Narodno blagostanje

Страна 664 .

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

~ __Бр. 42

- dinstvima. U poslednje vreme sve više pažnje se posvećuje klasifikaciji pamuka za trgovinu, tako da je sada podeljen u 3 grupe prema krajevima proizvodnie: Makedonija, Tesalija-Beotila i Peloponez, a svaka od tih grupa deli se u 9 klasa.

Цене у августу биле су изложене минималним променама. Падање и повећавање код појединих категорија и група било је скоро истоветно тако да је у општим индексима било незнатних промена према претходном месецу. Али без обзира на ово у односу цена појединих категорија производа наступиле су велике промене, Једну од тих промена претставља отварање маказа цена између аграрних и индустриских производа, а другу отварање маказа између цена извозних и увозних производа. Прва појава неповољна је по куповну снагу пољопривреде, а друга по куповну снагу земље уопште односно по њен положај у међународној размени добара. Де"таљнија анализа обе ове кардиналне промене у ценама У августу месецу међутим постаје излишна, пошто је септембра месеца отпочео рат и тиме створени сасвим нови услови за формирање и кретање цена.

Код цена на велико, према јулу месецу, најзначајниду појаву у августу претставља велики пад индекса биљних производа који је попустио за 41% ни у периоду 193839 сишао на најнижи ниво. До овога је дошло услед ве"диког падања цена сточне хране. Сточни и минерални про"изводи били су непромењени, а индустриски производи повећали су се незнатно, за 0,1%. Општи индекс пао је свега за 1,0%. Према августу прошле године једино су биљни производи били јевтинији (за 7,8/о), а сви остали скупљи и то: сточни за 2,89%, минерални за 6,8% и индустриски за 2,425, У општем индексу није било никаквих промена. Индекс извозних производа према јулу попустио је за 3%, а према августу прошле године за 2,9%, док "увозни производи показују пораст за ,0,7/% односно 9,5%.

У другој половини 1985 г. дошло је до затварања маказа између цена индустриских и биљних производа, а ускоро и до отварања маказа у корист биљних производа. Са малим прекидима ова појава одржала се све до августа месеца ове године када се, после непуне четири године, понова отварају маказе на штету биљних производа. Код

- сточних производа оне су за све ово време биле зтворе_не на њихову штету. У односу између увозних и извозних производа повољнија ситуација односно повећање куповне снаге извозних за увозне производе наступила је у 1937 и трајала све до маја ове године. У мају месецу оба индекса су се изједначила, а од тада између једног и другог индекса јавља се све већа диференција која је у августу - месецу достигла 5/, на штету извозних проинзвода.

Цене на мало у августу месецу, према јулу, биле су изложене више попуштању него порасту. Пораст је једино био код Загреба (0,4) и Новог Сада (1,7%). Код осталих градова цене су попустиле: Београд 0,9%, Љубљана 2,4%, Скопље 1,3%, Сарајево 0,6%/, Бања Лука 1,1% и Цетиње 4.6%, док су цене у Нишу и Сплиту према јулу остале непромењене, Према августу прошле године, изузев Београда, код свију осталих градова цене су незнатно попустиле. Општи индекс цена на мало за десет градова у августу био је нижи од онога у јулу за 0,8%, а према августу прошле

године за 2%. У ценама појединих категорија прозвода

"имамо следеће промене: према јулу храна је била јевтинија за 2,2%, огрев и осветлење скупљи за 0,2%, док су цене одеће и разних производа остале непромењене; према августу прошле године сви индекси били су мањи и то: храна за 3,7%, одећа 0,3%, огрев и осветлење 1,99%

Цене у августу

—— U ponedaljak završeni su trgo-

vinski pregovori sa Nemačkom koji su trajali tri nedelje. О rezultatu pregovora ођјауепа su dva komunike-a iz kojih se, međutim, sem opštih modaliteta razmene i platnog prometa, ne vidi ništa jasno ni detaljniie o razmeni dobara i platnom prometu u privrednoj 1939/40 godini. U komunikeima se, naime, konstatuje: da ja regulisana celokupna jugoslovenskonemačka razmena za buduću privrednu godinu, da su nađena rešenja za sva pitanja i da neće postojati nikakve teškoće za dalje sprovođenje jugoslovensko-nemačkog prometa u okviru dosada važećih načela. Dnevna štampa, obijavljujući ove komunike-e, smatraće sigurno da je izvršila svoju dužnost. ба паз, kao stručni list, stvar nije tako jadnostavna, utoliko više, što prema našem saznaniu glavna karakteristika repultata sadanjih pregovora nije u uspešnom regulisanju i obezbeđenju razmene za novi period, već u utrvđenju OSnove za znatno proširenje razmene dobara i u stvaraniu mogućnosti odnosno uslova za nesmetano funkcionisanje platnog prometa. Za nas su ove promene dalskosežne i njihov pravi značaj videćemo u statistici razmene dobara između naše zemlje i Nemačke narednih meseci.

sta Je аокопао jugosIovemsko-nemački privredni odbor

Struktura našeg izvoza u Nemačku ostala je ista, ti. 31% otpada na biline proizvode, 31% na stoku i stočnž proizvode, 29% na sirovine i 9%0 na drvo. Veličina našeg izvoza bila jie zavisna od nemačkog uvoza. Na osnovu uplata za nemački uvoz kod naše Narodne banke u prethodnom tromesečiu određivala se globalna vrednost našeg izvoza za Nemačku u narednom tromesačju i na taj iznos primenjivali gornji procenti. Sada, međutim, iako je raspodela našag izvoza na pojedine sektore ostala ista, stvorena je mogućnost za znatno povećanje izvoza pojedinih proizvoda (metala, stoke, stočnih proizvoda, drva i izvesnih poljoprivrednih sirovina), a da time ne bude ni ukoliko tangirano funkcionisanje platnog prometa. Kao što ie poznato, u dosadanioi razmeni između naša zemlje i Nemačke postojala su dva računa: račun maraka i račun dinara. Sada je ,međutim, stvoren i jedan treći račun, takozvani kompenzacioni račun. Na ovome računu obračunavaće se nemački specijalni proizvodi za Које smo dali izuzetne kontingente naše robe. Obimnost nemačkog izvoza u našu zemlju iskliučuje zamržniavanje naših kapitala u kliringu. To čak može da ima reperkusiju i na kurs marka koji ia u novom sporazumu ostao nepromenien. Jer, ako bi taj uvećani nemački izvoz apsorbovao celo naše pokazivanije po kliringu (što nije moguće u novom okviru razmene) i izazvao Veću tražnju za marke, moglo bi se lako desiti da kurs marke skoči. Porzd ovoga novina je i ukidanje plaćania jednog dela našeg izvoza u Nemačku devizama. Prema tome, odsada će se celokupni platni promet obavljati kroz kliring i na jednom specijalnom računu.

Što se tiče redovnih kontingenata, zadržani su svi dosadanji; kod nekih izvršene su promene koje su bile uslovliene bilo obostranim potrebama bilo stanjem izvoznih viškova u zemlji, dok su drugi povećani.

Prema dosadanjem ugovoru mi smo imali pravo na tri kontingenta cerealila od po 10.000 vagona, i to: jedan za pšenicu jedan za kukuruz i jedan alternativni: kukuruz ili pšenica. Od ovih kontingenata iskorišćeno je svega 5.000 vagona pšenice (7.500 vagona pšenice izvezenih takođe u novoi kampanji odnosi se na neiskorišćene kontingente iz prethodne godine), a od kukuruza ništa (za koji, pored ovoga, postoje i neiskorišćeni kontingenti iz prošle godine od nekih 7.500 vagona). Za novu ugovornu godinu predviđa

све izvoz 7.500. vagona pšenice i 2.500 vagona brašna nule-.