Narodno blagostanje

7. октобар 1939.

Iz uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

Страна 627

је с рећ «6» звер ел оФ6ароСе

Naša bi štampa dala rđavo svedočanstvo O sebi, kada bi prešla ćutke preko izričnog

poziva с. d-r Srđana Budisavljevića,

ministra socijalne politike i narodnog zdravlja, da Uredbu

o suzbilanju skupoće podvrgne Hritiči. Već ta opasnost bila bi dovoljna, da se prekine sa dosa-

dašnjim ćutanjem naše štampe po OVOm pitanju. Ostale raz

loge i da ne navodimo. Pristupajući

tom zadatku izjavliujemo da se u našem uredništvu ministar ge. d-r Budisavljević visoko ceni

kao ličnost i kao političar.

Т РА Li UBEDEA ODGOVARA DANAŠNJEM NAŠEM PRIV REDNOM STANJU

Ako bismo hteli da damo kratku definiciju da-

našnjeg stanja naše narodne privrede, odnosno onoga što je majkarakterističnije za nju, onda bi ta де таја glasila: »jugoslavija pati od teške depresije na cenama najvažnijih životnih namirnica i stočne hrane«. Tako su već karakterisali i pojedini članovi kraljevske vlade

našu situaciju. Tako je g. d-r Čubrilović, ministar poljoprivrede, u iziavi kojom objašnjava motive osnivanja.

Direkcije za ishranu kazao, da je veliki pritisak na cene pšenice i kukuruza i da će za kratko vreme doći u isti položaj meso, stoka itd. G. der Andres, ministar

trgovine i industrije, iziaVio |e (u novinama 30 sep-

tembra) da se u nedrima kraljevske vlade u veliko diskutuju mere za suzbijanje pada cena raznih poljoprivrednih proizvoda. »TFaj je pad došao, veli on, usled poremećaja odnosa između ponude i tražnje: seljak mudi svoju robu, jer mora odgovarati obavezama, a tražnja je relativno slaba, pošto je Opao izvoz i nastupio poremećaj li saobraćaju«.

Kod ovog stanja logički bi bilo za očekivati što je delom i nastupilo — da se donese niz ekonomsko-političkih mera u ciliu suzbiiania jevfinoće. U tome trenutku pojavljuje se mera pod imenom »Uredba o suzbilanju skupoće«. Očigledno je da postoji antiteza između stanja cena na našem tržištu i ove uredbe. Kraljevska vlada rešava, kako će da se suzbije prodaja pšenice ispod minimalne cene, koju je ona propisala pre dva meseca. »Vreme« od 3 oktobra javlja, da će u najkraćem vremenu da se osnuju lokalni odbori za suzbijanje skupoće i špekulacije, ali će oni da suzbijaju i |eviinoću, na osnovu jedne uredbe od pre dve godine.

. Mogućno je — i bilo je toga u prošlosti — da па једпот određenom području cene izvesne grupe ИЕ U И (06 јеуппосе, a druge od tene O зКиросе. То зе stanje naziva u Potič iomiji »nakazama cena«. I da se zamisliti niz mera koje su po svoioj prirodi potpuno profivrečne, ali koje se ograničavaju na određene krugove dobara. Ali se kod takvog stanja u privredi ne da zamisliti zakonski instrument protiv skupoće kao Takve ili protivi {|evtinoće kao takve. Mi smo dobili Uredbu o suzbijanju skupoće, koja obuhvata 80% kurentnih dobara naše ekonomske cirkulacije i koja ni na jednom meslu ne ograničava svoj domašaj. Naprotiv ona na prvom mestu suzbija skupoću artikala koji najviše pate od јеуНпосе.

Koliko |e takav korak neadvekatan našem екоnomskom stanju i koliko se može da napravi zakon najvećom nepravdom, pokazuje рту! slučaj primene toga такопа — u koliko znamo preko novina. Beogradski listovi od 3 oktobra zabeležili su jednu presudu Deogradskog Sreskog suda. Njome je kažnjen Josil Singer sa 15 dana zatvora, 6.000 din. za sirotinjski fond i konliskovanjem celokupne robe od okruglo 30.000 dinara. Kažnjen je po čl. 2 Zakona o suzbijanju skupoće, po kome je zabranjeno nagomilavanje »Žživotnih namirnica i ostale robe« pod pretnjom kazne. Mi ne bismo rekli da je kazna zasnovana na uredbi, pošto se za lo traži još i namera, da se roba povuče iz prometa i proizvede dejstvo povišenja Cena. Ali nas ne interesuje zakonska strana presude. Koliko je presuda više zasnovana na uredbi, utoliko uredba manje odgovara ekonomskim potrebama zemlje. Jer u trenutku kad apelujemo na mlinare, da povuku 510 više robe sa tržišta, kad se želi što više tražnje na pijaci (kad se već ne može da nagovori proizvođač da ograniči ponudu), onda je ekonomski posmatrano ono 50 је učinio Singer jedno potriotsko, a ne krivično delo.

Kad smo već kod delikta nagomilavanja robe, onda da napomenemo, da se trgovina ne može uopšte da razume naročito u životnim namirnicama bez nagomilavanja robe. U Šumadiji se trgovac zemaljskim 'proizvodima naziva magazadžijom. Time se hoće da kaže da je njegova glavna karakteristika da ima magazu, a njegov glavni uspeh, da mu |e magaza puna. Prema tome ovaj propis uredbe ugrožava celokupan sistem cirkulacije dobara kod nas, kakav postoji više od 100 godina.

U trenutku kad je stupila na snagu Uredba o suzbijanju skupoće, ove kod nas nije više bilo. Za nas je vrlo sumnjivo da li je skupoće uopšte bilo ove jeseni. Istina bilo je poremećaja posle prvoga septembra, ali manje u cenama, a više u cirkulaciji dobara. Konstatovano je zadržavanje robe od prodaje — koja, možda, i danas gdegde postoji — ali koja je sasvim nezavisna od cena, odnosno koja se može da suzbija nezavisno od cena. Skok cena je konstatovan kod. jednog jedinog artikla — kod šećera, čija je cena službeno utvrđena!

Iz svega ovoga izlazi da ne postoji potreba орsežnih mera za suzbijanje skupoće, jer nje danas kod nas nema i sledstveno Uredba ne odgovara ekonomskim potrebama zemlje... . i

H EFIKASNOST MERA PROTIV SKUPOĆE

| Sve su zemlje imale za vreme Svetskog rata opsežno zakonodavstvo o suzbijanju skupoće, ali ono nije nigde potpuno uspelo, a u mnogim zemljama (ma pr. u Francuskoj) nije proizvelo uopšte nikakvog dej-

stva. Razlika u stepenu uspeha tih mera ne dolazi od njih ni njihovih sistema, već od sasvim drugih faktora: potpuno je neuspelo zakonodavstvo u zemljama, Које

su se ograničile na suzbijanje skupoće merama, koje