Narodno blagostanje

5. август 1939.

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 483

Ko треба да подиже индустрију: држава или приватна лица г

— Историјат развоја државних привредних предузећа и најновије тенденције —

Т НА ПРЕКРЕТНИЦИ»>

Изгледа да се за последњих неколико месеца збила код нас озбиљна промена у схватању улоге државе као привредника. Појављују се знаци на основу којих би се могло закључити да се напушта либералистичко схватање, по коме читава привредна делатност спада у домен приватне иницијативе, а држава, у принципу, не диже своја предузећа, нарочито не у оним гранама индустрије где је већ приватни капитал ухватио корена.

Истина, нема још неког одређеног плана у том погледу. Кад би постојао, онда би се могла одредити граница до које држава мисли да развија своју привредну делатност и према томе у какав ће однос доћи према приватној. Зато и говоримо да се појављују знаци прелома у досадашњој привредној политици. Донесена је Уредба по којој треба да се подигну две фабрике целулозе, једна између Зенице и Завидовића, с капацитетом од 20.000 тона и друга у Горском Котару с капацитетом од 25.000 тона. У ту зврху оснива се предузеће „Југословенска целулоза а. д., које ће преузети фабрику целулозе у Дрвару која је у Шипадовим рукама. За подизање фабрика обезбеђен је капитал зајмом KOM једне француске фирме, а с њом у заједници организоваће се пласман целулозе на француском тржишту. Код Врања треба да се подигне фабрика цемента. По изјави министра трговине и индустрије држава ће у Шапцу подићи велику хидроцентралу за електрификацију читаве околине. По новинским вестима израђена је у министарству грађевина уредба о подизању електричних централа по којој ће концесије добијати у првом реду држава и општине, а приватни капитал само на ограничено време, после кога би централе прелазиле у државне руке. То би већ било монополисање једне гране ин-

дустрије у корист државе. У плану је такође и фабрика шећера. Одобрен је кредит за подизање фабрике цепива, која су до сада произвођена у приватним. Фабрика шећера на Чукарици подиже своју фабрику квасца, да би искористила меласу, без обзира што има у земљи 14 фабрика, од којих раде само њих 9 са капацитетом од 30%.

Велику активност развио је _ „Југословенски челик", тако да изгледа да је комерцијализација извршена због тога да би се могло брже да прошири предузеће. Сада је у плану подизање модерне ковнице у Илијашу. Тако је и с оснивањем „Југословенске целулозе" предвиђено подизање нових предузећа. Можда ће то исто да буде и кад се оснује „Привилеговано акционарско друштво државних фабрика свиле", што је предвиђено по Финансиском закону за 1939/40. „Индустрија мотора у Раковици" подиже фабрику теретних аутомобила.

Иако је већ повећана делатност државе, са извесних страна постављају се захтеви да она буде још већа. Оправдавајући то интересом пољопривреде, разна удружења у својим резолуцијама траже од државе да производи алате и машине Који су потребни пољопривреди. Такав захтев изнело је например Српско пољопривредно друштво у својој резолуцији (Правда 5. ТУ. 1939), а тражи такође да држава подигне фабрику цемента и да га про“ изводи у својој режији. До извесне мере државна привредна делатност појачана је у вези са припремањем народне одбране. Али на то долазе сугестије да се предузме нешто што у почетку није намеравано, тако да привредна делатност убрзано добија све већи обим и излази из оног оквира у ком је била замишљена.

И ПОГЛЕД НА ИСТОРИЈУ РАЗВОЈА ДРЖАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА

Ми смо напред истакли тезу да држава по либералистичком принципу није подизала своја предузећа. Та се теза може доказати и на постанку наших државних предузећа, а то је утолико интересантније што Југославија од свог почетка поседује велик број предузећа и сигурно, по капиталу уложеном у њих, релативно према капиталу читаве националне привреде, долази међу прве државе у Европи.

"По постанку наших државних предузећа најинтересантнија је историја Босне и Херцеговине. Југословенска држава: наследила је у њима највећи број предузећа, па и сада она претстављају највећи део наше државне привреде, ако изузмемо железнице које су и у другим покрајинама биле у државним рукама, али које претстављају и посебан привредни проблем, јер на подручју железничког саобраћаја није приватна иницијатива заинтересована као конкурент.

Зашто су аустриске окупаторске власти развиле тако снажну иницијативу у подизању државних привредних предузећаг Као што је познато, до 1908 Босна је имала војну управу, а под њом, добрим делом већ до краја деветнаестог века, пикао је велик број државних предузећа. Постоји неколико разлога због којих је развој био тако интензиван. Први је разлог аустриског империјализма. Аустрија је ушла у Босну с планом даље експанзије према Санџаку. Босна је била прва етапа, а требало је уједно да буде организована и као стратегкска база за нову експанзију. С тим је у везл ужурбано грађење железничке пруге узаног колосека, замишљено само као привремено пробијање пута. Иако је главна пруга Брод— Метковић имала и привредни карактер, њен стратегиски значај показује се у огранцима према истоку, нарочито тада крајње неекономској и врло скупој прузи према Вишеграду,