Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 467

29. јули 1939.

Iz uredništva

таоштаапје адгакпе кехе ti STO

L KAKO JE BILA UBLAŽENA AGRARNA (KRIZA

Agrarna kriza 1929/32 bila ic ublažena blagodareći opsežnom intervencionizmu naročito u oblasti tržišta i cena. Metodi intervencionističke agrarne politike, a zatim položaj poljoprivrede u okviru nacionalne рпуrede, nisu bili isti u svima zemliama. Za uvozničke zemlje problem je bio u što većem izlučivanju od svetškog tržišta, u potpunoj autonomizaciji unutrašnje pro-

izvodnie i tržišta. Tome cilju više nije služio isključivo ·

protekcionizam (carinski i administrativni); on |e postizavan centralizacijom unovčavanja tržišnih viškova i dirigovanjem uvoza. Za izvozničke zemlje postavljao se isti problem: oslobođenje unutrašnjih cena od dejstva svetskog tržišta. Ali, suprotno položaju uvozničkih zemalja, za ove zemlje glavno pitanje bilo je obezbeđenje plasiranja izvoznih viškova agrarnih proizvoda po povoljnijim cenama, jer se samo tako mogao da održi viši nivo cena za ove proizvode u zemlji. Dakle, trebalo je obezbediti tržište i finansijska sretstva za održavanje viših cena. Ta intervenciona politika, u prvo

vreme provizorna, koja je u najviše slučajeva pretstavljala improvizacije u kritičnim periodima sa ciljem da se momentano ublaže nastale teškoće, nije više napuštana. Naprotiv poslednjih godina dobija nove, stalnije oblike, pretvara se u sistematski ekonomsko-politički režim koji se stalno upotpunjava i, u mnogim zemljama, proširuje.

Tako jzgrađeni intervencioni režimi u periodu ekonomskog oporavljanja — 0d polovine 1933 'godine odigrali su značajnu ulogu kao faktori poboljšanja položaja polioprivrede. Pomoću njih роцормугеда Као celina u mnogim zemljama mogla je da poveća svoje učešće u socijalnom produktu odnosno svoju kupovnu snagu. To, međutim, ne znači da je poboljšanje položaja poljoprivrede bilo na račun ostalih privrednih grana, jer su i ove takođe napredovale, a u mnogim Zemljama -— koje su vodile aktivnu konjunkturnu politiku forsiranjem odbranbene privrede — čak i znatno više od poljoprivrede.

IL PROIZVODNJA

Od 1936/37 godine međutim u poljoprivredi su se ponova počele javljati tendencije koje su nagovešta–vale pogoršanje njezinog položaja. Naredne dve godine — 1937/390 — faktori pogoršanja stanja poljoprivrede su se umnožili. Ponovni porast stokova kao posledica povećane proizvodnje pri stacionarnoj tražnji i, šta više, izgledima za opadanje kod nekih artikala dominantnih u svetskoj agrarnoj proizvodnji, izazvao je padanie cena i povećanje disproporcije između cena agrarnih i industrijskih proizvoda odnosno smanjenja kupovne snage prvih. Sve prognoze slažu se u tome da je svetska poljoprivreda ponova ušla u period depresije. To potvrđuju podaci o kretanju proizvodnje, svetske trgovine, zaliha i cena agrarnih proizvoda i njihovog odnosa prema industrijskim proizvodima. Samo je ovoga puta intenzitet depresije slabiji od onoga u 1929/32. Slabiji intenzitet dolazi usled toga što su nacionalna agrarna proizvodnja i tržišta u većini Zemalja i za veći broi proizvoda izolovani od uticaja svetske. pijace.

| Svetska proizvodnja hlebnih žita (pšenice, raži i pirindža), stočne hrane (ječma, ovsa i kukuruza), industriskih sirovina agrarnog porekla i kolonijalnih proizvoda, kretala se ovako:

1926-30 1931-33 1933-36 1937-38 1938-39

Hlebna žita mil. t. 21275 · 21885 207,36, 219,17 256,72 Stočna hrana mil. t. 193,61 194,84 171,56 194,94 200,49 Agrarne sirovine Pamuk mil. tona 5,69 5,58 5,55 8,30 Laneno vlakno (Evropa)

1000 tona 226,0 116;0 196,0 238,0 = Svilene čaure 1000 4. 459,2 486,8 420,6 404,0 —

Kaučuk sirov 1000 t. 83,6 81,5 93,9 120,0 Kolonijalni proizvodi

Šećer mil. tona 24,6 22,9 28,9 27,9 28,5 Сај 1000 tona 41,5 43,9 41,9 43,7 Kava 1000 tona 2030 20997 2379 2.468 Kakao 1000 tona 544,0 605,0 682,0 737,0 —

Iz gornjeg pregleda vidimo da je većina artikala imala najmanju proizvodnju u periodu 1933/36 godine. Smanienje proizvodnje kod nekih artikala bilo |e posledica prirodnih faktora (pšenica i stočna hrana usled suše u prekomorskim zemljama), kod nekih restrikcionih. mera (pamuk, kaučuk, šećer), a kod nekih preorijentacije na druge, rentabilnije proizvode (povećanje proizvodnje industrijskog bilja u Evropi, naročito lana). Važno je međutim da smanjenje proizvodnje u ovome periodu ni kod jednog artikla nije bilo takvih razmera da su se mogle potpuno iscrpsti zalihe. Ukoliko su pak zalihe izvesnih artikala i u ovome periodu ostale preko normale, njihovo nepovolino dejstvo na cene bilo je umnogome ublaženo manipulisanjem..ponude u granicama fražnje. To je bio naročito slučaj kod artikala vezanih međunarodnim sporazumima (šećer, kaučuk, čaj). Pri takvom stanju zaliha dovoljna je bila godina-dve normalne proizvodnje, pa da se njihov nepovoljan uticaj na cene ponova oseti. To se i desilo. U 1936/37 proizvodnja većih artikala osetno je porasla. Tendencija porasta nastavila se i naredne dve godine. Povećana proizvodnja međutim nije naišla i na adekvatni porast kupovne snage odnosno potrošnje. Šta više, kod nekih artikala, u istom periodu, tendencija opadanja potrošnje odnosno svetskog izvoza postojala je ı dalje.