Narodno blagostanje

29. јули 1939.

mnogo razloga što je nastupio zastoj u međunarodnoj cirkulaciji kapitala, zabrana transfera је. svakako najvažniji. Još uvek ostala je jaka zapreka da se kapitali odluče da odu preko granice, jer zabrana transfera važi za glavnicu, a finansijski kapital računa uvek i sa mogućnostima vraćanja glavnice. Međutim, kapital koji se interesuje za industriju, njemu je glavna dobit i mogućnost da s njom raspolaže, јег оуај Каpital, jedanput investiran, postaje sastavni deo nacionalnog privrednog inventara. A kod donošenja odluke mislilo se više na kapital koji je spreman da izvrši dugoročne investicije. lako. je oskudica deviza veoma velika, Devizni odbor pokazao je dosta razumevanja za situaciju kad nije ostao kod ograničenja koja su dosada važila i stvarno činila branu za ulazak stranog kapitala. Bolie je omogućiti godišnji transfer dobiti, pa dobiti i jedan iznos deviza i povećati nacionalni proizvodni inventar, nego držati se slepo zabrane transfera i otežavati tako razvoj privrede.

U ovoj odluci Deviznog odbora nalazimo dokaza da kod nas nije potpuno preovladalo mišljenje onih koje smo, obzirom na njihov negativan stav prema stranom kapitalu, nazvali jugoslovenskim Meksikancima. Ne bi nas iznenadilo kad bi oni i povodom ove mere digli glas protiv stranog kapitala, jer ona ima potpuno suprotan smisao od politike koja je predlagana u pogledu iskliučenia stranog kapitala iz električne industrije. Isključenje na jednoj strani, dozivanje stranog kapitala s druge strane, i to na način da mu se garantuje nešto što ne uživa kapital koji je ranije došao, to bi pretstavljalo neuravnoteženost politike prema stranom kapitalu. Dotle dok mu se u jednoi oblasti poslova preti i Zabranjuje pristup, neće on biti sklon ni da dođe onde gde ga mamimo. Ako je potreban i koristan u jednoj oblasti onda je i u drugoj i treba se zato odnositi prema njemu sa više doslednosti.

Карактеристично је држање лондонског тржишта капитапа према владиним политичким и финансиским плановима. И онда кад није много одушевљено њима, оно не реагира одмах на прву министарску изјаву, него постепено. То је знак добре организације и извесног политичког одгоја тржишта. Тако је без реакције примљено и последње повећање буџета наоружања, када је и потреба за зајмом нарасла на 500 милиона фунти стерлинга. Али пар дана касније дошла је већ критика и први знаци песимизма на тржишту.

Страх од инфлације у Енглеској

Најубедљивији знак да тржиште није расположено за упис зајмова је неуспех зајма Судана који гарантује енглеска влада, у износу од 2 милиона фунти стерлинга уз 374%. Публика је преузела само 40%% зајма. Истина, зајам није расписан у згодно време, летњи одмор је у јеку. Али износ је мален и после неуспеха зајма лондонске општине од !0 милиона ово је други знак да тржиште није расположено за упис.

Други знак нерасположења је да курсеви државних облигација падају, док обрнуто код акција стоје чврсто. „Financiel News” HajaBHo je низ чланака у којима се износи теза да за акције претстоји добро тржиште до краја године, док је последњих година била обрнута ситуација, нарочито од краја 1936 кроз 1937 и 1988. Као разлог нерасположењу тржишта капитала узима се политичка ситуација, неизвесност у висини пореза и опасност од инфлације. Овај последњи разлог је главни што се променила коњунктура. за хартије. Јер ако је инфлација у изгледу. онда се бежи у акције, а напуштају папири са чврстим укамаћењем. И: да није неизвесности у погледу по-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 411

вишења пореза сматра се да би бекство из државних хартија од вредности у акције било много јаче.

Све више њих је мишљења, да је инфлација на помолу. „Економист“ не дели оптимистичко мишљење мивистра финансија да ће штедња премашити 500 милиона, него чак очекује да ће бити мања, док саме државне погребе износе за наоружање 500 мил и 60 мил. по новом овлашћењу, да се одобре трговачки кредити из политичких разлога. За приватне потребе не остаје ни шилинга. Из овог несразмера расположивих средстава и тражње мора доћи до надимања читавог кредитног система, до искоришћавања крајњих могућности финансирања од стране Енглеске банке, тако да је инфлација неизбежна. (G. друге стране прети опасност од ње што се Енглеска већ сад налази на врхунцу запослености. Уколико би тражња захтевала да се производња прошири употребили би се ту инфлациони кредити. Нема никаквог изгледа да ће се цене повећавати оним темпом којим и до сада него бржим, тако да се може очекивати и јачи скок надница У другој половини 1939, а то су све моменти врло озбиљне инфлације. Процењујући тако ситуацију влади се предлаже да нипошто не расписује зајам већ сад, а кад то учини треба да апелује на најширу публику и да због тога распише све типове зајма краткорочне, средњорочне и дугорочне, с различитом стопом укамаћења, како би одзив био што већи. ни јад француског франка био је тако снажан да би се то морало безусловно јако одразити на билансу спољне трговине, да су прилике на светском тржишту само нешто нормалније. Овако била је потребна велика девалвација, па да се ублажи она велика пасива трговинског биланса која је такође била један од разлога одлива злата из Француске. За првих шест месеца о. г. увоз се повећао на 24,765 милиона према 23,264 мил. прошле године, а извоз са 13,963 милиона на 18,039 мил. Дакле спољна трговина по вредности је већа него прошле године и то извоз је знатније порастао него увоз, и зато је пасива трговинског биланса о. г. мања. Нарочито се поправила ситуација у односу према страним земљама, не узимајући у рачун колоније, јер је пасива спала са 7 на 5 милијарди,

Привредне прилике у Француској

Ово поправљање трговинског биланса може се објаснити тиме што је с једне стране пала куповна снага франка, тако да је увоз по волумену пао иако је по вредности већи, а с друге стране извоз је по волумену остао непромењен, али по вредности већи због скока цена после девалвације, Ако у другој половини године остане иста ситуација трговински биланс биће пасиван свега за 10 милијарди франака. Приход од туризма цени се на 12 милијарди, тако да ће он сам бити способан да уравнотежи француски биланс плаћања. У таквој ситуацији објашњиво је што се прилив злата у Француску продужио, иако су политичке прилике у свету, па и по Француску, врло неповољне. По Реноовој изјави тај се прилив у јуну удвостручно према мају. Према томе, за оцену валутне ситуације два момента истичу се врло повољно: уравнотежење редовног државног буџета и биланса плаћања.

Ово уравнотежење претставља успех, али оно је постигнуто сежући за веома радикалним мерама од којих је једна већ поменута девалвација, укидање 40-часовног радног времена, и оптерећење потрошача новим и врло осетљивим трошаринама. Ово последње, иако може да донесе тренутно олакшање за државне финансије, не може се