Narodno blagostanje

Страна 714 НАРОДНО

поверилаца. У истом смислу био је дао за „Ре -Рапзјеп' изјаву д-р Стојадиновић, у којој је поновио гувернеров предлог. Французи су га одбили. Ми разумемо да он Фран цузима није могао бити симпатичан обзиром на незнатну потребу Француског тржишта за артиклима нашег извова. Али ми смо то предлагали као једини начин да се продужи с отплатом дуга. Можда у почетку овај институт за увоз не би показао нарочите резултате. Обзиром на садашњу ситуацију добро би било да је он образован још тада, јер би стекао искуства и могао би да успешније функционише. Пошто је прилив девиза 1939 био из месеца у месец мањи, морало је на крају да наступи оно чега се је влада бојала почетком године. Трансфер је морао да буде потпуно обустављен. Французи су погрешили што тада нису примили наш предлог.

Обуставом трансфера ми смо хтели да резервишемо остатак девиза за увоз робе. То је постао нормалан поступак у целом свету. Према стању трговине у девизне земље ми не можемо имати никакве наде да би могли наставити службу дуга у девизама н у износу од 10% колико је вршено по првом споразуму из 1932. Али сада се не ради само о плаћању камата на оригинални дуг, него и по фундинг облигацијама. Ако нема девиза, немогућно је вршити трансфер камата ни по овим облигацијама. Фундинг облигације разликују се од оних које претстављају главницу. Ове су дате за дуг, оне за камату која није могла да буде плаћена на тај дуг. Главница је извор ренте, а овде се сама рента преобратила по нужди у главницу. Тиме и јест погођен поверилац, јер потраживање није никад ником оспорено, чека се само на добре прилике у којима би се могла обновити потпуна служба дуга. Дотле је дужник у бољем положају од повериоца. Зато праведност захтева да се повериоцу изиђе у сусрет колико је год могућно и да се врши трансфер камата по фундинг облигацијама. Ту се не би радило о великом извосу, а учињена би била геста на основу које би и у будуће било лакше разговарати са повериоцима, евентуално обновити кредит.

Ргуога novembra obustavljeno je u Nemačkoj finansiranjz državnih porudžbina poreskim bonovima tipa 1 i II. Kao što smo pisali prilikom zavođenja оуог načina plaćania poreski bonovi tipa I dospevali su za 6 meseci i primani su za plaćanje poreza po nominalnoj vrednosti, a tipa II za 3 godine i primani su ха 129 iznad nominale. Po tome što su bonovi obavezno upotrebljavani i za plaćanje u transakcijama između privrednika, dobili su oni karakter novca. S druge strane oni su bili i hartija od vrednosti, što je kod tipa II vidljivo na prvi pogled, a kod tipa I po tome što je propisano koje sve prednosti uživa imalac koji ih drži u posedu. Ovo je bio originalan papir i bilo je veliko interesovanje kako će na njega reagirati tržišta kapitala. Prednost je dobio tip I zato što je dospevao u kratkom roku, tako da je njegov kurs stajao iznad kursa tipa IL Jedno vremž ovaj je stajao za 8 poena ispod nominale. Svi su znaci bili da. tržište kapitala nije raspoloženo prema ovom Нрџ papira, tako da je država morala da propiše za koliko će se povećavati kurs ovih papira do dana dospelosti. Ni uveraVanje da je emisija ovih papira ograničana nije promenilo raspoloženje, Tako je, još pre početka rata pala odluka da Se emisija bonova tipa IL obustavi krajem aprila 1940. Međutim, potrebe ratnih finansija zahtevale su da se s tim prekine ranije, pa i sa tipom ]. Oni koji se nalaze u prometu mogu se i dalje upotrebljavati za plaćanje između privrednika,

Nemačka ukida finansiranje poreskim bonovima

KK Ear

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 45 ali przdviđen je niz poljoprivrednih artikala za ап зе ргоmet ovi bonovi ne mogu upotrebiti.

Nije ništa objavljeno kojim će finansiskim instrumentom biti zamenjeni ovi bonovi. Od početka rata upotrzbljavaju se voini bonovi, ali oni dospevaju ха 9—3 теазеса, јако да пе mogu da zamene poreske bonove koji su dospevali u mnogo dužem roku. Na tržištu novca Drva dva meseca rata vladalo je valiko obilje, tako da je Rajh mogao da pokrije svoje potrebe izdavanjem blagainičkih Zapisa. Sa službene strane izjavljano je da se zasada ne misli na zaključenje dugoročnog zaima. Ali potrebe ratnih finansija su velike pa će verovatno vrlo skoro biti objavljen sistam finansiranja. Da potrebe moraju biti velike vidi se po tome što je poreskih bonova emitovano: od početka maja do kraja jula 2,98 mld. maraka, prosečno "/+ milijarde mesečno, a računa se da je isto toliko emitovano i za sledeća tri meseca.

m TT Ових дана дневна штампа је донела вест да ће у идућем буџету Београдске општине бити укинут намет од 20% на старе зграде у центру. Питање тог намета покренуто је сада због тешкоћа око добивања кредита због прилика у свету и прописа о подизању улога.

Када је та мера заведена ми смо писали да је у науци давно осуђено завођење оваквих намета. Циљ сваког пореза, а и овај намет је јелна врста пореза, је да прибави држави или самоуправи потребне приходе. Сваки други циљ је недозвољен,

Београдска општина yKHнуће намет од 20%% на старе зграде у центру

20% наметом на старе зграде није се ишло за стварањем прихода него да се натерају сопственици да руше страћаре и подижу палате. Он је требао да буде нека вр= ста Дамокловог мача изнад њихових глава гонећи их или да плаћају један неправедан терет или да продају своја имања у бесцење. При томе се није водило рачуна ни о томе да је наша земља сиромашна капиталом и да је нзградња центра, где треба да се подигну велике зграде милионске вредности, немогућа без кредита. Слободно располагање улозима код банака ранијих година није помогло. Страћаре у центру су споро ишчезавале из простог разлога, што ни онда као ни данас сопственици њихови зису могли да дођу до кредита.

Упркос ове наше оштре критике намет је остао на снази све до данас, док власт није нашла за сходно да га укине. Кад органи јавног мишљења заступају неко становиште, оно се не уважава па ма како било добро образложено, а усваја се кад га изнесе неко званично лице и без образложења.

И овде се може применити она Француска пословица, „Никад није касно учинити добру ствар".

i ===

Ремарк није ни слутио да ће наслов његовог романа у коме је описао грозоте Светског рата, постати клише за дневне извештаје са истог фронта _ после нешто више од 20 година. Та формула „на западу ништа ново" стоји у оштрој контрадикцији са самом техником наоружања на основу које смо предвиђали рат таКвог уништавања какво историја не памти. Заправо рат Још није почео, и може бити говора само о ратном стању. Али ако је тотални рат у плану, за што још нема никаквих предзнака, има с друге стране и чињеница које говоре у супротном правцу. Мислимо на ону огромну привредну активност на коју се спремају обе зараћене стране, тако да би: се могло рећи да у моменту кад је требало пустити

Рат и спољна трговина