Narodno blagostanje

· 4, новембар 1939. НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 695 _

давни фактори су дошли до уверења, да се с компанијама може постићи сваки споразум диктиран нашим националним интересом, јер оне имају пуно разумевања за то. Значи да се за свако питање може наћи решење уз споразум с њима. По себи се разуме да рудници не могу имати ништа против тога да се, у границама економске и техничке могућности, производња повећа до максимума. А тај се максимум може постићи само тако ако се постојећи апарати друштава оставе неометани некомпетентним утицајима.

Остаје још једно питање, које још није решено, а које не тангира однос између државе и рудни-

ка. У чланцима о „Металургији Југославије" (Н. Бл. бр. 31 и 32, 1938) ми смо истакли ноторну чињеницу, да наши велики рудници продају своју производњу за неколико година у напред. Трепча је изгледа продала целу своју производњу за годину

"дана у напред, а Бор један велики део. Купци су ра-

зне велике металургије у Немачкој, а нарочито у

Француској и у Енглеској. Јасно је да је тим купци-

ма данас много више стало — у сред рата — до

ових сировина но иначе. Да ће се они противити

најенергичније уз припомоћ својих влада евентуал-

ном смањењу купљених сировина — и то је јасно. То је теснац из кога се тражи излаз.

ф === == ф ==—

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Generalna direkcija državnih železnica objavila ie ovih dana završne račune za period 1918/19—1937/38. Tu je prvi put objavliena vrednost imovine naših železnica i dat sistematski pregled gazdovanja. Sada ne mislimo ulaziti u ocenu saobraćajne politike železničke uprave ni njenog gazdovania, nego ćemo samo izneti neke najinteresaninije pcdatke.

Svz do 1930 nije se vršio popis imovine, iako ie jasno da je bez toga nemoguća pravilna saobraćaina i tarifna politika. Tada je donesen zakon o železničkoj imovini i Pravilnik o njenom upravlianiu i cbračunavaniu. Po izvršenom popisu ustanovlieno je da imovina naših železnica vredi 14.729,962.082,06 din. Od tada pa do 31 marta 1938 niena vrednost je jedne godine rasla a drug padala. Najveća је bila 1933 god. 14.883,114.013,15. Do 1938 je pala na 14.228,067.289,01 dinara.

Za to vreme ona se uvećala nabavkama i proizvodnjom za 851,82 mil. din., dograđivanjem i usavršavanjem za 412,85 mil., naknadno unetim vredncstima za 779,38 mil. i preknjižanjem i ispravkama za 114,48 mil. Dakle, povećanje iznosi 2.158,54. mil. din. Smanjila se redovnim otpisom za 2.339,92 mil., rashodovaniem (vanrednim otpisom) za 184,76 mil., prodajom za 6,83 mil. i smanjenjem vrednosti potrošnog materijala za 136,68 mil. Prema tom: smanjila se za 2.668,21 mil. Ukupno smanjenje vrednosti imovine u ovom periodu iznosi 509,66 mil. din.

' Glavni razlog ovom smanjenju leži u #dotrajalosti voznog parka. Zato vreme kasirano je 698 lokomotiva u vrednosti od 49,22 mil, din. i 4.013 vagona u iznosu od 16,54 mil., a otpisano 1.246,16 mil. din. I posle tako velikog broja kasiranih lokomotiva Generalna direkcila u svom laniskom izveštaju ističe da se u saobraćaju nalazi ioš uvek znatan broj lokomotiva preko 30 godina starosti, iako bi za naše prilike normalna granica trebala da bude 15 godina.

Za 920 godina nabavlieno je 156 lokomotiva u vrednosti od 276,21 mil. din. i 2.915 vagona u vrednosti od 188,79 mil. Kako vidimo, vrednost voznog parka povećala se za 20 godina za 465 mil. din. a smaniila za 1.311,92 mil., ti. tri puta više se smanjila nego povećala.

U građevinskoj grani takođe su bile znatne promene. 1933/34 izvršen je naknadni popis, pošto se utvrdilo da ijedan broj pruga i kolosečnog zastora nije bio unet u knjige 1930. Tako se vrednost imovine po knjigama povećala za 672,8 mil. din. Stvarno povećanje pretstavljaju nove pruge u vrednosti od 243,68 mil., dograđivanje i usavršavanje postojzćih u iznosu od 336,33 mil. din. Redovan otpis iznosio je 958,27 mil. i rashodovanje 78,24 mil.

Kolika je vrednost imovine naših železnica?

Годишњи извештаји Сузорови интересантни су не само због података о стању радничког осигурања него и због оних о развоју привреде, пошто је њима обухваћен највећи део радника и привредних грана. Извештај за 1988 показује снажан пораст како броја оснгураних радника и намештеника тако и прихода. У извештају се истиче пораст просечне обезбеђене наднице за 0,0 дин. према 1937 на 23,64. Ми смо у бр. 24/39 писали о повећању номиналне наднице у 1988 па се на том нећемо задржавати. Финансије Сузора у 1938

Број чланова се повећавао стално све до јесени, када обично наступа сезонско опадање. Просек је износио 715.186 (на мушке отпада 526.457 а на женске 188.729), за 35.715 више него претпрошле године.

Пораст је забележен код 21 привредне гране а пад код 7. У процентима он је био највећи код индустрије дувана (66,02), затим код градње железница, путева и водоградња (13,4%/0), приватних саобраћајних предузећа (12,77%/) јавног саобраћаја (3,3%/о), индустрије хране и пића (9,3%/), хемиске индустрије (9,23%/0), графичке (7,01%), металне и машинске (5,39%), _ шумско-пиланске (4,997), _ текстилне (2,05%/0), дрводелске и резбарске (5,57%о), индустрије камена и земље (8,329), новчаних и осигуравајућих завода и самосталних канцеларија (5,87%/0), општинских послова (5,83%/0) трговине (4,17%/2), прераде коже и њених сурогата (4,169), електричних централа (3,22%/0), и пољопривреде (2,29%).

Пораст броја чланова, нарочито оних у вишим платним разредима је утицао на пословање гране осигурања за случај болести. Приходи од доприноса су износили 359,6 мил. дин. према 328,9 мил. 1937. Али су се у исто време повећали и расходи. Број оболења је лане био за 22,720/» већи него 1937 и износио 442,136; што значи да на 100 оснгураника птпада 61,82 оболења. Разлика у том погледу између појединих Оузора је велика. Тако код загребачког на 100 чланова долази 116,98 оболења а код суботичког свега 34,72. Прошлу годину ова грана завршила је са суфицитом од 2,1 мил. дин. према 10,3 мил. 1907. Највећи део расхода претставља новчане потпоре (2827 мил. дин. или 77,6/o OJ целокупног прихода). затим административни трошкови (48,8 мил. дин. или 13,44), прихода), лекарски (41,4 мил. дин. или 11,79 прихода) и лекови (49,9 мил. дин. или 13,5%/о прихода). Поједини органи Сузорови били су лане у овој грани осигурања пасивни. То су Оузори У Дубровнику, Карловцу, Нишу, Петровграду, Скопљу, Сплиту, Суботици, Загребу и болесничке благајне „Трговског ин потпорног друштва“ у Љубљани и „Београдске трговачке