Narodno blagostanje
Страна 666 НАРОДНО
БЛАГОСТАЊЕ Бр. 42
TRGOVINSKA POLITIKA
— izmedu Jugoslavije i Grčke postignut je sporazum o produženju trgovinskog i kompenzacionog sporazuma od 1936 za pola godine, sa izvesnim izmenama. Sporazum stupa na snagu 21 oktobra 1939 i produžuje se automatski na daljih 6 meseci, ako se ranije ne otkaže. Izmenjen je procenat plaćanja naše robe u slobodnim devizama. U buduće Grčka će plaćati 20% u slobodnim devizama (do sada 35%/0), 7%/0 u vezanom računu a 73%o u kliringu (65%"). Vezani račun od 796 vrednosti izvoza služiće za obračun pretovara našeg tranzita i isplatu duga naših železnica. Ustanoviće se specijalan račun za plaćanje transporta naše robe u Grčku, kirija, zarade i ušteda naših građana koji će moći da iznosi najviše 7%0 našeg izvoza u Grčku. Da se postigne ravnoteža u razmeni i otklone oscilacije kurseva bonova, Grčka će odobriti isporuКи pamučnog prediva, kože i crna vune za bonove. Naši putnici moći će dobiti minimum bonova od 350 drahmi dnevno po osobi s avansom od 1.500 drahmi.
NOVČARSTVO
— SAD nameravaju da jedan deo svoga zlata plasiraju u južno-američkim zemljama. Sa Brazilijom vođeni su već pregovori o zajmu od 50 mil. dolara. I za Portorico postoji interesovanje.
— Državna hipotekarna banka iskazala je 30 septembra о. 2. uloga na štednju 1.36 milijardi din. prema 1.46 milijardi krajam jula, samostalnih fondova 589 mil. prema 604 mil, raznih fondova 1.8 milijardi kao i krajem prethodnog meseca, kapitala javnih ustanova 510 mil. prema 516.7 mil., tekućih računa Ministarstva finansija 35 mil. prema 56 mil., raznih tekućih računa 1.5 milijardi prema 1.4 milijarde, založnica i obaveznica u opticaiu 632 mil. kao i krajem prethodnog meseca, avansa i depoa banaka 288 mil. prema 9299 mil., rezervnog fonda 347 mil. kao i krajem prethodnog meseca i raznu pasivu 486 mil. prema 567 mil. Gotovina i blagajnički zapisi Narodne banke iznosili su 374 mil. prema 438 mil. hipotekarni zajmovi 1.8 milijardi kao i krajem prethodnog meseca, na prireze i prihode nepromenjeno 1.5 milijardi, vodnim zadrugama 51 mil. prema 71 mil., po lombardu 155 mil. prema 154 mil., menični na hipoteku nepromenjeno 76 mil, menični 57 mil. prema 59 ти, tekući računi Ministarstva finansija nepromenjeno 1 milijardu, razni tekući računi 605 mil. prema 558 mil., hartije od vrednosti 1.14 milijarda prema 1.4. milijarda, nepokretnosti nepromenijeno 967 mil. i razna aktiva 173 mil. prema 217 mil. din.
— U suprotnosti sa Svetskim ratom, neutralne zemlje u Evropi u sadašnjem ratu nisu mogle da povećaju svoje stokove zlata. Holandija ie u septembru izgubila zlata, dok su kod ostalih severnih i zapadnih neutralnih zemalja zlatni stokovi ostali nepromenjeni. Najveći porast zlata pokazuju SAD, koji ide, verovatno, na račun Engleske.
— U devizni odbor pri Narodnoj banci kao i u uvozni komitet ućiće i po jedan pretstavnik Banske vlasti iz Zagreba.
— Пуштен је у оптицај нови метални новац од 1 дин. Стари ће се постепено повлачити и после 20 априла 1940 неће више важити као законско платежно сретство, али ће се моћи и после тога рока заменити за нови у току даљих шест месеци.
— На италијанским берзама акције су биле у току септембра врло чврсте, Нарочито живо су тражене акције предузећа које раде за наоружање. Код државних хартија од вредности интервенција није допуштала јачи пад курсева. У последње време су скочиле и државне обвезнице.
— У Данској је повећана есконтна стопа са 420 на 5:/7%. Новчанична банка изгубила је од почетка рата највећи део свог девизног стока, који је пао са 80 мил, на 5
мил, круна. Извоз у Енглеску, који је доносид недељно 16 —17 мил. круна у девизама потпуно је обустављен. Увоз сировина је постао већи, пошто је индустрија стварала резерве. Маказа цена између извозних и увозних производа постала је велика на штету извозних артикала. Сви су ти разлози допринели повећању есконтне стопе.
— Американске банке претрпеле су знатне губитке услед пада фунте. Министарство финансија С. А. Д. установило је, да су потраживања енглеских банака У“ А BL износила 56 мил. од чега су гласила на фунте 33,6 мил. долара. Енглески егализациони фонд ликвидираће предратна потраживања американских банака по курсу од 4,02 долара за једну фунту.
— У Немачкој је повећано ковање сребрног новца. У трећем тромесечју о. г. оптицај кованог новца износио је 2,1 милијарди марака према 19 милијарди крајем јуна, од чега је на сребрни отпадало 1,22 милијарди према 1,81 милијарди. Осим металног новца издати су поново ситни комади новчаница, гласећих на ратне марке.
JAVNE FINANSIJE :
— Ministar finansija oslobodio je trošarine šećer i Špirit, koji služe za zaslađivanje i pojačanje jugoslovenskih vina namenjenih izvozu.
— Kanadske banke preuzele su prvi ratni zajam Kanade u iznosu od 200 mil. dolara uz 2%0 kamate. Kamata počinje da teče od 16 oktobra o. g. Zaiam je zaključen za 3 godine i može da se produži 15 oktobra 1941 godine.
— Pretsednik engleske vlade izjavio je nedavno u parlamentu da će vojničke penzije biti povišene, ako troškovi života porastu u toku rata. One moraju biti veće od onih određenih zakonom od 1919 i zbog toga se novi zakon ne smatra konačnim.
: — Шпанија је конвертовала своје државне дугове, који се имају редовно амортизовати, са 6% и 529 на 4%. Конверзија је обухватала и железничке зајмове. Укупан износ конвертованих зајмова је 6,1 милијарди пезета. Другу групу државних зајмова чине ново емитовани у укупном износу од 4,5 милијарди пезета уз 390 и трећу зајмови који се засада не амортизују у укупном износу од 5,2 милијарде пезета. -
— У септембру увезено је у С.А.Д. злата у вредности од 326 мил. долара за 60 мил. више него у претходном ме-
сецу. Увоз је дошао углавном из Канаде.
\SAOBRAĆAJ
— Влада је прописала Уредбу о отуђивању и изнајмљивању речних бродова. У будуће бродови уписани у регистар Краљевине Југославије. не могу се без одобрења Министарства саобраћаја и сагласноти Министарства војске и морнарице изнајмити ни отуђити ма по ком правном основу лицима или фирмама страног држављанства. Бродове стране заставе моћи ће наши држављани да узимају под закуп само по претходном одобрењу Управе поморства и речног саобраћаја. При томе се мора водити рачуна о запослености наших бродова.
— С. А. Д. даваће субвенцију друштву за ваздушни саобраћај, Пан Емерикен Ерс, у износу од 25 мил. долара годишње за одржавање ваздушног саобраћаја преко Атлантика. Субвенција може да се повећа, ако би се саобраћај показао успешним.
— Влада Манџукоа и управа јужно манџурских железница воде преговоре са совјетском владом о транспорту соје преко Сибира за Немачку и Италију.
JAVNI RADOVI — Ministar građevina najavio je šestopodišnji plan za izvođenje melioracionih radova iz sledećih sretstava: 225 mil.