Narodno blagostanje

16, септембар 1939,

Из уредништва

ПРОБЛЕ!

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

СИРОЈ

Страна 579

I ПОЧЕТАК И РАЗВОЈ НАЈНОВИЈЕ ДЕВИЗНЕ КРИЗЕ

Предузиман је сукцесивно читав низ мера ради уравнотежења нашег девизног биланса, без успеха. Те се мере могу поделити у две групе: у рестриктивне и конструктивне. Прве обухватају читав низ мера у области увоза и извоза. Повећан је број артикала за које се нису могле добити девизе — у нади да ће се они увести из клириншких земаља. Исто је тако повећан број артикала, који су се могли извести само за девизе. Систематски је сужаван круг тз. шалтерских девиза, тј. оних које су се могле да употребе за туристичке циљеве и трансфер; обустављен је туризам у девизне земље. Најзад је обустављено давање девиза за трансфер капитала за рачун приватника. Манипулисано је чак и са девизним курсевима, допуштен је скок слободних девиза за 10% у нади да ће то произвести уобичајено дејство: смањење увоза из девизних земаља и повећање извоза у исте.

У конструктивне мере убрајамо премирање извоза у девизне земље. Премије су даване или у облику вишег курса извозних девиза или у т. зв. интерним динарима. Ово последње на тај начин да је ве-

П ДЕВИЗНИ ОДБОР

Установљава се Девизни одбор са следећим надлежностима:

1) Саветодавна функција Министру финансија у погледу девизне диспозитивне власти; 2) Давање главних начела органима који спроводе девизну политику; 3) решавање о праву рада и посредовања у девизно-валутним пословима; 4) координација спољне трговине са девизним интересима земље; 5) давање мишљења Министру финансија и евентуално другим ресорима у погледу набавки и закључења зајмова у иностранству и начина трансфера и 6) давање руководних начела Девизној дирекцији Народне банке по свима пословима девизне природе.

Чланове Девизног одбора именује Министар финансија. Народна банка, односно њезина Девизна дирекција са свим персоналом и благајничком службом, ставља се у службу Девизног одбора.

Правно посматрано горње функције Девизног одбора делимично су саветодавне, а делимично ауторитативне. Ауторитативно је решавање о дозволама за рад. Ту одбор има функцију власти. Код давања начела органима за спровођење девизне политике није нам јасно, да ли ће то бити саветодавна или ауторитативна функција. Што се тиче тачке 5, давање мишљења Министру финансија о закључењу зајмова у иностранству, она претставља једно депоседирање Народне банке, пошто је то њезина законска функција, утврђена чл. 9 уговора између државе и Народне банке.

Целокупни наш девизно-правни режим има сумњиву основицу. Не постоји никакав изричан ни јасан законски пропис, који би служио за основицу опсежном законодавству, које се назива девизним прописима, а чији је главни инструмент „Правилник". Врло би се лако могло доказати да правна

зан трансфер капитала с извозом одређених артикала уз одређену цену на терет странаца ималаца везаних динара.

Упркос свима тим мерама, додељивање девиза увозницима је бивало све мање. Прво се кочио увоз финалних производа, па се затим прешло и на сировине. Данас имамо режим ограниченог додељивања девиза за увоз.

Потпуности ради да напоменемо да је једна врло важна рестриктивна мера била озбиљно узета у комбинацију крајем 1938 год. али да је потом напуштена. То је обустава трансфера за дугове јавне руке. На томе би се уштедело на девизама 6—800 милиона динара. У целом свету се сматра, па иу Француској и Енглеској, да се пред оскудицом девиза за увоз робе има да обустави трансфер капитала, односно издавање девиза за финансијске циљеве. У тој атмосфери дошла је најновија реформа девизног режима позната под именом „Девизни одбор".

У СВЕТЛОСТИ ПРАВА

основа за целу ту зграду не постоји. Међутим, то није важно. Економски интерес је створио потребу за тим прописима, и они постоје. Па ипак мислимо да би могло да се постави питање, да ли је Девизни одбор у свима својим функцијама у сагласности са постојећим девизно-правним поретком. А наш девизноправни поредак заснован је на двема врховним властима: Министарство финансија и Народна банка. (Обе имају своје самосталне девизне функције. Министар финансија не би могао одузети све девизне функције Народној банци, пошто су оне њој изрично додељене поменутим чл. 9, на коме је заснован цео девизни режим. Међутим, Девизни одбор добија извесне ауторитативне функције на штету Народне банке. Народна банка је потпуно депоседирана диспозитивне власти. Она је постала извршни орган. У тачки 6, коју нисмо до целости изложили, а у 11 подтачака, изложене су све функције Народне банке, а оне се све преносе на Девизни одбор.

Ако је поред Министарства финансија и Народне банке, као два органа девизне политике потребан био и трећи, управо ако је требало пренети готово сву девизну политику — у колико она није резервисана за Министра финансија путем доношења Правилника и прописа — на један трећи орган, онда је било потребно да тај орган добије карактер једног надлештва, а не једног одбора. Одбори не спадају у систем власти, а девизна политика је акт власти. Одбори су неоргански додаци властима а не власт. Зна се како постаје власт и како постаје чиновник. А власт у исто време значи и одговорност. Међутим девизни одбор није добио те атрибуте.

*) Овај чланак је написан и сложен пре но што је дошло до рата. УР.