Narodno blagostanje

Сграна 694 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 44

kih podataka da to dokažemo, ali mi imamo fakat da sadašnji sopstvenici u čitavoj zemlji budu smenjeni nonije bilo nikoga ko bi takve kredite mogao da da, niti vom ekipom zemljoradnika sopstvenika. Dotle dok poje bila situacija povoljna za davanje, ako je ko i imao stoji ova mogućnost smenjivanja sopstvenika, može da sretstava. Banke i trgovci, a oni su kreditirali selo, nisu se vrši selekcija najboljih u poljoprivrednoj proizvodnji. se posle 1932 upuštali u taj posao. Ukoliko se obnovio To je preduslov napretka zemlje u kojoj treba da se robni kredit od strane trgovaca, on je sigurno ostao mi- očuva zemljoradnički stalež. Ako se zaštita daje datim nimalan, na strogo ličnom poverenju i to sigurno samo posednicima, ako su oni vezani za zemlju bez obzira utoliko ukoliko je i kod seljaka sazrelo uverenje, da što nisu sposobni da je obrađuju na najbolji način ili n svom interesu moraju da budu savesni platiše. A od neće, stvara se seljački stalež, ali u kom se silom zatakvog kredita ne preti opasnost seljačkom posedu. država i onaj najgori. Nasuprot tome novi koji bi bili Socijalno, to je mera imobilizacije seljačkog -ро- sposobni da dođu na njihovo mesto ostaju izvan poljoseda, iako nepotpuna, jer je ostala prodaja iz slobodne PDriVrede. ruke. Ako bi se ona upotpunila donošenjem odredbe Ako se išlo za tim da se na područiu Banovine о zabrani prodaje, imobilizacija bi bila totalna. 1 u jed- Hrvatske sačuva seljački posed i prema tome seljački nom i u drugom slučaju karakteristično je sledeće. U te- karakter zemlje, ali da se u isto vreme osigura da u žnji da se očuva seljački karakter zemlje, pošlo se u poljoprivredi najbolji uvek može da dođe do zemlje, tom pravcu da se zaštite postojeći sopstvenici, a ne se- potrebno je da se Uredba izmeni u tom pravcu što bi ljački posed. Zemljoradnički karakter zemlje ne bi se se prodaja dozvolila, ali tako da kupac može da bude izmenio kad bi se pretpostavilo, da u jednom momentu zemljoradnik ili onaj koji će se posvetiti zemljoradnii.

ei == (ЕВА ша oi. ——|

Из уредништва Око руда и метала

„Гће Times” om 14 октобра доноси следећи до- Али се приликом проучавања тог питања попис из Београда: јавила жеља, да се рудници ставе под државну контролу путем једног комесаријата за руднике и метале, који би био додељен Министарству шума и Рудника, али под великим утицајем Министарства војног. Та се жеља појављивала и раније, али се увек увиђало да је она неостварљива и штетна, Сад се мислило да би квазимобилно стање код нас могло да послужи као оправдање. Постоји и економски аргумент у корист те жеље. Преговори са Немачком и Италијом о продаји руда и метала, вођени су у првој половини септембра, које се време може назвати „глуво доба" у спољној трговини у свету и код нас. Изгледало је да су руде и метали једини артикли који се на страни траже и чак плаћају девизама. Меродавни фактори су били дошли на мисао да свим силама форсирају производњу руда и метала, пошто изгледа да ће то бити једини извор девиза. Како је на основу последњих уговора вели-

„У прошлости је Немачка куповала од Југо- ки део тих производа био упућен у клириншке зеславије 8.000 тона бакра годишње и две петине це- мље, то би за набавку девиза требало знатно повелокупне производње Трепче. Сад се из аутентичних Бати производњу. извора сазнаје да Немачка тражи двоструку количину. Југословенска је влада склона да се одазове тим захтевима, јер ће у замену добити модерно наоружање". i

„југославија има врло богата лежишта руда, од којих су најважнији „Бор", у рукама француског капитала, који производи 60.000 тона годишње бакра, и „Трепча“, у рукама енглеског капитала, која произвовди велике количине цинка и олова, До сада је југословенска влада цело своје мешање у посао ових рудника сводила на старање да извуче што више девиза од извоза руда; али се сад чују гласоBH да влада намерава да изведе једну нову организацију при Министарству шума и рудника, којом би добила велики утицај у производњи ових руда. Већ се спрема уредба о комесаријату за руде и метале, Вероватно, ако влада намерава да узме целокупну производњу ових предузећа, да ће се она успротиВити томе — имајући увек пуно разумевање за домаће потребе земље у овим производима.

Ради извођења ове идеје било је потребно да се кидају уговори између предузећа и државе и мења однос према Народној банци. Једноставно кидање није пожељан поступак. Тешко би било правдати пред

У горњем напису има доста истинитог, а више државама чији су поданици уложили капитал у однетачног. Полазна тачка за промену данашњег ре- носна подузећа. То је био први разлог против намежима руда и метала лежи у чињеници, да смо у нај- ре о подржавању експлоатације рудника, новијим трговачко-политичким споразумима прода- Други разлог лежи у чињеници, да је у међули веће количине руда и метала Италији и Немачкој. времену наш извоз добио колосалну коњунктуру, Како је један део односних рудника у рукама пода- наша се роба тражи са свију страна и плаћа девиника држава, које су у рату са Немачком, то они зама. нису у положају да продају непосредно непријат -љ- Али то не би био разлог да се одустане од заској земљи. Али како с друге стране Југославија има мисли повећања производње руда. Коњунктуру трејаког интереса да се ове продаје реализирају и како ба искористити. Цело је питање којим начином. Кокомпаније имају пуно разумевања за овај наш ин- месаријат би био свакако најгори начин. Држава је Терес, то питање није ни мало тешко: друштва су за то технички потпуно неспремна. С друге стране спремна да продају држави, а она може продавати у преговорима с нашим великим рудницима пре три коме хоће. Ствар је тиме уређена. | године, ради оснивања рафинерија у земљи, меро-