Narodno blagostanje

23; септембар 1939. НАРОДНО

kapitalista u »Akri« po nacionalnosti i svom јаупот дтХапји takav, da ne bi mogao ni pijan čovek da tvrdi, da je anacionalan, a najmanje stran. Meksikancima je bilo vrlo potrebno da tvrde da se u »Akri« nalazi stran kapital; jar to je iedini argument koji im je ostao u rukama u borbi protiv robnih kuća.

Zatvorivši oči pred činjenicom o nacionalnosti kapitala u »Akri« i oglasivši ga za stran, omogućili su sebi novo tVIđenje i nov zaključak, naime da na osnovu iskustva koje mi imamo, stran kapital se u robnim kućama brzo karteliše i time otpada jedina korist od robnih kuća, naime međusobno konkurisanie. Maksikanci su takođe zatvorenih očiju prešli preko notorne činjenice, da nigde u syetu ne postoji kartel robnih kuća; i propustili su da nam kažu, koje su to robne kuće stranog kapitala u Jugoslaviji, koje su se kartelisale kako oni to tvrde.

Ovoga puta su zaboravili oni na svoje ranije tvrđenje, da robne kuće prolet:riziraju svoje nameštenike, da od njih niko ne može da postane samostalnim trgovcem.

По писању словенске штампе, стање привреде у Словенији није никад повољно. Међутим треба узети податке које објављује Окружни уред у Љубљани, па да се нађе доказ да је то стање увек боље него у осталим деловима земље. По подацима Сузора већ у јуну број радника у читавој земљи био је нешто мањи ове године према прошлој, али већи него у мају. У Словенији био је већи и према мају 0. г. и према јуну 1988. И следећа два месеца, јулу и августу број радника продужио је да се повећава, тако да је у августу достигао висину од 108.401, колико никад раније није био. Према августу 1988 то је за 3.985 радника више него у августу 1938.

Према подацима за јули види се да су се одлично држале гране које раде 3а широку потрошњу. Текстилна индустрија која има преко 17 хиљада радника повећала је и у јулу број радника за 272 према јулу 1938. Али највише су допринели добром стању јавни радови, јер се број запослених повећао за 1.625. Али изванредно је велик пад запослених код новчаних завода, за 200, тако да их има укупно још 360. Оволики пад мора да има друге разлоге, а не само коњунктурне.

Завидно стање привреде у Словенији

Словенија дакле има у нашој коњунктури изузетан положај. То је разумљиво обзиром на карактер словенске индустрије, која је претежно индустрија артикала за потрошњу, а по свим коњунктурним подацима ми смо за овим артиклима имали повећање тражње у читавој земљи. Тиме се да објаснити пораст запослености и у време кад у другим крајевима опада.

Интересантна је друга појава, да већ неколико месеца пада просечна осигурана надница у односу према висини коју је имала пре годину дана. У мају је надница износила 25,86, за 1,15 већа него у мају 1988, али у јуну је била мања за 0,26, у јулу за 0,22, а у августу за 0,24. Вероватно је до те промене дошло релативно већим учешћем радника из нижег платног разреда, као што су они запослени у јавним радовима, док је велик пад био код боље плаћених као што су банкарски чиновници.

Izgleda da nema maleroznije industrije u Jugoslaviji od one celuloze. 1906 god. podignuta ie u Drvaru fabrika celuloze od jednog Švajcarca, prijatelja nekadašnieg imaoca Šipada Štajnbajsa. Nikada ta fabrika nije došla do pravog prosperiteta, više je pauzirala no što je ra-

Propast fabrike celuloze

БЛАГОСТАЊЕ Страна 599

dila, i pretrpela je per saldo velike gubitke. Uzroci su tome bili razni; po tvrđenju sopstvenika: rđav kvalitet sirovine, njezina visoka cena, ogromna depresija cene celuloze na svetskom tržištu itd. Pre tri godine naša je država kupila onaj deo akcija koji se nalazi u rukama Švajcaraca i prenela na Šipad, koji je time postao 100% akcionar. Fabrika је. геnovirana uz cenu od 15 miliona dinara. 1937 god., u doba ogromne konjunkture, ona je vrlo dobro radila. 1988 god. ona ie stajala usled nerentabiliteta, a u ovoj godini росаја је да radi uprkos nepromenienih nepovoljnih uslova za nju : Pre kratkog vremena je osnovano državno poduzeće »Јигозјоуепska celuloza«, koje je imalo da podigne dve nove fabrike, a pre svega da otkupi od Šipada fabriku u Drvaru. Mi ne znamo da li je otkup svršen. Koliko nam je poznato, trebala je država to da plati 30 mil. dinara. U stvari je svejedno ko gubi, Šipad ili Jugoslovenska celuloza, pošto su oba državna preduzeća.

ЕРЕ

Тако је još uvek neizvesno držanje Sjedinjenih Američkih Država po pitanju liferaciia zaraćenim „zemljama, njujorška berza se ponaša manje-više kao da je odluka o liferovanju donesena. U vezi s tim skaču kursevi industrijskih papira, specijalno teške industrije i motora. Dnevne prodaje akcija od 5 do 6 miliona komada obavljaju se vrlo glatko. Situaciia se naglo obrće čim se pojavi makar kakav znak da bi rat mogao skoro da bude završen. Kurs pedeset raznih papira skočio je za prvih deset dana rata u Evropi za 8,68%.

S druge strane ogroman je promet obligacija. Prve nedelje rata promet je dostigao naivaći iznos u istoriji njuiorške berze, 204 miliona dolara, od toga samo državnih obligacija za 153 miliona. Razlog ovoj velikoj ponudi je u očekivanju da će s oživljenjem proizvodnje tržište kapitala biti manje likvidno, pa da će zbog toga skočiti kamatna stopa i pasti kursevi obligacija. Državne obligacije nisu mnogo pale, jer ih kupuje Fedzralna rezervna banka (350 miliona kupila je za prvih deset dana rata).

Dok ne počnu velike ratne porudžbine, neće se poslovi s berze preneti na proizvodnju, a dotle neće biti ni aktuelno unovčenje raznih hartija od vr»dnosti koje Engleska ima nameru da proda na američkom tržištu. Američko tržište odavno. је pripremljeno da kupi ove hartije od vrednosti. Sastavljen .

_ је jedan odbor preko koga će se obavljati sve ove kupovine, ali kao što se sad javlja, iako će odbor nastojati da održi čvrste kurseve, on će s druge strane mnogo strožije paziti na kvalitet papira, nego što je to bio slučai 1914.

Njujorška berza i evropski rat

|R U а Ра ан РАИ O U

OOU OTTO PRO IC EUTEIErJ) NEO I EIT KIT PKI IGORU

Слично као што је учинила Енглеска, извршила је HB Француска финансиску 'мобилизацију. Сад су тек донесене одлуке за које се зна да их је пре две године захтевао и француски генералштаб да би резервисао земљи злато које је бежало, а и извесне странке из народског фронта. Од 10 септембра забрањена је слободна трговина девизама и златом, а дозволу може да изда за то само Француска банка. Без контроле спољне трговине контрола девизног промета је неостварива. По писању проф. Бодиена увозници ће добијати дозволе за увоз и на основу ње куповаће девизе код банака. Као из Енглеске, забрањен је и овде извоз капитала. Потраживања странаца која се налазе код француских банака нису дошла уопште под контролу, тако да се могу на основу њих добити девизе без икакве формалкости. Ратне финансије у Француској

ia лењи вена иритЕиивевенЕЕј БИСИ лаШе ШЕН.