Narodno blagostanje

15. јули 1939.

робу у Београд, трошаринци их хватају, а дешава се понекада да при том и људски животи страдају. Зашто је то такор

Ми смо већ неколико пута писали о трошарини и констатовали да проблем није у људима него у режиму. OH je тађ који омогућава кријумчарима зараду, често пута већу него што би је постигли неким легалним занимањем, а докле тога има, биће и кријумчарења. „Политика“ од ! јула о. г. пише да кријумчари оштете Београдску општину годишње за 10 мил, дин. Та сума најбоље показује да је наша констатација тачна.

У општини сада проучавају предлог о завођењу паушалног плаћања трошарине на вино и ракију. Ако се усвоји, борба против „бутлегера" како „Политика“ погрешно назива кријумчаре (бутлегери су они који кришом произ-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 441

воде алкохолна пића, а не кријумчари) смањила би се; можда би чак кријумчарење тих артикала сасвим престало. Али проблем трошарине није само у томе. Код вас је њоме обухваћено углавном све што се уноси на територију једне општине па чак и пакети и пртљаг путника, што нигде није случај у културном свету. Није искључено да се после завођења паушалне трошарине на алкохол појача кријумчарење других ствари па да опет имамо исту појаву.

Кад је реч о измени трошарине треба да она буде коренита, да обухвати и друге артикле, а да се изузму пакети и путнички пртљаг, јер се свуда у свету узима да се тим путем не уносе ствари које подлеже трошарини. Таква реформа не би много смањила општинске приходе, постала би еластичнија и јевтинија, пошто би захтевала мањи контролни апарат.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— У capajeBCKOM, BHCOUKOM и травничком срезу 834пажено је неколико случајева слинавке и шапа код сваца.

— Завршена је процена штете у карловачком срезу. Највећу штету претрпели су сељаци, пошто је летина потпуно уништена. Оштећена су и индустријска предузећа. Укупна штета процењена је на 22 мил. дин.

— Poljoprivredna komora Drinske banovine održala je konferenciju u Valjevu za srezove valjevski, podrinski, kolubarski, rađevski i tamnavski. Konstatovano je da je OVOZOdišnji rod šljiva obilan. U rezoluciji se traži da država interveniše prilikom unovčavanja Ššliva i osigura minimalnu cenu za sirovu od 1,20 din. a sušenu od 4 din. po kg.

— Prilikom drugog čitania predloga zakona o mleku u engleskom parlamentu ministar poljoprivrede je izjavio da je cili zakona da obezbedi proizvođače od nepovolinih promena cena i poveća potrošnju mleka i mlečnih proizvoda. Ministar finansija je dao uverenje da će biti ograničeni gubici proizvođača sira i butera zbog uvoza tih proizvoda.

— Štrajk proizvođača mleka u Belgiji, o kom smo Dpisali u prošlom broju, završen je. Savez proizvođača je rešio da povede pregovore sa ministarstvom poljoprivrede radi regulisanja cena i zarade posrednika. Štrajk nije imao izgleda za uspeh, jer je obuhvatio jedan deo proizvođača i u gradovima se nije osetila nestašica mleka i mlečnih proizvoda.

— U Novom Sadu održana je konferencija delegata svih poljoprivrednih komora izuzev splitske i zagrebačke. Pretresan je nacrt pravila saveza poljoprivrednih komora, čija će se osnivačka skupština održati u avgustu,

— »Slovenec« piše da epidemija slinavke i šapa postoji još u Sloveniji u izvesnom broju sela i to sledećim srezovima: Brežice, Černomelj, Kamnik, Kočevlja, Kranj, Laško, Ljubljana, Radovljica, Šmarje pri Jelšah i Škoflia Loka.

— Pretsednik mađarske vlade nedavno je izjavio da vlada nastoji da izvrši preorijentaciju poljoprivrede na taj način da se smanji proizvodnja pšenice a poveća produkcija raži, ječma, stočne hrane i uljarica. Sadašnji pšenični režim traži suviše velike žrtve od države.

INDUSTRIJA

— „југославенски челик" намерава да прошири своју ваљаоницу у Зеници за производњу Т. зв. „платина", које служе као база за продукцију црног лима. Радови треба да буду готови до краја о. г.

— Talijanska vlada ograničila је potrošnju železa za privatne potrebe. U buduće se neće smeti železo upotrebliavati za ograde vrtova i slično.

— Да би наша потреба у шпириту била подмирена министар финансија је одобрио да фабрике могу у производном периоду 1938/39 прекорачити утврђене суперконтингенте. — Prva mehanička fabrika stakla u Pančevu gradi odelienje za proizvodnju levanog stakla (ornamentnog, žičanog i brazdastog). Odeljenje će početi sa radom početkom avgusta 1939.

— U junu 1939 osnovano je u Nemačkoj 54 društva s ograničenim jemstvom sa glavnicom od 6,3 mil. RM., 1914 inokosnih firmi i 71 zadruga. Glavnica akcionarskih društava povišena je za 74,4 mil. a onih s ograničenim jemstvom za 20,4 mil.; snižena je prvih za 5 mil., drugih za 6,8 mil. Zatvoreno je GI akcionarsko društvo, 312 društva s ograničenim jemstvom, 2108 inokosnih firmi i 119 zadruga.

— U Francuskoj gradi se kod Ženisia velika hidroelektrična centrala sa kapacitetom od 416.000 kw . Za ргуо угеme postaviće se 4 turbine po 65.000 kw. Gradnja će trajati do kraja 1942. Sada se radi brana na reci Roni, koja će biti visoka 100 m. Centralu gradi Compagnie Nationale du Rhone čija je zadaća osim gradnje centrale još regulacija gornjeg toka Rone za plovidbu i snabdevanje vodom mesta duž te reke.

— U prvom polugodištu 1939 građevinska delatnošt u Beogradu je bila vrlo živa. Podignuto je 200 novih zgrada, 7 dozidano, 3 popravljene i kod 7 izgrađen još 1 sprat. Od toga je 58 početo prošle godine a 5 ranijih godina. Od 164 zgrade, počete ove godine, 91 je prizemna, 52 sa 1 spratom, 6 sa 1 spratom i mansardom, 16 sa dva sprata, 10 sa dva sprata ı mansardom, 7 sa tri Sprata, 8 sa #11 зргаћа ! тапsarđom, 6 sa četiri sprata, 9 sa četiri sprata i mansardom, 6 sa pet spratova i 1 sa sedam spratova. Kako još uvek građevinskom otseku stižu nove molbe za gradnju kuća, izgleda da će ovogodišnja građevinska delatnost biti veća od one 1938 godine.

— Pre izvesnog vremena vršeni su u Mađarskoj opiti proizvodnje koksa iz uglja rudnika Kreka. Opiti su dali dobre rezultate. Sada će biti poslano 70 vagona tog uglja, da se proizvede koks koji će se upotrebiti za topljenje železne rude u Varešu.

— Industrija motora a. d. u Rakovici podiže fabriku kamiona marke »Praga«. Rešenjem vlade oslobođen je carine i svih državnih i samoupravnih dažbina uvoz mašina, aparata, alata i drugih sprava i instalacija potrebnih za gradnju i stavljanie u pogon ove fabrike, a tako isto i sirovina, polu. fabrikata, delova i pribora za automobile koji se ne mogu dobiti u zemlji. Država je već poručila 600 kamiona.