Narodno blagostanje

Страна 580

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 37

Ш ИЗ КОИЈХ ЈЕ РАЗЛОГА ОСНОВАН ДЕВИЗНИ ОДБОР

У коментарима се каже, да се Девизним одбором хоће да скине одговорност са Народне банке за девизну политику.

Није никаква тајна да је нови гувернер противан великом ангажовању Народне банке у диспозитивној делатности у области девиза. Неоспорно је и то да постоји велико незадовољство против девизне политике и девизног рада Народне банке, од како је она почела да уводи систем рестрикција. То је сасвим појамно. Кад индустријалац не добије довољно девиза, он је не само нерасположен, већ и оштећен и његово незадовољство може да буде велико.

Нама се чини да Народна банка ипак није потпуно решена одговорности. Ми не знамо како ће да ради тај одбор, да ли ће он остати само при начелима или ће му се подносити конкретни случајеви.

За ово друго неће имати довољно времена, тако да ће ипак остати Народна банка да решава по небројеним молбама за додељивање девиза по разним основима. Да ли ће то моћи да се нормализира Правилником, тако да се изгуби свака дискрециона власт Народне банке, ми сумњамо. А у томе случају постоји одговорност Народне банке.

Народна банка не би могла да стави своје чиновнике и своју благајну ни Министарству финансија на расположење, а толи Девизном одбору.

Народна банка мора да прими један део одговорности за извођење девизних прописа, ако неће за девизну политику. Девизни органи имају незахвглан задатак. Главно је да се ради по закону. Незадовољство се брзо губи, јер и ђаво зна шта је право, иако тако не ради.

ЈУ ДЕВИЗНИ ОДБОР ЈЕ ФОРМАЛНА А НЕ ЕКОНОМСКА МЕРА

Један део наше штампе поздравио је с одушевљењем решење Министра финансија, којим се установљава Девизни одбор, утврђује Увозни комитет и оснива Извозни. Очекује се побољшање наше девизне политике. Међутим, реформа, о којој је реч, чисто је формалне природе. У свом бићу Девизни одбор не садржи услове за промену девизне политике, и уопште не може да врши утицај на њу.

Али ако је незадовољство привредних кругова изникло из рестрикционе политике Народне банке, онда су потпуно неоправдане наде да ће у том правду доћи до промене.

Једна је ствар ван сваке сумње, а то је да је нов режим у Народној банци продужио девизну политику ранијег режима и чак је делимично пооштрио. Има привредника који сматрају да тај систем рестрикције није оправдан стањем девиза и злата код Народне банке. Још пре но што је отпочела нова девизна политика појавила су се два супротна гледишта у средини меродавних фактора: једно је било да се девизе додељују неограничено, нарочито индустрији, с обзиром на скок злата који је премашао 3 милијарде данашњих динара (који и сад износи најмање толико); а друго да се не сме дирати у постојећи сток, већ да се могу додељивати девизе само у размери прилива. Победило је последње гледиште — не потпуно — пошто се даје ипак нешто

Iz uredništva

и од готовине. То је гледиште меродавно и данас. И не верујемо да ће Девизни одбор да донесе велике промене у том правцу.

Али, као што рекосмо, могућно је да Девизни одбор пође и другим путем, само то није ниуколико условљено самом реформом, нити она то неизбежно доноси собом. Промена девизне политике у погледу износа додељивања девиза може доћи само под утницајем противног гледишта, које би било заступљено у већини у недрима Девизног одбора.

Девизно-политички, односно економски, горња је форма неутрална. Она је чисто формална.

У једној тачци се вели да ће одбор имати за задатак да прилагоди спољну трговину са девизним интересима земље. То је оно што даје права претпоставци, да се у девизној политици неће ништа променити, Цео проблем и лежи у томе, да ли ће се прилагодити девизна политика потребама спољне трговине и националне производње, или ће се последња прилагодити девизним интересима земље. Данас се води политика по последњем гледишту. И ту се не може рећи да није било координације између спољне трговинске политике и девизне политике. То је баш оно што се замера Народној банци — наиме, да је узела у своје руке координацију ових двеју области економске политике.

(Завршиће се у другом чланку)

Uredbe o isplanfi оса кост озоусСајић телу ФРЕА

Розје jednonedeline zakonske obustave rada novčanih zavoda donesena je nova uredba, koja je stupila na snagu 8 t. m. i kojom su rokovi pušteni ponova u tok po izričnim propisima. Autori uredbe nemaju nikakve iluzije o tome da će naknadna objašnjenja, dopune i izmene uredbe, radi što veće jasnoće, biti neophodno potrebne. Uzrok leži u osustvu terminologije u oblasti bankarstva kod nas. Pre svega izraz »novčani zavod« još nije dobio svoj precizan pojam kao

tehnički termin našeg bankarskog zakonodavstva.. Nije sve što prima ulog novčani zavod. U tom pravcu neće biti potrebna naknadna obiašnjenja, pošto jš njegovo tumačenje ekstenzivno — obuhvata sve. Mnogo je veća teškoća kod pojma »ulog«. Taj izraz nije ioš tehnički termin našeg zakonodavca. On se upotrebljava iskliučivo u zajednici s izrazom »štednja« i sledstveno ne obuhvata ostale vrste novčanih potraživanja kod novčanih zavoda. To potvrđuje i sama uredba,