Narodno blagostanje

Страна 662 ;

U rukama našega naroda nalazi se ogromna kupovna snaga. On ima u svojim rukama 3—4 milijarde dinara više no Što |e imao pre 3—4 godine, i to dinara čija se kupovna snaga nije gotovo ništa promenila prema onoj od pre 3—4 godine. Mi smo imali tri godine prosperiteta, iz koga su se stvorili kapitali; naše ekonomsko stanje se silno poboljšalo. Na to je došla još dopunska kupovna snaga poslednjeg meseca. Reći da je u narodu beda i sirotinja, znači izgovoriti najveću demagogiju i neistinu. Izlišno je postaviti pitanje gde je taj novac. Apsurdno je pretpostaviti da je taj novac u rukama malog broja kapitalista raznih šatirunga. Onaj koga je najviše zahvatio prosperitet bio je poljoprivredni proizvođač. Njegova siluacija je bila očajna 1932 i 1933 god., ali se ona morala poboljšati, kad je za svaki artikal dobio poslednje dve tri godine 50–-150% više no ranije. Politika sviju vlada od 1932 god. bila је џрегепа па to, da poboliša položaj zemljoradnika. Cela politika cena koju vode Prizad i Ministarstvo poljoprivrede: cena žita, šljiva, opiuma, uljarica, šećerne repe itd. — sve je to bilo u korist poljoprivrede. Pored toga dugovi su gotovo uništeni. Naša narodna privreда је |oš avgusta meseca stenjala od prosperiteta, pored milijardi koje je trošila država na civilne i vojne potrebe, na javne radove itd. Privatna građevinska delatnost dostigla je bila fantastične razmere.

Kad kažemo da je ogromna kupovna snaga u narodu, ne mislimo time reći, da se izgubila sirotinja i да је ceo svet pun para. Kapitali su se nagomilali kod pojedinaca u razmeri njihovog učešća u socijalnom produktu. Onaj koji nije imao ništa da proda nije mogao ni da poboljša svoje stanje. Takav uostalom nije nikakvim porezom ni zadužen. Ali oglasiti proizvođača Šljiva za insolventnog za plaćanje poreza danas, kad mu |e prinos deseterostruk, a cena samo za dve trećine manja prema laniskoi, znači ne videti stanje kakvo je.

Uostalom, ističući gledište da treba pomoću poreza crpiti što više kupovne snage iz naroda mi га2likujemo dve stvari: nova poreska opterećenja i tekući porezi. Na prvo za sada ne mislimo. Naš poreski si-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 42

stem je tako nedostatan, da bi se morale izvesti velike reforme, pa da se osposobi da ravnomerno poviče poresku snagu iz naroda. Ako duže traje rat i to će doći, i o tome imamo da razgovaramo. Mi mislimo ovoga puta na tekuću porezu, koja se može da plati ove godine lakše nego i jedne godine ranije. Dok su poreske vlasti u godinama krize gonile poreske obveznike u meri koja je izazivala nezadovoljstvo u javnosti i u Skupštini, dotle se danas napominje kako treba odložiti rokove. Naprotiv, naplatu tekućeg poreza freba {orsirati. Zakon je predvideo olakšice za sve slučajeve, koji to zaslužuju. To je nedostatrioo i dvosmisleno, ali to stanje, koje vučemo godinama, može najmanje biti povod da usporavamo naplatu poreza danas, kad je državi potreban prihod i kad bi se istovremeno spasla narodna privreda od jedne krize svoje vrste. Mi izbegavamo da se bavimo političkim pitanjima, prvo zbog toga što nam ne dadu i drugo zbog toga što je naš politički svet neobično osetljiv, a to bi škodilo samo našem glavnom zadatku: raspravlianju ekonomskih pitanja. Mi ćemo ovoga puta da učinimo jednu načelnu primedbu, koju smo u ostalom već istakli u prvom članku o skupoći. Danas nije mogućan nikakav oblik vladavine, a da se ne vodi računa o narodnom raspoloženju. U koliko jedna vlada ima manje poverenja u narodu, u toliko se više trudi da ga pridobije. I kako vlade, koje nemaju poverenja u narodu, ne mogu da dadu one ustupke, koje narod traži kao što su sloboda, sudska nezavisnost itd. pokušavaju da ga kupe materijalnim koncesijama. Diktatorski režimi kod nas upropastili su banke, trgovce i zanatlije politikom razduženja seljaka, (što je njemu bilo najmanje potrebno). Dok su svi neposredni porezi u međuvremenu povećani, dotle se iz godine u godinu prenosi smanjen katastarski prinos. Dok se obaraju cene artikala nezemljoradnika, dotle su zemljoradnički terani u visinu. Demagogija je oruđe nepopularnih vlada. Vlada koja dolazi iz naroda, naročito seljačke stranke koje su danas na vladi, ne mogu da produže politiku diktatorskih vlada. Inače ne vidimo kraja ili, u koliko ga vidimo, on je katastrofalan.

e= =

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Када је почео рат у нас је у погледу даљег развитка извоза, цена производа упућених на извоз и уопште привредних прилика у земљи завладао тотални песимизам. Штампа је из дана у дан доносила вести о срозавању цена пшенице и воћа, о умртвљењу поморског саобраћаја, о престанку извоза овог или оног артикла и томе слично. Сем рата није се видео ни тражио никакав други узрок свима овим појама. Заборавило се да пад цена пшенице нема никакве везе са ратом, већ да је последица техничких тешкоћа житног режима који је дошао у немогућност да преузима купљену робу и, на тај начин, допринео затрпавању робом односно имобилизацији друге руке, да цена кукуруза, као и увек код прелаза из једне у другу кампању, пада јер се врши прилагођавање цена старог нивоу цена новог кукуруза. Исто тако изгубљен је из вида истовремено пораст цена других аграрних производа као што су пасуљ, памук, опиУМ, сунцокретово семе, соја, кудеља итд. и ако је утицај рата код пораста цена већине ових производа био упадљив. Падањем цена рат је једино погодио свеже воће за-

Изненадна сјајна извозна коњунктура

текавши га у јеку извозне сезоне; рат као непосредни узрок порасту цена био је код памука, опиума и кудеље. Извоз првих дана рата морао је престати услед великог поремећаја саобраћаја. Није само престао извоз, већ је моментано био стао сваки посао. Рат је одједном зауставио дах целе привреде која се нашла пред императивом прилагођавања новим условима и приликама. Тај процес сада је већ у пуном јеку, Његов развитак последње две недеље из основа је изменио изгледе наше спољне трговине, нарочито извоза, за извесно време. Уместо очекиваног краха за наше извозне производе постепено се формира коњунктура какву они, вероватно, никада нису имали и какву, кад прођу садање изузетне прилике, никада више неће доживети. Пораст цена и могућност извоза за девизе обухватили су сада све аграрне производе. Према песимизму на почетку рата сада би требао да завлада велики оптимизам који се међутим из наше штампе не види.

Рат у Европи — на копну и на мору — радикално је погоршао положај континенталне Европе у погледу снаб-

длевања животним намирницама, аграрним и индустриским

сировинама. Енглеска блокада са дугачком листом контрабанда на једној и одбрана Немачке на другој страни уз обо-