Narodno blagostanje

7. октобар 1939.

Којој se nalaze kursevi 91 avgusta i 4 oktobra i promene u procentima polaznih kurseva.

91-VIII 49 | ji 96 21/-#0/0 Ratna šteta 455.50 385.— 15 6% Begluci 85.50 57— 33 бб Dalmatinci 81— 52 — 35 7% Investicioni 99— 90.50 8,6 7% Bler 93.50 73.— 22: до, Bler 100.— 80.— 20 7%0 Seligman 99.50 96.— 3,5 Рађ 205.— 175.— 14

Iz nje vidimo da pad naših državnih papira iznosi od 3,5% do 35%. Dva su papira pala preko 30, dva preko 20, dva oko ]5 itd.

Po obrtu nzma gotovo nikakve razlike između septembra prošle koji ie bio takođe kritičan, i onoga ove godine. Prošle godine obrt je iznosio 30,5 mil. din., a ove 27,1 mil. din. Čak ie ove manji. U strukturi obrta imamo sledeće promene. U septembru prošle godine glavni obrt je bio u šteti i u 6% agrarnim papirima. Štete ije bilo 10,4 mil., a u dva agrarna papira 15 mil. (Šume i Šikare nisu još postojale), pored toga još je samo Investicicni imao obrt od 1,5 mil., a ostali su papiri bili svi ispod miliona. U septembru ove godine Ratna šteta iznosi 9,5 mil.,, a tri 6% papira iznosila su 11,7 mil. Kako vidimo, obrt u Ratnoij šteti je manji. Manji ie i u Go agrarnim prema prošlom septembru, ali veći prema Šteti, dok je u prošloi godini u septembru bilo obrnuto. Mi smo u prošlom broju istakli, da se svi papiri na berzi mogu da podele u dve grupz: u stare, klasične, većinom klasirane i nove sa skoro dovršenom ili nedovršenom emisijom. U starim papirima ie bio obrt u septembru ove godine 14,3 mil., a u novim 11,7. Ali se te cifre mogu pravilno da ocene samo kad se imaju u vidu i iznosi tih papira u opticaju: starih ima u opticaju 5,5 milijardi dinara, a novih ni jedne milijarde. Pa ipak je obrt starih samo 14,8 mil., a novih 11,7. Uvek isto: glavni kalamitet na našem efektnom tržištu čine novi papiri naročito neregulisanih emisija, kao što su to 6%o agrarci.

Gornia tablica, kola nam pokazuje katastrofalan pad kurseva 105 је interesantnija sa gledišta mere u kojima su pojedini papiri pali. Na prvi pogled izgleda prosto kao bajka, da su papiri jednog istog kvaliteta, državni, mogli da pretrpe promene u septembru koje su tako velike, da bi čovek pomislio, da se kod svakog ovog papira radi o drugoj državi ili da je svaki papir drugo nešto, a me obligacija jedne iste države. Na jednoj strani imate pad kod Seligmana samo 3,95%, kod Investicionog samo 8,6%%0, dok kod Begluka 39% i Dalmatinaca 36". Mi nismo ni mislili da bi pad morao biti paritetski; neizbežno je bilo, da jedni papiri padnu više, a drugi manie s obzirom na njihovu tehničku poziciju na berzi. Po sebi se razume da su morali jače pasti papiri koji su i inače lebdali na tržištu i pre ratnih komplikacija i u relativno velikoi meri nuđeni. Ali je apsolutno nerazumljivo, da па једnom normalnom efektnom tržištu jedni državni papiri padnu deset puta više nego drugi. Tu mora da postoje uzroci, koji nemaju nikakve veze s efektnim tržištem, jer to ne mogu da objasne zakoni efektnog tržišta. Prema tome nameće se pitanje: zašto je toliko dosparitetski pad, zašto su jedni papiri pali toliko mnogo, a drugi malo? Nama nije ni najmanje teško da damo odgovor na to pitanie. Da počnemo sa Seligmanom, koji je naimanje pao. Seligman ie pao na 96 samo za to, Što se sve ponuđene količine kupuju od javne ruke po tu cenu. To je dakle dirigovan kurs, Da li jie bilo opravdano da se tai kurs drži tako visoko prema ostalim kursevima, pitanie je o kome ćemo drugi put da govorimo. Za sada objašniavamo samo uzrok. Zašto je Investicioni pao sa-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 637

то 8,6%/% Дафо 560 ije najveći deo ponuđenih iznosa kupljan po tim kursevima. Čim se poslednjih dana pojavila veća Donuda no što je javna ruka htela da kupi, kurs je pošao na niže: on se dugo držao na 91,25 (dok su preuzimani sVi ponuđeni iznosi), a čim ie nastala veća ponuda oni su za dva dana pali na 90 i niže. Kakav će njihov: kurs biti u budućnosti zavisi od toga, po kom će se kursu preuzimati buduće ponude.

Ratna šteta je pala za 15%. U početku njezin jie pad bio iedna vrsta stropoštavanja, poslednjih dana on iznosi 1 ili 2 poena dnevno. Pad se znatno ublažio i približava se nuli. Zašto? Iz prostoga razloga što se poslednjih dana celokupna ponuda preuzima od strane javne ruke po od nie ponuđenom kursu. I to je dirigovan kurs. Dirigovan je kurs i kod ostalih papira, ali nije održavan paritet. Oba Blera su pala 20 do 22%. Pad ne bi bio toliki da nije izvesno Vreme bila potpuna apstinenciia javne ruke prema njima. I ako sx to produži, oni će padati i dalie, u koliko ne bi nastupio opšti obrt na našem efektnom tržištu. Najviše su pali 6G9%/o agrarci. Najniži nivo su dostigli Dalmatinci. Ne može se reći da ovi kursevi nisu dirigovani, ali uz nedovolinu tražnju prema donioj ponudi i u jednoi velikoj razlici na štetu ponude usled čega su kursevi morali otići mnogo niže. I to su dirigovani kursevi. Može se reći da su Dalmatinci povukli Begluke i Šikare, pošto su vrlo srodni i po tipu i po popreklu itd. Što su pak Dalmatinci naigore prošli, uzrok leži u tom što je kod njih najveća navala. To je papir koji se baca na tržišta već dva meseca, katkada u ogromnim iznosima. Svakako to je papir koji se najviše nudi posle Ratne štete, iako Štete ima 4 milijarde u narodu, a Dalmatinaca oko 350 miliona. Dva meseca berzijanci lupaju glavu pitanjem šta može da bude uzrok tako kolcsalnoi ponudi ovog papira. Jedna jedina činjenica bila je po sredi, a to je da se papir naiviše nudio iz Zagreba. Druga docnija činjenica je da se državni dugovi imaiu deliti sa Banovinom Hrvatskom i da bi po teritorijalnom ključu Dalmatinci imali pripasti Banovini Hrvatskoj. Da li su Zagrebčani u toi okolnosti našli uzrok naročitog nepoverenia prema tome papiru, mi n» možemo da sudimo. U najnovije vreme znamo jednu drugu okolnost паime, da će se emisiia ovoga papira povećati oko 500 mil. din. Lako je mogućno da je Zagreb, koji je uvek mnogo bolje obavešten nego Beograd o finansisko-političkim planovima u Beogradu, za to znao ioš pre dva meseca (s obzirom da su tada vođeni pregovori s Italijom o Dalmatincima) i bacao papire. Ovde saopštavamo činjenice bez ikakvog daljeg komentara. Mislimo da smo dali tačnu sliku uzroka ovako пеоbičnom i do sada nepoznatom razviću kurseva državnih hartila poslednji mesec dana. Vrlo je intsresantno, da je Dalmatinaca i Begluka u septembru ove godine prodano mnogo manje nego u septembru prošle godine. Ove ie godine obrt ta dva papira bio u septembru 9,3 mil. din., a sa Šumama i Šikarama 11 mil. dok je u s»ptembru prošle godine samo u Beglucima i Dalmatincima bio okruglo 15 mil. din. Očigledno ije da se situacila Begluka znatno poboljšala, a čak i Dalmatinaca. Vrlo je verovatno da bi Dalmatinci bili ioš u boljem položaju nego Begluci, da nije nastupio ovai vanredni slučaj pre dva meseca. Ali pobolišanje oba papira, kao i Šama i Šikara moralo je doći s obzirom na činjenicu, da ie relativno vrlo veliki paket tih papira preuzela javna ruka.

Berza u ovoj nedelji U ovoj nedelji sve do poslednjeg dana razvijali su se kursevi po lozinci »svaki dan sve po malo niže«. Upravo ove nedelje ne po malo, nago po mnogo niže. Dalmatinci i Begluci su veoma jako pali za pet dana, a i ostali su papiri