Narodno blagostanje

Страна 502

за 5,3, и расходи на имања код 10 највећих градова за 27,2 мил. Сви остали су повећани. Смањење је забележено код београдске општине за 9,1%, љубљанске 17,7% и новосадске за 5,8%. Све остале општине у бановинским седиштима повећале су своје расходе а неке врло осетљиво на пр. бањалучка ва 33,2%, скопска за 21,7%, сарајевска за 25,7%, сплитска за 18,3%, нишка за 13% и цетињска за 12,9%. Осим у Дунавској и Дравској бановини градске општине осталих бановина повећале су своје расходе и то у Савској за 10,6%, Вардарској за 14,3%, Приморској за 7,5%, Дринској за 14,3%, Зетској за 2,9%, Моравској за 20% и Вардарској за 2,4%. Укупно су порасли расходи ових општина од 403,9 мил. 1936/37 на 420,78 мил. Преглед расхода показује следећа табела:

Сеоске општине Град.општ. Бановине Број мил.дин. Број мил. дин. мил. Дд.

Београд и бан. сед — — 10 919,34 Дравска 402 71,36 3 72,02 162,59 Савска 519 123,11 18 138,12 232,50 Bp6acka 162 26,83 1 2,03 31,95 Приморска 97 28,91 a 14,52 58,53 Дринска 437 37,12 6 16,55 92,14 Зетска 270 34,04 5 23,01 47,88 Дунавска 796 194,49 15 128,70 158,46 Моравска 768 46,74 4 12,65 49,47 Вардарска 371 43,29 7 19,15 47,47 3.817 605,92 79 1.840,19 881,03

Расходи самоуправа по појединим буџетским позицијама јако варирају. Код сеоских општина лични расходи порасли су за 8,73 мил. дин. и чине 40,1% свих издатака према 37,2% 1936/37. И градске општине повећале су личне расходе и то 10 највећих општина за 20,85 мил. а остале за 5,01 мил. дин. тако да се и код њих изменио однос између личних и материјалних расхода. 1937/38 први су износили 25,9% а 1936/37 23,8% свих расхода. Код путних одбора у Дравској бановини и код бановина лични расходи су апсолутно порасли али процентуално опали. Код одбора пораст износи 220.000 дин. а код бановина 50,5 мил. Процентуално код одбора они чине свега 3,8 (1936/37: 7,6), а код бановина 23,6 (24,4). Повећање личних расхода код бановина потиче највећим делом од преузимања издржавања народних основних школа, али и код других позиција било је повећања осим код социјалног старања. |

HAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ

___Dp. 32.

Код материјалних издатака разлике између сеоских и градских општина су такође велике. Прве су највише потрошиле на своје издржавање, затим на отплату дугова и грађевинску делатност. Сиромаштво сеоских општина огледа се у малом проценту расхода на општинска предузећа (4,9), који су се према претходној години повећали за 1%. Материјални расходи градских општина показују сасвим другу слику, пошто највећи проценат отпада на предузећа која се воде у општинској режији и то код 10 највећих градова 33,4 (1936/37: 31,8), код осталих 26,7 (27,4). Али је њихова расподела на поједине градове врло неједнака, пошто на Београд, Загреб и Љубљану отпада 236,83 мил. дин. од укупно 312,35 мил. На службу зајмова и осталих обавеза издано је у 10 највећих градова 20,8% према 20,3% 1936/37 а у осталих 18,3% (19,1%). После ове најважнију ставку у буџету расхода чини грађевинска делатност, која је била јача од оне 1936/37 (13,7% према 12,1%).

Редовна је појава досада била да су бановине највише трошиле на грађевинску грану, само што су 1937/38 ти расходи били процентуално мањи него 1936/37 (24,8 према 27,4), иако су апсолутно порасли. На друго место долазе расходи за народHO здравље, на треће за просвету а на четврто за пољопривреду. Ануитетска служба се смањила од 10,6% на 8%. Остале ставке не показују знатнијих промена.

Расходи самоуправа по појединим гранама виде се из следеће табеле:

Сеоске Београд 62 град. Банооншт. ибан.сед. општ. вине У милионима динара Општа управна власт 228,05 83,81 60,19 49,91 Лич. и имов. безбедност 47,51 23,99 36,01 9,59

Просвета 22,28 35,19 20,44. 133,99 Грађевинарство 48,30. 115,36 40,56 „207,67 Ануитетска служба 106,87 147,77 51,70 53,74 Пољопривреда 21,38 9,60 6,66 90,66 Народно здравље 20,69 38,51 21,44 „181,13 Социјално старање 21,46 37,89 17,26 17,53 Привреда и туризам 5,22 5,79 5,91 20,14 Онштинска имања 19,09 21,91 11,95 —

Самоупр. предузећа 99,51 300,91 90,56 „794,57 Самоупр. фондови 9,98 44,89 17,50 86,63 Непредвиђени расходи 23,18 24,89 16,95 5,06

Пензије 13,29 29,40 22,91 11,57

П ПРИХОДИ САМОУПРАВА СУ ПОРАСЛИ

Главни извор прихода као што се то види из следеће табеле јесу код сеоских општина прирези, таксе и трошарине, а код градских приходи од предузећа и трошарине.

Сеоске општ. мил, дин. "/o

Град. општ. Бановине

мил. дин. %() мил.дин. 9/0

Напл, прирези 238,89. 38,2 120,43 87 28065 245 Таксе 66,51 107 17805 12,8 97,07 10,4 Трошарине 78,07 125 31349. 226. 21699 230 Прих, од имања 5,80 0,9 89,87 65 10070 10,7 Субвенције 10,42 1,7 3— 0,2 — —

Дуговани приходи 96,85 15,4 28,55 2,1 96,59 2,8 Прих. од зајмова 7,59 12 33,20 2,4 43,50 4,6 Прих. од предуз. 2816 45 48167 348 2130 23

Прих. од фондова 17,22 2,7 76,59 5,5 82,94 8,8 Разни приходи 31,75 5,1 60,89 4,4 21,94 23 Удео од скупног

пореза на по-

словни промет — — — — 99,97 10,6

Сума прихода свих самоуправа је порасла за 207 мил. дин. као резултат полета. Приходи бановина су порасли за 244 мил., одбора за путеве за 19 мил. а сеоских општина опали за 18 мил. и градских за 38. Судећи по тим бројевима могло би се доћи до закључка да је то опадање последица слабе коњунктуре. Код сеоских општина оно је деломице резултат преношења издржавања народних основних школа на бановине, због чега је пренесен и од-