Narodno blagostanje

16, септембар 1939, НАРОДНО

уопште ништа рађено. Изгледа да је највећи притисак код Ратне штете, али ни он није био велики, јер је целокупна понуда исцрпена, а није изнела ни милион динара ефективно. Због тога су се тако рећи сви курсеви одржали. Док је дакле прва три дана курсеве одређивала једнострано јавна рука у својој тражњи, а понуда их акцептирала, дотле су последња два дана курсеви формирани у потпуном слободном трговању, тако да су они изражај односа измеby целокупне понуде и тражње на односном састанку.

То нам исто потврђује и статистика обрта у овој недељи. Он није ништа већи од онога из претходне недеље пре објаве рата: 7,2 мил. дин. Скоро половина пада на Ратну штету: 3,54 мил. дин. После тога долазе Беглуци са нешто преко милион динара, Далматинци са нешто испод милион динара, а остали папири у врло малим износима.

Тако је завршена страшна недеља на берзи, почетак крвавога рата међу највећим државама у Европи. Тешко је предвидети даље развиће на берзи. Ако понуда остане

у овако чедним границама, — а то би се могло очекивати С обзиром на то да новине пишу како се живот нормализира, — онда још може настати скок курсева.

Обрачунски курс долара са примом био је: 8:12: 4498: 11-1Х 44,13; 19-IX: 43.98; 13-IX: 43.98; I4-IX: 44.13.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

После паузе од недељу дана ситуација на девизном тржишту није претрпела велике промене. То без резерве важи за најважнији сектор нашег девизног тржишта, за трговину клириншким исплатама. Курс клириншких чекова на марке остао је непромењен. Понуда је прилично велика, али не прелази нормалне границе. У току извештајне недеље целу понуду прихватила је приватна тражња. Народна банка код клириншких марака у опште није интервенисала. Тб изгледа неће бити потребно ни у будуће, пошто је највећи ималац клириншких марака једна јавна установа, која се бави извозом пољопривредних производа у Немачку. Она сама интервенише прилагођавајући понуду тражњи. Грчких бонова било је у великим износима на тржишту. Понуда је превазишла тражњу и због тога је попустио курс. Јаче је пао обрт у енглеској фунти, која се више не може сматрати слободном девизом. На место енглеске фунте дошао је долар, не само као основица за утврђивање курсева у слободном промету, него и као репрезентативна валута за плаћања у земљама са слободним платним прометом. Обрт је износио у доларима 6,7 мил, а у енглеским фунтама 1,3 мил. дин. Понуда је била мала, тако да је тражња задовољена само малим делом и то 102090. Курсеви девиза на слободном тржишту били су лабави. Та тенденција била је код фунте непрекидна кроз целу недељу. Француски франак је повремено скочио, али последњег дана извештајне недеље поново је попустио. Швајцарски франак, холандска форинта и белгијски франак попустили су такође последњег дана извештајне нелеље. Стаб. +

81Х 28,5%/0 11-IX 12-IX 13-IX 14-IX Слободно тржиште Лондон 22247 180——. 22198 29278 22184 22012 Пари 12358 100— 12401 125.06 126.80. 124.63 Њујорк 55— 44.28 55.— 55.— 55.— 55.Женева 1235.95 — 1240.13 1244.34 1244.34 1240.13 Амстердам 2916.84 23.60 2920.50 2917.97 2917.97 2917.40 Брисел 942.41 762.50 942.49 945.600 945.60 949,49

БЛАГОСТАЊЕ Страна 589 Приватни клиринг Берлин 1430.— — 1430.— 1430— 1490.— 1430.Мадрид = == = == = = Грчки бон. — — 30— 29.45 29.50 29.IIpar = — — — — Софија = = = ___Z __ 15 Клиринг Милано 20830 | _ 298.30 228.30 228,30 228.30 Варшава 830.— = 830— 830— „830.— 880—

Укупни обрт износио је 26,5 мил. дин. У последњој недељи августа обрт је био скоро исти, 27 мил. дин. Највећи део обрта отпадао је на клириншке марке 17,8 мил. дин. према 8,8 мил. То такође показује да је посао постао поново нормалан. Грчки бонови су рађени за 515.000 према 536.000 динара.

У Цириху су девизни курсеви били следећи:

31-XII-36 31-ХИ-37. 31-XII-38 741Х 18-IX Париз 20.391/a 14.681/» 11.6220 10.20 10.15 Лондон 27.37 21.62 20.63 18.05 17.85 Амстердам 238.80 240.60 240.84. 236.50 234.50 Њујорк 345.14 432.50 443.— 445—— 442Брисел —.— —.— 74.70 76.25 76.Београд 10— 10.— 10.— = син

Швајцарски франак био је чвршћи што се види по томе, да су пали сви курсеви. О Лондонском тржишту злата нема више шта да се јави. Егализациони фонд утврдио је цену злата на 168 шил. по унци. Извоз злата за САД. био је велики и износио је у првој недељи октобра 180 мил. долара. Толико злата досада још ни у једној недељи није извезено.

1933 126 6 40.405

1934 141 —.— 40.345

1935 141 2 54.409

1936 141 7 54.567

1937 140 1 54.312

1938 149 7 54.652 9-1Х-1939 168 ст = 11-1Х -1939 168 >=: —.—

Robno tržište

Pšenica. — Svetsko tržište pšenice nalazi se potpuno pod uticajem rata. O statističkoi poziciji pšenice u svetu više se uopšte ne govori, ona je bez ikakvog uticaja na cene. Uvozničke zemlje, bez obzira u kakvom se položaju nalaze, nastoje da kupe svaku količinu pšenice do koje mogu da dođu; izvozničke zemlje pak uzdržavaju se od većih prodaja pošto očekuju dalje skakanje cena, pošto u dosadašnjem skoku najveći deo otpada na povećanje Dbrodarskih rata i osiguranja. Američki ured za kupovinu viškova agrarnih proizvoda prestao je sa prodavanjem svojih zaliha i one će, po svoj prilici, barem za izvesno Vreme, biti zadržane kao rezerva za državne potreb». Argentina je sve količine spremljene za utovar prodala Engleskoj, Francuskoi i Japanu. Prve dve zemlje kupile su oko 50.000 vag., a Japan 25.000 vag. Zalihe pšenice u engleskim pristaništima bile su koncem prošle nedelie 78.200 vag. prema 99.800 vag. u istom vremenu prošle godine. U svima skoro zemljama na dnevnom redu su mere za obezbeđenje rezervnih količina i za racioniranjie potrošnje kako bi se sa postojećim zalihama što duže izdržalo. Švaj-