Narodno blagostanje

Страна 472

сматрати позитивном мером кад се тражи трајније решење. То је нов моменат због кога наднице имају тенденцију да скоче и тај процес скакања надница, а за њим цена и обрнуто траје у Француској и сада само не онако снажно као код ранијих повишења надница по социјалном законодавству владе Народског фронта. Очекује се да ће на јесен бити много тежа ситуација кад цене скоче још више и да ће се тада осетити јаче последица садашње, уоснови неповољне коњунктуре, јер док ратна индустрија ради веома интензивно, дотле цивилна врло слабо.

oo ma re лит тсррриа.

Продужење француско - немачког трговинског уговора за годину дана и закључење новог споразума о размени и платном промету са Швајцарском претстављају с два важна догађаја у међународним економско - политичким односима.

Трговински уговор између Немачке и Француске закључен је 30 јуна 1937 године на две године. Сада је продужен за годину дана тј. до 30 јуна 1940 године. Нови допунски споразум, поред низа техничких детаља, решава и три интересантна питања: питање размене француске гвоздене руде за немачки кокс, размене добара између Француске и њених колонија с једне и Ческо-моравског протектората с друге стране и најзад, службу немачких међународних дугова.

После Југославије и "Француска враћа на снагу _ трговински уговор са

Чехословачком

Уговором 1937 г. постављен је принцип да се увоз француске гвоздене руде плаћа извозом немачког кокса, а волумен месечне размене био је предвиђен на 600.000 тона гвоздене руде односно 275.000 тона кокса. Тај волумен размене одржао се само до конца 1937. У 1988 он је почео нагло да опада; смањивање извоза гвоздене руде из Француске повлачило је аутоматски опадање увоза _ немачког кокса; у овој години опадање размене се наставило. Месечни увоз француске гвоздене руде пао је у последње време на 120.000—140.000 тона. Нови споразум пошао је од фактичког стања и на основу тога утврдио волумен размене до децембра када ће се понова састати државни одбори за спровођење фарнцуско-немачког трговинског уговора и утврдити евентуално већи волумен. Поред овога Немачка је новим споразумом обезбедила увоз специјалних врста колонијалног дрвета.

Питање размене добара са Ческо-моравским протекторатом било је колико економско толико и политичко, пошто Француска није признала извршену промену у Средњој Европи. Политички став Француске није био сметња признању важења ранијег француско-чехословачког трговинског уговора за Ческо-моравски протекторат, Једину. промену претставља смањење за 259, обостраних контингената колико је узето да је претстављао удео Словачке у ранијој чехословачкој спољној трговини. · Истовремено Француска је ослободила и сва блокирана чехословачка потраживања.

Значајно је такође и решење питања службе немачких дугова — Дозовог (и Јанговог зајма. Од када је Немачка обуставила редовну службу ових дугова питање је решавано повременим опоразумима о трансферу. Такво решење Француској није конвенирало, нарочито што се никада није знало шта ће донети нови преговори. Сада је нађена трајнија основа; питање је решено новим споравумом и то на тај начин што ће Немачка омогућити плаћања камата на оба зајма по 59, док ће за амортизациону. службу Дозовог зајма давати 2,59, а Јанговог. 0, Исто вако. Немци су пристали да пруже низ олакшица транеферу француских приватних. потраживања, док је Француска

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

· Бр. 30

ослободила извесна везана потраживања немачких осигуравајућих друштава која потичу још из времена Версаљског уговора.

Трговински преговори са Швајцарском _ били суги дуги и врло тешки. У неколико махова били су прекидани и изгледало је да уопште неће моћи да дође до споразума. Тешкоће су потицале из тоталне поремећености међусобних трговинских односа. Размена добара дуже времена развијала се потпуно ненормално тако да је швајцарско потраживање у Немачкој нарасло на 60 мил. фр. При тако великом немачком робном дугу није могло да буде ни речи о плаћању немачких финансијских обавеза у Швајцарској. Према томе, код садањих преговора главно питање било је наћи могућност за повећавање швајцарског увоза из Немачке и за ликвидирање садањег великог клириншког салда. Решење је нађено у томе што су међусобној размени добара: постављене вредносне гра: нице у платном промету. Практично то значи да се у будуће швајцарски извоз у Немачку има да равна према уплатама у Швајцарској за немачки увоз. Од швајцарских уплата изузимаће се: сваког месеца 2,8 мил. фр. за путнички саобраћај, затим 15% у корист трансферног фонда за плаћање немачких финансијских дугова швајцарским повериоцима (до сада у корист овог фонда изузимано је 20%), a 11,8 уместо досадањих 179» стављаће се на расположење немачкој Рајхсбанци уз њену обавезу да овај износ остане у Швајцарској што значи да ће бити употребЉен за измирење швајцарских портера немачких облигација. Исто тако предвиђен је и извесан мањи проценат за ликвидацију постојећег клириншког салда. Тек по одбитку ових сума остатак уплата у Швајцарској за увоз из Немачке претстављаће границу швајцарског извоза у Немачку. Као што се види немачко-швајцарски платни споразум исте је конструкције као платни споразум између Немачке и наше земље.

——: e KK Cm

U jednom beogradskom listu Beograd je opisan kao najmaspase se malarije! laričnija prestonica u Evropi, a u podnaslovu istaknut je krupи СТО ТА savet koji je reporteru dao jedan lekar: ubijajte komarce gdegod ih vidite. Za reportera ne moramo da pretpostavimo da zna da malariju prenosi samo ženka-komarac, da samo ona ugriza, ali za lekara, svakako. A onda bi ovai praktični savet mogli da razumemo. samo tako ako ie u njemu svesno ili potsvešno iskazan gnjev na ceo ženski pol. Ko hoće da pokaže svoju brigu za bližnje, mogao bi da naređa još miogo ovako ge· nijalnih saveta: zatvori prozore, nemoi šetati po parku i pored vode, beži kad čuješ da komarac zuji a ne vidiš ga, nemoj čekati da te ugrize, nego ga udri odmah čim ti padne na nos, pa ćeš i umreti bez malarije. A onda, u malaričnom gradu, stanovnici ne bi ništa drugo smeli da rade nego da trajno vode rat s komarcima i da po pravilima svakog rata, uprkos najvećoj opreznosti, padaju liudi od malarije kao tučeni komarci. Beograd je. malaričan decenijama. Ali dok su ranije obolenja bila izuzetna, od prošle godine malarija je masovna pojava. Opkolien rekama i močvarama on. je oduvek pun komaraca, a pečalbari s juga doneli su malariju. i zarazili komarce. Kad se pojavi izvestan broj obolenja u gradu, to је dovolino da se bolest širi ubrzano kao što pokazuju poslednje dve. godine. A kad je ona već uzela sadašnje razmere, nikakva individualna akciia tu ne pomaže. Postoji sigurno preventivno. sredstvo protiv malarije, kinin. Ali za većinu Beograđana nemoguće je da ва пађауЦаји iz svojih sredstava: Instituti. za socijalno: osiguranje bili bi u neku ruku dužni da

Ubijanjem komaraca пе