesto dosadašnjeg uzanogr na pruzi Prijedor —Daruvar—Knin. Ta će pruga kod stanice Trubori biti vezana za unsku.
— Prva godina podržavljenja francuskih željeznica (1938) završila se deficitom od 7,64 milijardi franaka. U toku te godine pušteno ie u saobraćaj 700 km. železničke pruge a 400 km. je elektrificirano. Novo osoblje se ne prima, ubrzano je penzionisanie starih službenika, dok je jedan deo pomoćnog osoblia otpušten. Od 1 januara do 10 juna 1999 g. prihodi su porasli za 11,11%5 prema istom periodu prošle godine, ali pored toga i ove godine se očekuje deficit više milijardi zbog velike konkurencije drugih prevoznih sredstava.
РАТНА ПРИВРЕДА
—- Белгијска влада одобрила је оснивање пула за осигурање ратног ризика. Осигурање ће обухватити све артикле потребне за живот. За обавезе пула јемчиће држава и за прво време располагаће са фондом од 10 мил. франака.
— Наша влада је прописала уредбу о повластицама за подизање војно-државне фабрике азотних једињења. Ослобађа се царине, и свих државних и самоуправних дажбина увоз машина, апарата и осталог уређаја потребног за градњу и стављање у погон ове фабрике.
POLOŽAJ RADNIKA
— У Загребу је одржан састанак намештеника Сузора, и Меркура. Они траже да се уреде услови рада, заведе аутоматско унапређење и да се повисе плате, пошто су порасли трошкови живота, Осим тога да се укине звање помоћних привредних дневничара, јер је неповољно за њих и да Сузор да зајам за градњу станова приватних намештеника, — У Дубровнику је завршен штрајк грађевинских радника који је трајао скоро месец дана. По новом колективном уговору надница је повишена за 10 пара по сату.
— Министар саобраћаја прописао. је Правилник о радницима државних саобраћајних установа. Радници су подељени на врсте и степене по годинама службе и квалификацији. Наднице у првој врсти крећу се од 28.60 mo 63.80 дин. у другој од 25.830 до 42.90 и трећој од 22 до 36.30 дин. Осим тога радници имају право на додатак на породицу. — Savez građevinskih radnika u Sjedinjenim američkim državama naredio je da 30.000 kvalifikovnih radnika njegovih članova zaposlenih na javnim radovima stupe u štrajk. Ukupno je sada u štrajku 60.000 radnika. Cilj štrajka je da natera Kongres da dopuni zakon o saveznoj pomoći i odobri nove kredite za povišenje nadnica.
— Fabrika vagona »Jasenica« a. d. u Smederevskoj Palanci sklopila ie kolektivni ugovor sa svojim radnicima koji su pre nekoliko dana bili stupili u štraik. Nadnice su ро-
višene za 15% a osim toga radnici imaju pravo na plaćeni godišnji odmor.
КОМЈОМКТОВА
— У априлу 1939 било је осигурано код Сузора 713.052 радника и намештеника, за 9.519 више него у марту а 7.677 више него у истом месецу 1938. Пораст је забележен код текстилне индустрије за 4.249, јавних радова за 3,605, грађења превозних средстава за 1.869, хемијске индустрије за 1.597, хране и пића за 1.568, приватних саобраћајних предузећа за 1.528 и трговине за 1.381, а пад код шумско-пиланске индустрије за 6.069, дувана за 3.545, ви-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Сграна 443
соких градња за 1.440, камена и земље за 707, кућне послуге за 506 и металне за 200. Највећи пораст показали су Оузори у Београду за 6.056, Нишу за 4.755 и Љубљани за 2.628, а пад у Сарајеву за 4.575, Осијеку за 2.501, Скопљу за 2.225, Бањој Луци за 2.028, Суботици за 1.061 и Дубровнику за 1.043. Просечна обезбеђена надница износила је 23.95 дин., за 0.80 дин, више него у априлу 1938, а за 0.23 дин, него у марту 19839. Укупна зарада била је 426,8 мил. према 417,2 мил. у марту.
— Ројоупот juna 1939 bilo je u Malikoj Britaniji zaposleno 12,81 mil. radnika i nameštenika, za 143.000 više nego polovinom maja, a za 600.000 više nego 1938. Broj zaposlenih povećao se skoro u svim granama osim u rudnicima uglja, gde je zabeležen mali pad. Nezaposlenih je bilo 1,834. mil. za 142.000 manje nego u maju.
— Krajem maia u Sjedinjenim američkim državama bilo je 9,8 mil. nezaposlenih za 2,9/. manje nego u aprilu. Broj zaposlenih se povećao od 44,2 mil. na 44,6 mil. Zaposlenost je opala u građevinskoj industriji mostova, a porasla u rudarstvu. IZ POSLOVNOG SVETA Трговачки регистар
„Изис" д. д. у Загребу, упис члана управног одбора г. д-р Цимермана Бранка. — Контролна банка за трг. и инд. д. д. у Загребу, упис члана управног одбора г. Плавана Мирослава. — Нашичко рибњачарско д. д. у Загребу, упис члана управног одбора г. Врбанића Милана. — Далмација д. д. за бродарство у Загребу, упис фирме са главницом 6,5 мил. дин, и чланова управног одбора г. г.: Анта Топић, д-р Стјепан Посиловић, Олга Топић, д-р Бранко Крнић и Јурај Гуналахи. — Д. д. за рибогојство у Загребу, упис члана управног одбора г. д-ра Милана Врбанића. — Леонард Трепо д. д. у Карловцу, упис члана управног одбора г. Трено Викторије. — Новосадска фабрика кабела д. д. у Новом Саду упис члана управног одбора г. Ланга Ото.
Зборови акционарских друштава
15 јули — „Укод" д. д, Сушак (редован).
19 јули —' Ламза грађ. подузеће д. д. Загреб (редован). 22 јули — Загребачка индустрија свиле, Бело (ванредан). 27 август — Тетовска кредитна банка, Тетово (редован). 7 октобар — „Дитад' у Београду (редован),
БИБЛИОГРАФИЈА |
Јован М. Радуловић: [ Специјални допринос, П Прописи о народном санитетском фонду. — Вредни и неуморни аутор у пореским и таксеним питањима г. Јован Радуловић, виши порески контролор, издао је већ у засебној књижици свој коментар најновијих пореских реформи, на име специјалног доприноса за Фонд народне одбране и прописа о Народном санитетском фонду Краљевине Југославије, Г. Радуловић је успео за кратко време да покупи све што је потребно за обавештење пореских органа као и пореских обвезника, тако да данас статистика може врло корисно да послужи, а она је врло потребна у тренутку кад треба да се снађу једни и други под једним новим пореским обликом, не у техничком смислу већ у практичном. Врло је интересантна она партија студије г. Радуловића коју налазимо под насловом: „Успорена прогресија и друге карактеристике табеле". Ту г. Радуловић указује на све оне недостатке са гледишта правичности у табели на које смо ми већ два пута указали, Нас изненађује да г. Радуловић није нашао за потребно да цитира „Народно Благостање"