Narodno blagostanje

Страна 686

47, Аграрци 1934 —

6%о Беглуци 79.— 78— 79— 79.50 8075 816%/, Бегл, терм. — = =— = = (C/o. Jlaznm. 74. — / 73— 7550 76.95 — 75.50 6%/о Далм., терм. — — — — — 79 Инвестиц. 97 — — — 9950 98— 98.50 7 Стабилиз. = — — 8850 — 79, Селигман — — — — — 7 Блер 8750 — — — 90.— 8%/ Блер 92— 9. — — — 93Бус апр. с 72 71— 72— 782— бојо 1 агр. ср — — — = 690. ШИ агр. кр. 74-— 74 — 7550 76— 74Паб, ситни 191—- — 200.—

Паб, средњи — Паб, крупни 195. Hap. 6aHka 6850— 40% PeHra 1805 „— = Лоз Црв. крста — Дувански лоз — —

Сви су курсеви без разлике били у скоку ове недеље. Најфантастичнији скок је био код Ратне штете; један закључак је рађен по 443, Беглуци су били исто тако чврсти као и Далматинци, Инвестициони зајам такође, оба Блера; 89“ се тражи по 93 нуди по 96; једино је Шумски аграр показао мање напредовање.

Последњег дана извештајне недеље покушан је био бесистички напад од стране оних који не могу да објасне зашто скачу курсеви; али без успеха. Ко хоће да ратује мора да има џебане. Треба имати довољно Далматинаца, Беглука и осталих папира, а тога има врло мало. Једино је последњег дана попустио нешто курс ренте Ратне штете, који би свакако и тог дана ишао даље, у пркос бесистичком нападу, да није бесистима пришао у индат један велики ималац тог папира. Једна једина рука се појавила као продавац и продала преко 2 милиона. Затим је друга једна рука из провинције продала један милион. То је повукло још два три мања продавца тако да је последњег дана обављен обрт од 3,8 милиона динара номанале. Као што се види из доње таблице обрта у извештајној недељи је обрнуто Ратне штете 3,15 милиона дин. према цигло 600.000 у прошлој недељи,

20—26-Х 13—19-Х у хиљ. дин.

2: Ратна штета 3.159 595 2: Ратна штета, термин 88 209 45; Аграрци 1921 & 27 6%, Беглуци 990 697 6 Далматинци 465 199 бу, Шумски аграр 308 338 79 Инвестициозни 282 207 7%/ Блер 40 188 87 Блер 121 101 7%/0 Селигман — 43 Народна банка 177 69 Паб 35 31

Укупно 5.699 2.677

Обрт је више но пет пута већи у овој недељи. Од тога пада на поменуту руку скоро 800.000, а на продавца из провинције око 300.000, тако да су само две руке последњег дана продале милион и 100.000. А од укупног обрта од 3,15 милиона динара цела половина пада на последњи дан извештајне недеље. Да се није појавио лично продавац за кога се зна да има више милиона Ратне штете курс би ишао, као што рекосмо, и даље горе. Ратне штете немају берзијанци, Целокупан понуђен износ Ратне штете

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 43

примила је јавна рука и тиме помогла да иначе велика 2Tпорност курса овог папира буде још јача.

Обрт се у овој недељи удвостручио од 2,6 на 5,7 ми: лиона динара. И овај обрт спада у мале према просеку недељног обрта. Од тога 60%/• отпада само на Ратну штету; обрт свију осталих папира заједно износи цигло 9,5 милиона од чега један милион на Беглуке 0,46 милиона на Далматинце и 308.000 на Шумски аграр. Берзијанци који су раније купили нешто папира јевтиније, сад су реализирали добит, али за врло мали део, плаше се да се одвоје од папира, јер је понуда још увек необично мала. Мако су курсеви увек фантастично скочили, ипак су врло мало робе довукли на тржиште; и ако не буде никаквих изванредних понуда, као што је био случај с Ратном штетом последњег дана, курсеви ће поћи горе. Али ма како да се развија ближа будућност, наши имаоци папира, с обзиром на искуство од 1 септембра могу да спавају на оба уха. Никад није хајдучка крв наших ималаца папира ван берзе тако сјајно била награђена за хладноћу и стрпљење као овога пута, где је Ратна штета за три недеље скочила за скоро 60 поена! То је скок који годинама нисмо доживели — у част „морала' ималаца државних хартија од вредности. Обрачунски курс долара био је: 2>%: 44.3675; 23-Х: 44.38: 24-Х: 44.3675; 25-Х: 44.3675: 926-Х: 44.38.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Наша сјајна извозна коњунктура, о којој смо писали у прошлом броју, почиње већ постепено да делује и на девизном тржишту. Понуда слободних девиза била је после дугог времена опет таква, да је задовољено 20—930% тражње. Клириншке марке давала је углавном Народна банка из стокова Призада и Уреда за извоз стоке. Приватне робе било је у мањим износима. Већ смо прошле недеље навели да се осећа интересовање за термине. У току недеље било је и једног закључка за новембар по 14.27, нешто нижем курсу него што је онај утврђени за промпт.

Грчки бонови су без већег интересовања рађени по стабилном курсу. Као што се из доње таблице види на слободном тржишту фунта је лабава, а попустио је н француски франак. Швајцарски франак био је сразмерно најстабилинији, а ипак и он је нешто попустио. Знатан је био пад холандске форинте и белгиског франка.

Стаб. +

Слоб. трж. 26Х 28,5% 23-Х 24-Х 25-Х 26-Х Лондон 220.67. 178.90. 220.24 220.50 22065 220.40 Париз 12495 101.30. 12485- 19501 12520 12498 Њујорк 55 44.3675 55 55 55 55 Женева 1233.52 1000— 12338 1283.18 1233.52 1933.18 Амстердам 2920.85 2367.50 92919.55 2918.93 2918.17 92916.47 Брисел 923.53 74870 92328 928.08 918.97 919.95 Прив, клиринг

Берлин 1430 1430 1430 1430 1430 _ Мадрид — — — — Грчки бон. 39.50 32.50 32.50 32.50 Праг — — — — = Софија — | __ _- == = Милано 228.30 228.80. 228.30. 29830 228.30

Обрт је износио округло 32 мил. према 38 мил. дин. Исплата Берлин рађена је у износу од 22 мил. према 21 мил. дин. слободне девизе 9,6 мил. према 95 мил, дин. н грчки бонови 691.000 према 880.000 дин.

У Цириху су девизни курсеви били следећи:

31-XII-36 81-XII-37 31-Х1-38 19-Х 25-Х Париз 20.32/, 14.68/5 11.6220 10.08/2 10:15 Лондон 27.37 21.62 20.63 17.80 17.91 Амстердам 238.80 240.60 240.84 230.75 236.50