Narodno blagostanje

Страна 540

Стање Народне банке (у мил, дин.)

34-Х ПИ | 31. Х П | 341-Х И |15-уп 1 |922-УПТ

АКТИВА 1986 | 1937 | 1938 1939 | 1939 Подлога злато у касама — — |1.588,3|1.706,21.898,8|1.911,51.912,6 злато на страни — —| 37,7 71,5) 10,8: 10,8! 10,8

Укупно — |1.626,0)1.713,7|1.909,6/1.922,3)1.923,4 Девизе које не улазе у

подлогу — — — — — 552,3] 458,2 643,5! 5083,7/ 506,3 Кован новац:

у никлу и сребру — — | 334,9 360,0! 330,0| 184,5! 343,8 Зајмови:

на менице — — — — |1.458,6)1.400,5)1,707,7|1.750,2|1.787,2 на хартије од вредн. — | 258, 2630 63,6; 546! 47,6

Укупно — |1.717,4|1,662,5|1.771,3| 1.804,8|1.834 8

Хартије од вредности — | - 116,8| 198,1! 258,6) 263,9 263,9 Ранији аванси држави — |1,647,81.638,21,627,8 1,630,1|1,630,1 Привремени аванси Глав. Држ. Благајни — — — | 600,0) 600,0! 600,0! 600,0| 600,0 Вредности рез. фонда — | 137,6] 165,8) 223,5| 241,8 241,8 Вредности ост, фондова| 28,3 29,5) 38,7] 38,51 38,5 Непокрет., завод за израду новч, и намештај| 155,1 160,4 185.1 195,2) 195,6

Разна актива — — —| 819,6/2.037,2.2.147,52.363,3|2.272,5 ПАСИВА

Канитал — — — – = 180,0) 180,0 180,0) 180,0) 180,0

Резервни фонд — — — | 153,5) 200,0! 236,7! 243,5 243,5

Остали фондови — —| 299) 341. 37,5) 39,2 39,2 Новчанице у оптицају — [5,408,5)5,358,76,920,7|7.392,5/7.346,1

Обавезе по виђењу: потраживање _ Државе 59,4 17,8} 331 28,5: 82,2

жиро-рачуни — — — | 651,2/1.433,01.080,0] 840,0) 822,7

разни рачуни — — — | 918,6|1.047,7] 980,1! 772,5 780,5

Укупно — |1,629,2)2.499,72.098,2)1.636,0)1.685,3

Обавезе са роком — —| 50,0) 50,0) 30,0) 30,0) 30,0 Разна пасива — — — 284,5| 363,3! 232,7] 226,9) 326,7

Оптицај и обав. по виђ. |7,037,8)8.291,3/9.014,0)9.028,5/9.081,4 Укупна подлога:

+ 28.559, прим, — — [2,089,5)2.202,1/2,453,9)2.470,1/2.471,5 зл. у кас. 28,59) прим. [2,041.0]2.102,5)2,440,0|2.456,22.457.7 укупно покриће — — |2968%/ | 2654%/. 27220/,|2735% |2736%

покриће у злату — — |2729%/ | 26449/, 27069, 2720% |2721%

Beogradska berza

lIzveštajna nedelja od 18-VIII—24-VIII 1989

EFEKTNO TRŽIŠTE

Izveštaina nedelja spada u red uzbudljivih, kao što su bile one u martu 1938 i 1939 god. i septembru 1938 g. Nemačko-sovjetski pakt čije je zaključenje objavljeno 929 o. m. moralo ie i kod nas uzbuditi duhove. Može se reći da od toga dana ceo svet provodi slobodno vreme u analiziranju toga događaja i istraživanju »misterioznog« u njemu. 24 o, m. berza je znala da je pakt bio i potpisan. U stvari može se reći da mi živimo u uzbudljivom vremenu već nekoliko nedelia. To se na strani naziva ratom nerava. U svakom slučaju ima dve tri nedelje, kako se u Americi, Engleskoj i u Francuskoj sve energičnije najavljuje »pretstojeći rat«. Zaključenje pakta, međutim, objašnjava se gotovo u celome Svetu — van pomenutih triju zemalja, kao sretstvo za iskliuСепје rata. Jedino što u tome muti horizont to je delimična mobilizaciia u nizu zemalja. Mi pak mislimo da se ne vrše mobilizacije za rat. I suviše su delimične da bi mogle biti orude Za ral, jer, prema današnioi organizaciji rata, pet država koje bi došle neposredno u kombinaciju kao učesnice rata imale bi mobilizirati najmanje 50 miliona duša. Te mobilizacije su vojnička predostrožnost. Ali ona se razvija u beskrajnom krugu: mobilizacija u Jednoj zemlji izaziva istu

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 34

u drugoi, a ova pak pojačanje u prvoj. Nama se čini, da smo odista mnogo dalje od rata, no što smo bili pre nekoliko dana, a i pre nekoliko dana bili smo daleko od rata. Nemačka čini ogromne pripreme za partiski kongres mira u Nirnbergu, koji bi se imao završiti 10 septembra. Na taj kongres ie pozvano preko 2.000 gostiju iz inostranstva, među kojima se nalaze aktivni ministri, državnici, političari i ugledni liudi iz sviju zemalja. U Italiji se vrše ogromne pripreme za prijem generala Franka, koji treba da bude u drugoj polovini septembra . Jedan naš prijateli koji se juče vratio iz Nemačke veli da je u Nemačkoj ceo svet van kuće. U velikom broju banja uopšte nema mesta (Gastein, Reichenhall) itd. Nikada nije bila u tolikoj meri iskorišćena sezona za putovanje u Nemačkoi kao ove godine. A to mnogo znači, prosto nema zemlje u kojoj je toliki broi automobila u pokretu kao u Nemačkoi. Otuda se pojavila oskudica benzina u prvoj ројоVini avgusta.

U našoj zemlii kao i u ostalim drugim ima navijača za jednu i drugu grupu država. U poslednje vreme se šaputalo, kako su pretegli navijači za jednu grupu. Ali se taj šapat gubi, jer je bitni interes Jugoslavije da država ostane potpuno neutralna. Pojedincima je potpuno slobodno da navijaju na koju stranu hoće. Ali država mora da sačuva dragoceni položai koji je Jugoslavija stekla u međunarodnoj situaciji, dcbar odnos sa svima i apsolutnu neutralnost u slučaju rata. Nije istina da su tražene s jedne ili druge strane kakve koncesije od nas, koje bi značile prekršaj neutralnosti. Jugoslavija će da ratuje samo ako je ko napadne ili ako je ko primora na povredu neutralnosti. Inače ona ostaje u miru.

Ceo naš narod stoji na tom gledištu; svaki ima svoje simpatije, ali je svaki za to da Jugoslavija ostane van Okršaja, jer na kraju krajeva nema ni od koga ništa da potražuje. To ie došlo potpuno do izražaja na našoj berzi. Dva zemljotresa imali smo, kao što rekosmo, u ovoj nedelji i oba su ostala bez ikakvog uticaja na tok poslova i razviće kurseva. Uostalom moramo da napomenemo da je 24 o. т., роslednjeg dana u izveštajnoi nedelji kad je udario drugi zemljotres — vest o delimičnim mobilizacijama — došla druga jedna vest, koja je potpuno kompenzirala prvu. To je vest o srpsko-hrvatskom sporazumu. Na poslednjem berzanskom sastanku ove nedelje znao se čak i sastav nove vlade. Uostalom velika je šteta što berza nije mogla pod ovako zagušljivom atmosferom da ioš mnogo optimističkije reagira na DoOslednju vest. Sve se to vrlo lepo vidi iz donjih tablica.

18—2 VIII. 11—17 VIII

u hili. din 21/#%/0 Ratna šteta 1.566 1.307 21/»0/0 Ratna šteta, termin 932 4), Астагс! 19921 103 49. Agrarci 1934 56 6% Begluci 615 654 6% Dalmatinci 1.722 1.496 6% Šumski agrar 569 1.162 7% Investicioni — 193 7. Bler 291 80% Bler 44 = 7% Seligman —— 88 Narodna banka 92.049 Ukupno 7.247 5.196

Što se tiče obrta on je sa 7,2 mil. din, nešto veći od onoga prošle nedelje (5,2 mil.) pri čemu treba imati u vidu, da je onaj iz prošle nedelje jedan od minimalnih nedeljnih obrta. Drugi dokaz leži u činjenici da u Investicionom, Seligmanu i u Stabilizacionom nije bilo uopšte obrta, a da je bilo ma kakvog uzbuđenja, oni bi se pojavili na berzi. U 800 Bleru ie jedan jedini komad prodan, a u 7% je bilo obrta