Narodno blagostanje

"28. октобар 1939. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 687. Њујорк 345.14 432.50 443— 445'/8 445.50 MKuakuaruz., — Ма prekomorskim berzama situacija je i Брисел — —.— 74.70 75.—K 74.550 u kukuruzu nepromenjena. Međunarodni promet je vrlo mali, Милано —– —.— —.— 22.50 9950 od počeika septembra pa do polovine oktobra Argentina je

Фунта и франак су нешто чвршћи. Нарочито у фунтама била је већа тражња од неутралних земаља, које су морале да плаћају у фунтама већ раније наручену робу. Амстердам је даље слаб, а и курс исплате Брисел је попустио Милано је стабилан. У току недеље дошло је до даљег одлива злата из Енглеске у С. А. Д. Ове су почеле да по програму, који је најавио Рузвелт, дају зајмове Јужно америчким државама у злату.

Robno tržište

Pšenica. — Na prekomorskim berzama situacija je, prema prošloj nedelji, bila nepromenjena. O ragularnim utovarima za Evropu nema još ni pomena, redovan izVoOZ Ograničen je jedino na zemlje Dalekog Istoka. Situacija na američkom iržištu je vrlo nejasna. U nekim krajevima za vreme satve vladala je suša. Zatim vlada još nije donela odluku u pogledu subvencionisania izvoza u novoj kampanji, ali se drži da će to sigurno biti, Usled toga tendencija je čvrsta i kursevi su znatno viši od onih u Vinipegu. Na kanadskom tržištu vlada stalno pritisak ponude, jer je izvoz minimalan, a magacinski prostori su svakim danom sve puniji. Zbog toga Kanada nastoji da što pre proda veće količine Englaskoj. U Argentini proizvođači traže od vlade da ponova vrali na snagu minimalnu cenu od 7 pezosa. Vlada pak izjavljuje, da su proizvođači imali dosta vremena da svoje zalihe prodadu po ceni od 7 pezosa i da do nove kampanje ne može biti Teči o vraćanju na snagu minimalne cene. Izvozni višak Rumunije, zaiadno sa prelaznom količinom iz prošle godine, ceni se na 100.000 vagona od čega će najveći deo biti prodat Nemačkoj i Italiji.

Terminski kursevi sredinom nedelje bili su sledeći:

XI XII MV VII

Vinipeg centi bušel 70 72 76 Čikago cenfi bušel — 85 85 84 Buenos Aires pezosa Ку. 6,27 656 _— —

Na domaćem tržištu situacija naginje sve više radikalnoj promeni. Dovozi su skoro sasvim prestali. Međutim, od strane mlinova postoji stalna tražnja koja se, usled stvaranja mogućnosti izvoza brašna, poslednjih dana još i povećala. I ako tražnja mlinova nije suviše velika karakteristično je da ni ona ne može da bude pokrivena na pijaci ta se usled toga mlinovi sve više obraćaju na Prizad tražeći pšenicu. Razlika između intervencionih i slobodnih cena snižena je 6—10 din. za pojedine kvalitete. Nije isklijučeno da se uskoro izgubi potpuno razlika. A u slučaju da kod prve ruke пета većih zaliha moglo bi se lako desiti i da intervencione cene budu prešišanz. Ovakvu pretpostavku još je rano činiti s obzirom na dve uzastophe dobre Žžetve i na relativno mali izvoz 1938/39 oko 15.000 vag. i u tekućoj kampanji — do sada oko 11.000 vag.). Za sadaniu situaciju stoga je više verovatno da su se prodavci povukli usled vesti da je Direkcija za ishranu dobila 620 mil. din. kredita iz koga, pored ostaloga, treba da bude nabavljeno za rezervu i oko 20.000 vagona pšenice. Tražnia ovako velike količine mogla bi da otera cenu i preko 200 din.

Svetski paritet prema decembarskom terminu u Čikagu bio ja 110—111 din. baza Novi Sad.

izvezla svega oko 20.000 vag., a to je vrlo malo prema 12702nom kapacitetu Argentine i uvoznim potrebama sveta. Polovinom oktobra ostatak izvoznog viška u Argentini iznosio je oko 150.000 vag. Južno-afrička Unija ograničila je svoj izVOZ na Kanadu; nekoliko brodova koji su upućeni za Holandiju uzapćeni su u Engleskoi pod izlikom kontrabande. U Маđarskoi, изјаа velike tražnje za tovljenje svinia, kukuruz je dostigao egzorbitantnu cenu od 29,25 penga, dok pšenica vredi 21 penga.

Čikago za decembar notirao je 50 centi za bušel, a B. Ajres 7,12 pezosa za kvintal.

Situacija na domaćem tržištu postala je čvrsta usled većih kupovina za račun vojske i za tovljenje svinja, a pored toga javlja se i tražnja iz pasivnih krajeva. Usled toga cena starog kukuruza skočila je na 111—115 din., a novog sušenog na 101—105 din. prema pojedinim vozarinskim relacijama.

Svetski paritet prema decembarskom terminu u Čikagu bio je 68—69 din. baza Inđija.

Uiiarice, — Na tržištima uliarica u celom svetu vlada čvrsta tendencija. Tražnja je sa svih strana vrlo velika, ali se teško podmiruje. Engleska je zakupila sve viškove u indiji i Zapadnoj Africi, a isto tako njeni brodovi tovare i znatпе Коб па lanenog semena u Argentini.

Na domaćem tržištu situacija je takođe čvrsta. Poslednie partije suncokreta proizvođači su prodali po 290 din. prema ceni od 151, koliko ije bila određena uoči kampanje. Pretpostavlja se da će i bundevske koštice postići višu cenu od intervencione koja iznosi 250 din. Suprotno očekivanjima polovinom godine da ćemo u uljaricama za jestivo ulje biti izVOZna zemlja, mi ćemo morati da uvezemo nekoliko stotina Vagona. Domaća produkcija taman ća pokriti unutrašnju једпоgodišnju potrebu uzimajući u obzir i prenosnu zalihu ulja od nekoliko stotina vagona od velikih fabrika iz prošla kampanje. Prema tome, ako bi se želelo da fabrike i dalje imaju izvesnu rezervu onda će se morati uvesti znatne količine, Verovatno suncokreta iz Bugarske.

Suve šlive. — Trgovina suvom šlivom u punom је jeku. Dovozi su smanjeni prema onima na početku sezone, ali se svakim danom sve više pokazuje da je produkcija OVOga puta bila vrlo velika i da, vrlo lako, može dostići 5.000 vagona. Prizad je zaključno do 25 oktobra, kupio 1.700 vagona. Cene koje dobija seliak, sem izuzetaka na zabačenim malim pijacama, odgovaraju intervencionim cenama i kreću se od 200 do 250 din. prema vrsti i kvalitetu.

Sirovine, — Na svetskom tržištu sirovina vlada stalna tendencija. Samo za izvesne artikle cene su u velikom skoku. To je naročito slučaj sa prirodnom svilom koja је u Njujorku dostigla cenu od 324 dolara za libru prema ceni od 260 dolara na početku rata. Svila je postala veoma traženi artikal koji se upotrebljava za izradu padobrana. Cene ostalih važnijih sirovina su sledeće: bakar u Njujorku 12,5 centi za libru, kalaj u Londonu 230 fst. za tonu, kaučuk u Londonu 10,63 pensa za libru, pamuk u Njujorku 9,28 canti za libru. Engleska je zakupila celokupnu tržišnu produkciju vune u Novom Zelandu i Australiji i jute u Indiji. Usled toga i cene ovih artikala u velikom su porastu.

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

DUN-SCHIMMELDPFENG

кнез Межајлоња 39.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАГРЕЉ

Верислевињени 7.