Narodno blagostanje

12, август 1939.

D-r A. Bilimović, prof. univer. u Liubliani

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 499

ЕЈОСЕ ВРОоУСФЕЈ 1 А ргозсе алаје рктуке«е

Ministarstvo trgovine i industrije je izradilo па osnovu ovlašćenja iz čl. 94 ovogodišnjeg finansiskog zakona uredbu o osnivanju u okviru ovog Ministarstva specijalnog »Instituta za proučavanje privrede«. Ovaj institut će biti prema pomenutom članu finansiskog zakona »samostalna državna ustanova« i »imaće zadatak da u saradnji sa zainteresovanim ustanovama sistematski proučava privredni život i daje obaveštenja o stanju privrede i njehom razvitku«. Nacrt uredbe o osnivanju ove ustanove, prema pisanju novina, je već podnesen Ministarskom savetu. Ima dakle nade da će u kratkom vremenu na kraju krajeva i Jugoslavija dobiti jedan specijalni konjunkturni institut čiju funkciju do sada vrši »Odeljenje za ekonomska izučavanja« kod Narodne banke.

Sada skoro sve, ne samo veće nego i najmanje države imaju različne ustanove za izučavanje konjunkture. Zato je već davno krajnji čas da i Jugoslavija osnuje takvu ustanovu koja bi odgovorila potrebama sadašnjeg doba.

1860 god. je francuski ekonomista C. Juglar u prvom izdanju svoje knjige »Des crises commćrciales е! де leur retour pćriodique en France, en Angleterre et aux Etats-Unis« prvi put konstatovao periodična privredna kretanja koja su kasnije dobila ime »konjuhkturnihe« kretanja. Juglar, Мештапп-5раПам, А. де Foville i kasnije veliki broj drugih ekonomista i statističara počeli su proučavati ova kretanja.

Ali prvi konjunkturni instituti u pravom smislu Ove reči bili su ošnovani tek u početku XX-og stoleća, najpre u SAD, gde šu bili njihovi prethodnici Drivatni informacioni biroi: »Babson Statistical Organisation« (1003), »Brookmire Economic Servise« i dr. Prvo sistematsko naučno proučavahje konjunktura pomoći Statističkih metođa organizovao je Harvardski univerzitet kod kojeg je godine 1017 bio osnovah »Harvard Committee on Economic Rešearch«. Njegov naučni vođa bio je prof. W. PersonS, poznati autor novih matematsko-statističkih metoda. Ovaj se zavod kasnije odvoio od Harvardskog univerziteta i funkcioniše sada u okviru »Harvard Economic Society«. U prvim godinama svoga postojanja on је izradio svoj specijalni »konjunkturni barometar« iz triju krivulja: A — krivulja čfektnog tržišta (Specuilation), B — krivulja poslovnog tržišta i cena (Bušiness) i C — krivulja novčanog tržišta (Money). Pomoću ovog barometra {e HarvardSki zavod stavljao ne samo konjunkturne diagnoze nego čak i konjuktufne prognoze. Ove prognože su bile prvobitno primljene sa velikim zanosom, jer su še dOsta dobro poklapale sa stvarnim kretanjima privredno života. Ali kasnije se pojavila oštra kritika ovih metoda i prognoža. Osim toga već u 1927—29 сод., а 105 više u godinama nove svetske privredne krize, razvoj konjufikture nije odgovafao prognozama, postavljenim na osnovu barometra »triju krivulja«. Za to se sada priтепјији druge metode, a prognoze ili se uopšte me stavljaju ili se stavliaju mnogo opreznije.

Ima u SAD još mnogo drugih zavoda koji vrše službu sistematškog izučavahja privrednih pojava i njihovih kretanja: »National Bureau of Economic Re-

search« sa prof. W. C. Mitchell-om, autorom poznate knjige »Business Cycles«, na čelu, »Federal Bureau of Labour Statistics«, statističko odeljenje kod »Federal Reserve Bank« koje vodi C. Snyder, »Pollak Foundation for Economic Research « i dr. Opširna statistička istraživanja vrši takođe Ministarstvo poljoprivrede (U. S. Department of Agraculture) koje pomoću »Котејаciske« metode intenzivno proučava vezu između meteoroloških činioca i Žetvenih prinosa i na osnovu toga stavlja dosta tačne prognoze o poslednjim.

Novi načini proučavanja konjunkture koji su se rodili u Americi, bili su preneseni i u Evropu.

1922 god. nekoliko profesora Londonske ekotomske visoke škole i Kembridžskog univerziteta, među njima poznati statističar A. Bowley i još više poznati ekonomista J. M. Keynes, osnovali su »London and Cambridge Economic Service«. Ova uštanova počela je da primenjuje američke metode na proučavanje privrednih kretanja u Engleskoj i u drugim evropskim državama. Objavljuje svoj mesečni bilten i zajedno sa Londonskim ekonomskim društvoni periodične »Repotts on Current Economic Conditions«. Jedan deo troškova ove ustanove (oko 2000 funti) nose različne privredne organizacije koje su njeni članovi, a drugi deo (1000 funti) Rokfelerova fondacija, tako da godišnji budžet ustanove iznosi oko 3000 funti, tj. više od 750.000 dinara. U Franćuskoj su se počela ekonomška ižučavanja kod Opšte državne statistike koju je vodio poznati francuski statističar L. March. Ođ 1923 god. vrši Ovu funkciju Statistički institut pariskog univerziteta koji objavljuje »Indices du mouvement gćnćral deš affaires en France et en divers pays«. Osim toga se bave istim istraživanjima još razne druče ustanove: »Le service d'observations ćconomiques«, »Le centre polytechničieh d'ćtudes ćconomiques«, »L'oftiće de documentation ćčconomique«, odeljenje za ekonomška izučavanja kod Banque de France i dr. (v. o tomč knjigu: A. Sauvy. Essai sur la conjoncture et le prčvisioh čconomique. Paris. 1938). Novi naučno uređeni konjunkturhi institut je bio organizovan u Patizu 1933 бод. из pomoć Rokfelerove fondacije. To je »L'institut Sćientifique de tfechefches ćconomiques et sociales« čiji je preisednik istaknuti francuski ekonomist Ch. Rist. Zajedno sa Statističkim institutom pariskog univerziteta koji Vodi poznati ekonomista i statističar prof. A. Aftalion, ovaj novi institut izdaje irOiesečnu reviju »L'activitć čconomique«. Godišnji budžet ove ustanove iznoši oko 750.000 fr. franaka, t|. oko 1 mil. dinara.

Nemačka ima od 1925 god. lepo uređen i vrlo

agilan »Institut fir Konjuhkturforschung« u Berlinu. In

stitut vrši opšitta ekonomska istraživanja i izdaje čitav niz periodičnih publikacija: »Vierteljahršhefte zur Wirtschaftsforschung«, »Halbjahrsberichte zur Wirtschaftslage«, »Statistik des In- und Auslands«, » Wochenbericht«, isto na engleskom ježiku »Weekly Report«, i osim toga iždao |e više spećijalnih »Sonderhefte«. Šef instituta je poznati nemački ekonomišta prof. E. Wagemanh koji je objavio mnogo ekonomskih i statističkih radova (pozhat beograđanimia, jer je pre