Narodno blagostanje
21. октобар 1939.
Iz uredništva
Ska&taDOĆm MOO}
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 659
ФРА O и!
— ХЖкебћ розе ја Статеак O ae ea #42 ош ревје зитросбе —
1 SKUPOĆA I SKOK CENA
Skupoća je rezultat koji se dobija upoređenjem raznih cena. Poskupilo je ono dobro čija je cena skočila prema nepromenjenim ili manje uvečanim cenanla. Skupoća u objektivnom smislu znači disparitet (poremećena ravnoteža) između za život neophodno potrebnih dobara s |edne i dohotka s druge strane, koji takođe nije ništa drugo do cena (odnosno cene). Taj se disparitet stvara skokom cena dobara neophodno potrebnih za život, ili padom cena dobara i usluga iz kojih se formira kupovna snaga ekonomsko slabih. Kao što rekosmo, skupoća se može dobiti i skokom cena. I tu leži veza između skupoće kao socijalne pojave i skoka izvesnih cena kao ekonomske pojave.
Cene su u stalnom vibriranju sa fežnjom da se nivelišu. One su razmenom međusobno povezane, a slobodna utakmica dejstvuje kao faktor nivelacije. Ne reagiraju sve cene podjednako na poremećaj ravnoteže cena: postoji čitava skala dobara po stepenu reagibilnosti na poremećaj ravnoteže cena. Najbrže reagiraju
cene uvoznih dobara (one su često inicijator promena cena u zemlji), zatim one u trgovini, dalje u izvesnim industrijama, dok se cene, uslovljene dugoročnim ugovorima, cene usluga i nagrada za rad, često tek posle duge borbe prilagođavaju novome stanju. Može da prođe dugo vremena dok se cene ponovo konsoliduju. Ali se gotovo nikad ne nivelišu sve na novom nivou. Ima vezanih cena koje uopšte ne reagiraju na promene (monopolske cene). One se nikad ne spuštaju na nov nivo. Kako cene utiču na učešće pojedinaca u socijalnom pro-
duktu, a tako se sporo nivelišu — nikada sve na novom
nivou — fo znači da svaki veliki poremećaj u cenama u jednom ekonomskom području izaziva irajne Dromene u učešću pojedinaca u socijalnom produktu.
Zbog toga Politička ekonomija smatra svaku veću promenu u ravnoteži cena za Štetan poremećaj, a stabilnost nivoa cena za ideal. Tome cilju teže (еопја | o privredi bez konjunkture, teorija o manipulisanoj Yvaluti itd.
Ji CENE I PROMENE KUPOVNE SNAGE NOVCA
Skok cena dobara može doći iz raznih uzroka, ali se ti uzroci mogu podeliti u dve grupe: jedni su promene na strani dobara (poremećen odnos između ponude i tražnje, prirodno i veštački povećani produkcioni troškovi itd.). Skok cena usled promena na strani dobara nikad nije generalan, već obuhvata jedan manji ili veći krug dobara. Ali skok cena može doći i usled promene kupovne snage novca. Skok cena, koji је prouzrokovan padom kupovne snage novca, treba da je generalan, da obuhvata sva dobra, koja su u prometu. To, međufim, nije nikad slučaj. Proces inflacije isti je kao kod skoka cena usled promena na strani dobara.
Promene kupovne snage novca mogu biti izazvane povećanjem istog u opticaju; ali postoje i drugi faktori (od kojih je važan onaj brzine opticaja). Međutim, ne proizvodi svako povećanje novca u oplicaju (odnosno odgovarajuća promena odnosnih faktora) i pad kupovne snage, već samo u slučaju ako se pove-
čanjem novca ne povećava (ili u koliko se ne povećava) ·
optica| dobara. Povećanje opticaja dobara pak postiže se povećanjem proizvodnje u zemlji ili uvozom. (I sledstveno povećanje volumena dobara nameće potrebu povećanja novca — u protivnom зе гетен гаупоteža cena).
Kako stoji kod nas sa optica{em platežnih sretstava, vidi se iz donje tablice.
Opticai Obaveza
Момбатса Коу.похас Ukupno po viđenju
. kod Nar. b.
30 VI (030 52960 — 5230 1247
30 VI 1931 4563 — 4563 1010
30 VI 1092 | :4033 39! 5264 542 30 МГ 1933 4403 866 5269 . ___O57
30) VI 1934 4142 950 5092 1097
:.90. VI-: J 035 44713 7" "730 5203 1:19
30: МГ 1936. 4833 594 · 5427 1615 30) MI 1957. 2210 593 6070 2215 31 ХП 1937. 5834 820 6654 2458 31 III 1938 5864 794 6659 2607 30 VI 1938 6036 712 6808 2418 30 IX 1938 7404 805 8209 1636 31 XII 1938 6921 718 7699 2093 31 11 1939. 6806 724 71530 1808 30 МИ 1059... 1117 706 7883 1724 22 1% 1939 8754 653 9407 1450 89 X 1990 9102 666 9768 1474
U najboljoj ekonomskoj godini od postanka |ugoslavi|e do 1937 godine — u 1930 — ukupan opticaj platežnih sretstava iznosio je 5,2 milijarde dinara. Iduće godine počinje deilacija. Ona je paralisana u nekoliko iskivanjem metalnog novca.') Sredinom 1934 godine deflacija dostiže vrhunac: ukupan opticaj iznosi 5,1 milijarde dinara. Sredinom 1935 godine opticaj novčanica skače na 4,47 milijardi, a kovanog novca pada na 730 miliona dinara, tako da ukupan opticaj platežnih sretstava podiže se na 5,2 milijarde — koliki ie bio u 1930. godini. Opticaj skače dalje svake go-
1 Mi smo iziadnačili opticai novca sa novčanicama, iako to ne bi bilo u duhu zakona, jer novčanice imaju neograničenu platežnu snagu, a kovani novac ograničenu. Međutim taj zakonski propis obilazi sama država posredno ili preko državnih finansiskih ustanova pri isplatama. Poznata
_је Stvar da SU privatnici morali iznajmljivati kola, da. bi
primili novac u srebru. To ie bilo oba puta prilikom puštanja novoiskovanog novca u opticaj, a i kadgod se pojavi navala ulagača na banke. Može se reći da je isplata zvečećim novcem postala najuobičajenija odbrana od navale poverilaca na banke. Naizad srebrni novac služi mnogo više za tezauriranje od strane ekonomsko slabih nego рарп, а glavna kaTakteristika. našega vremena- su,.veliki tezaurirani Hznosi..