Narodno blagostanje
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 38
Страна 606 15—21 IX 7—14 IX _ отљојо Ratna šteta 3.446 3.546 4% _Agrarci 1921 220 143 4% _Agrarci 1934 249 204 6%o Begluci 1.279 1.079 6% _ Dalmatinci 1.762 | 926 G%/o Šumski agrar 832 381 7% Investicioni 428 345 7%0 StaDilizacioni 107 50 7% Bler 404 80 So Вјег 280 206 Narodna banka 25 179 Pab 88 68 Ukupno 9.120 7.207
Dok je kod Ratne štete obrt nešto manji nego u prethodnoj nedelji, dotle ie on dostigao ogromnu visinu kod Dalта паса (1,6 ти. Фп. ртета 0,92), 49/0 асгагс! 17 1934 год. nisu imali veliki obrt, ali je pritisak bio isto tako jak da ie kurs pao od 56 poslednjeg dana prethodne izveštajne nždelije na 50 poslednieg dana ove nedelje. Dalmatinci su pali sa 75 na 70,50, a Šumski agrar od 74 na 70,50.
Kod 66% agrarnih papira pad bi nastupio i bez velikih događaja u svetu, pošto je ponuda bila traina i jaka, a tražnia dolazila gotovo iskliučivo od javne ruke. Možda pad ne bi bio tako dubok, ali bi svakako nastupio, svetski događaji su pooštrili taj stalni pritisak na ove papire, (papiri u koje spadaju 4%0 agrarci iz 1934 god.). Begluci su se relativno dobro držali. lako je obrt bio vrlo veliki, proširen je interes za ovim papirima te nije pao paralelno sa ostalim agrarnim papirima.
Kod Ratne štzate pad je dosta veliki, iako ne i relativno. Ali baš kod nje izgleda da ie potpuno konsumirana panika. Jer pri kursu od 5392 traženo je desetina miliona, a nije dobijen ni jedan komad, a pri kraju sastanka ni po 393,50 n:ie bilo robe. Vrlo ie lako mogućno da tai papir već iduće nedelje pođ: na viša. Relativno dobro su se držali 4%/o agrarci 12 1921 god. Toga je papira uopšte malo i zbog toga ni Donuda nikad nije velika. Isto se tako dobro дао 796 1пуеsticioni, kao i 7% stabilizacioni. Bler {ie nešto popustio, jer ie bilo kod 7%e Blera prilično robe na pijaci. Ali intervenciiom javne ruke ıjegov kurs ie sprečen u padu. 8% Bler je лас takođe. Pab se drža? poslodnjeg dana bolje no ranije. Posle duge pauze rađema e Narodna banka, po kursu od 5.850. Koliko je 'z osnova promenjena tehnička pozicija na e!:ktnom tržištu beograćske berze najbolje se vidi po tome, da poslednjeg dana iaeavna ruka nile dobila ni jednog komada Štete, iako je pre toga sve od početka krize ona bila gotovo jedini kupac ovog papira. Kao što smo otoič istakli, priličan je interes za Begluke što ie spečilo njihov jak pad i što doje nade za njihovo pobolišanje u naijbližoi budućnosti. Što se tiče Narodne banke, rađeno ie samo nekoliko komada po kursu od 6.850, po kom postoji vrlo velika tražnja.
Berzijanci su odanuli dušom, kad su videli da se situacila na berzi normalizirala, odnosno da se na suprot privatnoj ponudi pojavila i privatna tražnja. Nije Dberzijancima toliko važno kretanje kurseva, koliko normaliziranje tržišta radi obavlianja redovnog posla. Ukupan obrt od 9 miliona (nešto preko 7 od prošle nedelie) pokazuje da nije bilo velike ponude.
Po dužnosti da napomenemo da je poslednjeg dana izveštaine nedelie publikovan jedan kominiki u kome se apeluie na imaoce papira, da se uzdržavaju od bezobzirne prodaje i nepopravljivih gubitaka, pošto je ovo stanje prolazno,
~
kao što pokazuje cela naša istorija. Tom je prilikom naglašeno, da imaoci papira, kojima ie potreban novac, mogu iste da lombarduju kod državnih novčanih zavoda. Mi se pridružujzmo tome. apelu dodajući samo toliko, da nikada ranije u sličnim situacilama nisu imaoci papira bili toliko prisebni kao ovoga puta i da nije pctreba za gotovinom bila uzrok ovoj depresiji, već, kao što rekosmo, nervi izvesnih imalaca.
Obračunski kurs·dolara sa primom bio je: 15-IX: 44.19; 18-IX: 43.98; 19-IX: 43.98; 20-IX: 43.85,50; 21-IX: 43.90,50.
DEVIZNO TRŽIŠTE
Poslovanje postepeno se vraća u obični kolosek. Маročito važi to za klirinške marke. One su u privatnim rukama postale retke, a gotovo celu firažniu pokrivaju javne ustanove, koje izvoze polioprivredne proizvode i koje ioš raspolažu većim iznosima maraka. Grčki bonovi bili su labavi do poslednjeg dana izveštaine nedelje, kada se situacija popravila usled nešto jače tražnje. Sofilia ie bila stabilna. Kod slobodnih deviza ponuda jie još uvek vrlo mala i Narodna banka ne može da dodeli više od 5—10%o tražnie. Uvoz pre 28 avgusta obračunava se još po kursu od 958, a francuskog franka 145.99. Ova tražnja se zodovoliava u celosti ponudama izvoznika koji su izvezli pre 28 avgusta i za koie takođe važi stari kurs. Na slobodnom deviznom tržištu skočio је kurs funte od 19 do 21 o. m. za nešto preko 8, а francuski franak za nešto preko 3 din. Franak je poslednieg dana izveštajne nedelie bio nešto slabiji prema pretposledniem danu. To važi i za švajcarski franak i holandsku forintu koje su takođe čvršće prema kursu od 19 o. m. U toku cele nedelje slab je belgijski franak.
Slobodno tržište 15-IX + 28.5%0 181Х 19-IX 20-IX 21-IX London 210.58 170.15 207.80 208.40 214.85 216.25 Pariz 190.77. 97.50' 118.91 118.34. 192.29 121.52 Niuiork 55. 4418 55— 55— 55— 55Ženeva 1938.73 _—— 1244.34 1245.75 1247.87 1246.45 Amsterdam 2914.11 2352.50 2917.97 2921.28 2926.25 2926.04 Brisel 939.892 758.70 939.47. 940.54 939.02 937.95 Privatni klirins
Berlin 1430. — _ —= 1430 — 1480.— 1480.— 1480.Madrid и о —— >= Grčki bonovi 99. | ___ 207 2956 2875 28.50 Prag | === == === | = = —= Sofija ____| __-- —- 92—. _._ 0Кип Milano 29930 ___ 298930 99830 99830 22890 Varšava 880— ___" ____- __-- -_-<-
Obrt је iznosio 28 mil. prema 26.5 mil. din., od čega na Berlin otpada 18 mil. kao i prošla» nedelje, slobodne деvize 4.5 mil. prema 8 mil., grčke bonove 450.000 prema 515.000, Sofija 77.000 din. itd.
U Cirihu su devizni kursevi bili sledeći:
31-XII-36 31-XIHI-37 31-XII-38 13-IX 21-IX Pariz 20.321/4 14.68/2 11.6220 10.15 9.75 London 27.97 211.62 20.63 17.85 17.35 Amsterdam 238.80 240.60 240.84 934.50. 984.75 Njujork 845.14 432.50 449.— 449— 441.25 Brisel ___ U 7070 „7. . „7505 Beograd 10.— 10.— 10.— 10— 10—
Тепдепс ја је nepromenjena. Slaba kod engleske funte i francuskog franka. Dolar je takođe popustio, kao i belgijski franak. Holandska forinta je, nasuprot prethodnoj nedelji, labava.