Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 42

Страна 670. _

Ženeva 1234.56 1000.— 1233.52 1233.52 1233.52 1233.52 Amsterdam 2921.21 2367.20 2920.35 2920.35 2921.59 2920.38 Brisel 919.43 744.75 919.58 918.97 920.90 995.14 Priv. kliring

Berlin 1490.— 1775.— 1430.—K 1480.— 1430.— 1430.Madrid — —— == == _ Grčki bonovi 39— = 88505. === 330 33Prag о — ~ Sofija | 84855 _—v Milano (kliring) 228.30 225—— 228.30. 228.30 298.30 228.30

Obračunski kurs dolara sa primom bio je: 13-X: 44.383; 16-X: 44.3675; 17-X: 44.3675; 18-X: 44.3675; 19-X: 44.3675.

Obrt je bio kao i prethodne nedelje blizu 38 mil. din. Berlin je rađen 21 mil. prema 27,8 mil., slobodne devize 16 mil. prema 9,5 mil., grčki bonovi 880.000 prema 721.000 itd.

U Cirihu su devizni kursevi bili sledeći:

| 31-XII-36 31-XII-37 31-XII-38 19-X 19-X Pariz 20.32%/a 14.680/» 11.6220. 10175. 10.087 London 27.37 21.62 20.63 17.96 17.80 Amsterdam 238.80 240.60 240.84 236.62 236.75 Njuiork 345.14 432.50 443.— 4451/s 4457/a Brisel —.— —.— 74.70 74.75 75Milano = ____-- —.— — — 292.50

Engleska funta i francuski franak pokazali su slabiju tendenciju dok su devize neutralnih zemalja bile čvrste, tako dolar, holandska forinta, belgijski franak i talijanska lira.

Робно тржиште

Шишенипа. — Ове недеље на прекоморским берзама цене су мање флуктуирале и половином недеље забележиле су у Чикагу известан пораст према стању на почетку недеље, Тешко је међутим рећи да ли се овде ради о преокрету у тенденцији будући да за то нема никаквог разлога, јер је слање робе у Европу још увек минимално услед отежаних транспорта. Пре ће бити да је чврста тенденција последица моментано повољније техничке позиције прекоморског тржишта. Према најновијој процени од 10 октобра принос у С. А. Д. цени се на 2,010.000 ваг. према 2,600.000 у прошлој години. Додавши томе прелазну количину 1938/39 од 700.000 ваг. и одбивши унутрашњу потребу од 1,900.000 ваг, излази да С. А. Д. у овој кампањи располажу вишком од 800.000 ваг. Заједно са вишком Канаде ове две северо-америчке земље у стању су да подмире целокупну увозну потребу света у текућој кампањи. Мабарска је објавила уредбу која декретирану цену пшенице оглашава минималном и, под претњом строгих казни, забрањује куповање пшенице испод ових цена. То указује да је интервенција на тржишту пшенице у Мађарској, услед обилне жетве, у истом положају као и наш житни режим. Швајцарска је у погледу снабдевања животним намирницама дошла у врло тежак положај, пошто је западна Европа, преко чијих се лука снабдевала, одсечена од морских транспората. Стога покушава да се преоријентише на Марсељ. Од 1 октобра уведен је једнолични хлеб и забрањена употреба белог- брашна за луксузна пецива, сем оних која садрже бутер, маст и јаја. За једнолично брашно утврђена је цена од 31 фр. односно 34 фр: за куће потребе, Исто тако контингентирано је снабдевање брашном пекара и трговаца. Енглеска влада откупила је целокупну домаћу жетву пшенице.

Термински курсеви на прекоморским берзама среди-

'

"ном недеље били су: ” |

XII М VII Чикаго центи бушел 857/8 847/8 83 Винипег центи бушел 715/8 73:/в 77" Б. Аирес пезоса мтц. 6,60 – —

На домаћем тржишту прилике су се потпуно нормализовале. Продаје по ниским ценама постале су спорадичне, управо ради се само о роби слабог квалитета. Тражња млинова се повећала па су се извесни млинови, у немогућности да шшеницу набаве од прве и друге руке, обратили на Призад тражећи понуду. Јавила се такође и тражња из Јужне Србије. Вероватно да ће тражња млинова, наредних недеља, бити још и већа с обзиром на отварање могућности извоза брашна у Немачку, а исто тако брашно се тражи и са других страна. Ако се при томе не би појавила и одговарајућа понуда — што ће зависити од стање залиха у земљи које је као и увек потпуно нејасно — могао би се десити и тај парадокс да цене скоче преко интервенционих. Интервенционе цене су непромењене: 155—165 дин. за шлеповску и 149—159 дин. за вагонску робу према појединим провенијенцијама.

Светски паритет према децембарском курсу у Чикагу био је 111—112 дин. база Нови Сад.

Кукуруз. — Кукуруз је и даље веома тражени артикал. Енглеска, западна и северна Европа приправне су да за сваку количину плате врло високу премију на цене које уобичајено нотирају, али не долазе до робе. Ризико транспорта је још увек врло велики па довоза нема. Чикаго за децембар нотирао је 50/»; центи за бушел, а Буенос Анрес за октобар 7,20 пезоса за квинтал што значи да је нотица кукуруза у Аргентини виша за (0,80 пез. од оне пшенице. Принос у С. А. Д., према процени од почетка октобра, износи 6,431.000 ваг. према 6,457.000 у прошлој години односно 5,244.000 просечног приноса у периоду 1933 —1937. Овогодишњи принос је, према томе, већи од просечног за претходних пет година 229. Преостали извозни вишак у Аргентини износи око 170.000 ваг. Принос у Румунији цени се на 623.000 ваг.

На домаћем тржишту ситуација је, према прошлој недељи, остала непромењена. У старом кукурузу било је нешто послова по 108—111 дин. према возаринским релацијама, а цене новог кукуруза биле су: сушени паритет Инђија 100—101, паритет банатске утоварне станице 99100, шлеп Дунав 100—101 дин. Министарство пољопривреде објавило је процену овогодишњег приноса кукуруза који цени на 369.417 ваг, што би било 22,3/» мање од прошлогодишње односно 21,27 мање од просечног приноса за последњих пет година. Ако би ови подаци били тачни онда би 1939/40 била дефицитарна у кукурузу са значајним последицама по исхрану земље и по продукцију стоке, углавном свиња. |

Светски паритет према децембарском термину у Чи: кагу био је 69—70 дин. база Инђија.

Воће. — Призад је закључно до 18 о. м. откупио 1997 ваг. сувих шљива и тиме покрио потребу за извоз на редовни контингент у Немачку који износи 1.800 ваг. Трговци су такође купили приличне количине које спремају за експедицију у девизне земље. А исто тако и Министарство војске интересује се за већу количину сувих шљива (око 600 ваг.) које би набавило из кредита од 20 мил. дин. који је влада дала за помагање произвођача шљива. Цене на локалним пијацама, услед сталне и велике тражње која је последица брзог диспонирања куповинама од стране

пе

Призада, крећу се у сразмери интервенционе. Квалитет је одличан; трговци не памте овакав квалитет после рата.“