Narodno blagostanje
Страна 618
5
ОБАВЕ: ПОЉОПРИВРЕДА
— У Бјеловару почео је рад нове велике млекаре са 10.000 лит. дневног капацитета, која ће производити сир и маслац.
— Производња памука износила је у Румунији у 0, г. 6000 тона. Засађена површина порасла је са 4000 ха у 1938 год. на 20.000 ха.
— Централа пољопривредних комора у Будимпешти заступа у свом годишњем извештају мишљење, да је потребна преоријентација пољопривредне производње на кукуруз, уљарице, сточну храну и индустријске биљке. Централа сматра да је врло важно интензифицирање пољопривредне наставе, да би се тај циљ постигао.
ИНДУСТРИЈА
— „Југословенски Лојд“ доноси да је у Сарајеву дошло до обуставе рада у неким мањим текстилним фабрикама због помањкања сировина.
—- Белгијска индустрија гвожђа бори се са већим тешкоћама. Снабдевање гвозденом рудом је отежано, пошто је Француска забранила извоз. Из Луксембурга, пак, увоз се бори са транспортним тешкоћама. – Снабдевање коксом је из домаћих извора и увозом из Холандије осигурано. Што се тиче извоза гвожђа положај је врло тежак, због немогућности транспорта и повећања премија за осигурање транспорта. Фабрике имају намеру да повисе цене гвожђа због пораста производних трошкова. У унутрашњости земље је за то потребан пристанак владе. За извоз је цена већ индиректно повишена, пошто је укинут рабат.
— Индустрија уметне свиле у С.А.Д. има одличну коњунктуру. Цена грубом предиву повишена је за 2 цента и фином за 3 цента по енглеској фунти. Кредитни рокови су смањени са 3 на 2 месеца.
— »Уљаник> а. д. вршио је бушења у Краварском код Загреба и у дубини од 750 м. нашао је на земни гас. Постоји план да се изгради вод до Загреба и да се употреби гас за потребе града и становништва,
= „Нашичка“ д. д. повисила је надницу за 7/, У новом колективном уговору. |
ТРГОВИНА
— Извоз боксита из наших лука у Немачку готово је престао. Док се извоз не организује железницом рудници су принуђени да смање производњу.
— Удружење индустријалаца дрва на својој седници на Сушаку тражило је да се осигура за извесно дрво плаћање унапред. Потребно је да се ставе извозницима на располагање вагони и да се успоставе поново поморске везе. Уредба о контроли извоза тешко погађа индустрију дрва и код ње запослене раднике, којих има 50.000, Потребно би било да се дозволи слободан извоз тврдог дрва, који се тешко може уновчити на домаћем тржишту.
— Министар трговине и индустрије одобрио је оснивање „Уреда за вањску трговину Бановине Хрватске". Уред ће обрађивати сва питања из области спољне трговине, сем оних која су остала заједничка. Завод за унапређење спољне трговине у Београду уступио је један део својих прихода Уреду. Посао око организовања Уреда поверен је г. Премужићу који има уједно задатак да изради пројекат о суделовању Бановине Хрватске у подели контингената и других извозних повластица.
— Почео је поново извоз стоке и сточних производа у Немачку. На основу споразума недељно ће се извозити око 1000 свиња и 200 комада говеда. Извозницима ће робу плаћати Завод, али тек после 3 до 6 месеци.
" НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
ТТАЈНА СЛУЖБА
Бр. 39
— Совјетска влада је обуставила лиферовање нафте у Енглеску. =
— Управа монопола снизила је цене соли за 2,50 на 1,50 дин. по кг., сточне соли од 1,25 на 0,50 и повећала цену соли у индустриске сврхе од 0,60 на 0,75 дин. одн. са 0,35 на 9,45 дин.
— На подручју сплитске Трговинско-индустријске коморе било је крајем августа 8115 трговачких радња према 8101 месец дана раније.
— „Обзор" доноси да је у Загребу поднесено свега 12 пријава против трговаца за подизање цена.
— У С.А.Д. постоји план организовања извозног картела бензина.
— Између румунске владе и петролејских друштава дошло је до споразума о продаји нафте која припада држави. Продат је државни удео у производњи од 1 маја о. г. до 30 априла 1940 год. по; просечној цени, која се сваког месеца објављује у Монитер ди петрол румен и које се има прерачунати аб рафинерија Плоешти, Из продате нафте издвојено је за државну потребу и извесне количине за оне рафинерије које не располажу властитим изворима. — Енглески извозници морају у будуће своје рачуне да испоставе у одговарајућим страним валутама а не у фунтама. То је наређено, да би Енглеска за свој извоз добила стране валуте.
— Румунија је наручила у Немачкој веће количине целулозне вуне и уметне свиле.
— Бугарска влада ослободила је од увозне царине машине, алате и саобраћајна сретства која се употребљавају у рударству а не производе се у Бугарској.
— Друштво за уновчење робних вишкова у САД. намерава да понова даје извозне премије — засада само у Јужно-Америчке земље.
— Румунски увоз био је контингентиран по групама производа. Сада је румунска влада снизила квоту увоза потрошних и инвестиционих добара са 70 на 25 укупног увоза, док је за потребе наоружања резервисано 459 а за сировине 30%. Извозници мораће у будуће да предају Народној банци 30%/• добијених девиза по утврђеном курсу, а 70%о моћиће да продају на берзи. Досада је тај однос био обрнут, 70%, извозничких девиза предавало се Народној банци, а 3099 се могло продати на берзи.
— Белгијске трговинске и индустриске коморе одлучиле су да је потребно кредитирање у досадашњем обиму. Оне су упутиле апел банкама, индустриским и трговачким предузећима да кредитирају своје муштерије даље, да би се могло одржати пословање привредних предузећа, у досадашњем обиму.
ПОВЧАРСТВО
— Главни савез с српских земљорадничких задруга имао је У свом чланству крајем 1988 3489 задруга према 3393 и 3177 у претходним годинама. Највише је било набављачких задруга и то 1781 према 1632, затим кредитних 1098 према 1096, сточарских 268 према 228, житарских 91 према 92, млекарских 69 према 70 итд. У организацији Главног савеза наступиле су промене. Главни савез није више набављао робу својим чланицама него их је само кредитирао, ревидирао и контролисао а осим тога водио задружна предузећа.
— Народна банка одлучила је да даје потребне кредите Призаду, Заводу за унапређење спољне трговине а Привилегованој аграрној банци у сврху набављања хране за потребу становништва и војске.