Narodno blagostanje
11, новембар 1939.
оружје да се изгрми, без обзира на привредне последице, као да је оно занемело да би се организовањем привреде извојевала победа.
Огромни значај привредног фронта наглашаван је последњих година на свим странама, иако је наоружање, коме је жртвовано све, подгризало економску снагу свију земаља. То је искуство из Светског рата, које је у послератној литератури искоришћено једнострано, наиме само У том правцу да се организује производња и контролише тржиште, како би једна земља могла да што дуже издржи У рату са средствима којима располаже у својим границама, Као што је познато у Светском рату касно се дошло на идеју организације производње, а најмање је пажње посвећено спољној трговини. Немачка није имала где да купује, тако да су јој била сувишна средства плаћања којима је располагала, Међутим, савезници су сва средства плаћања која су могли да мобилишу били спремни да употребе за поруџбине ратног материјала, а исто тако и да искористе сваки кредит. Последица овакве ратне привреде била је да је по завршетку Светског рата један део света остао без средстава плаћања, што је претстављало најјачу запреку обнављању међународне трговине. С друге стране · ванемарујући извоз, производећи за рат, европске земље покидале су своје трговачке везе. Када је престао рат и обустављена производња за њега, тешко је било обновити извоз, тако да се индустрија нашла без посла.
У ратној привреди зараћених земаља посвећује се сада највећа пажња управо овом проблему. Немачка која је још пре рата патила од несташице радне снаге, сада, после мобилизације спрема се да изведе трговински план са Совјетском Унијом и говори се већ о цифри извоза од 600 милиона марака. У Енглеској покренута је такође велика
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 715
кампања за одржавање енглеског извоза какав је био пре рата. Ратна привреда заведена је наједанпут, по шаблони која се показала бирократском, и била непотпуна, јер су образована поједина привредна министарства међу којима није било координације, све до половине октобра, када је влада учинила први корак именовавши лорда Стампа свофим известиоцем по питању јединствености ратно-привредне политике.
Под крај Светског рата Енглеска је већ била много учинила да појача свој извоз и тако робом плати увезени ратни материјал. У овај рат ушла је она са мањим залихама девиза, лишена доброг дела најбољих хартија које су се могле продати У иностранству и зато она се није смела упустити да води рат жртвујући своја последња средства. Бити што бољи трговац у сред рата то је правило зараћених. Ту исту појаву забележили смо и код Јапана, који се у првој фази рата с Кином лишио многих средстава плаћања и занемарио спољну трговину, али увиБајући колико је то опасно, пошто се рат отегао, вратио се поново извозу.
(во посвећивање пажње извозу мотивише се двоструко, да се и у рату роба што више плаћа робом и да се не изгубе трговачке везе. Али то значи да се један део националне производње не посвећује ратном материјалу и тиме се већи део националне радне снаге задржава у производњи, место да иде на фронт. Ако се упореди тактика на економском и ратном фронту, изгледа да је стратегија узела за начело да на овом последњем треба трошити штедљиво, бранећи границу, дакле да обе стране буду У дефанзиви, али да зато на овом првом треба бити што активнији да би се тако економски дуже издржало, чекајући победу на слому економског фронта непријатеља.
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
POLJORIVREDA
— Danska vlada podnela je parlamentu predlog o Dpomoći poljoprivredi koja trpi veliku štatu zbog pada kursa funte i porasta prevoznih troškova. Da bi pokrila razliku između izvoznih cena i troškova proizvodnje, vlada namerava da ustanovi naročiti fond od 929 mil. K. koji će se upotrebiti najvećim delom za smanienje troškova prevoza kukuruza i stočne hrane. Vlada želi da polioprivrednici dođu do jevtime stočne hrane i da održi cene najvažnijih poljoprivrednih Dproizvoda. Zbog toga je odredila premiju od 3 K. za svaku uvezenu metarsku centu stočne hrane i 6 KM. za svaku u zemlji potrošenu svinju. Cena butera povišena je za 0,20 K. po kg. Te pomoći poljoprivrednicima isplaćivaće se iz navedanog fonda.
— Obrazovana je komisija za tipizaciju poljoprivrednih proizvoda predviđena u Uredbi o silosima. U nju su ušli pretstavnici Ministarstva polioprivrede, trgovine i industrije, Poljoprivrednih fakulteta iz Zagreba i Beograda, Beogradske berze i mlinske industrije. Njen je zadatak da poljoprivredne proizvode, koji dolaze u obzir za uskladištavanje, razvrsta prema sorti u tipove a zatim prema kvalitetu u klase. Pored toga ona će izvršiti podelu proizvodnih rzona i za svaki reon ustanoviće tipove.
— U Zagrebu je održana konferencija svih mlekarskih zadruga sa teritorile Banovine Hrvatske. Svi su govornici istakli potrebu da se proizvođačima obezbedi pristojna cena. Zbog toga se namerava osnovati središnja zadružna mlekara
u Zagrebu i u isto vreme traži se intervencija banske vlasti. ·
INDUSTRIJA
— Ifalija nastoji da pojača proizvodnju aluminiuma i magneziuma i njihovu upotrebu kao surogata u industriji. Nedavno je održan u Milanu kongres za primenu tih metala na kom su pretstavnici vlade izjavili da će se proizvodnja aluminiuma do 1942 povećati na 50.000 t, Primenom legura aluminiuma i magn>ziuma za vreme abisinskog rata zašteđeno je 3.000 t. bakra, 2500 t. željeza i 19200 m3 drva kod proizvodnje oružja i municije. koji bi se inače morali uvesti.
— Prilikom prerade konoplje i lana u vlakna ostanu znatne količine kore od stabliike koje se u Nemačkoj upotrebljavaju kao gorivi materijal u fabrikama. Sada se prave opiti da se iz te kore proizvodi celuloza. Godišnja količina kore od lana ceni se na 100.000 t. a one konoplje 30.000 1 iz nje bi se moglo proizvesti 30.000 t. celuloze. Drugi način iskorišćavanja ove kore je prerada u veštačke ploče i kamen za gradnju kuća. Ovaj način je već prilično uveden i nekoliko kuća je izgrađeno od tog materijala.
— U zeničkoi železari završavaju se radovi na izgrađivanju pete Simens-Martinove peći sa godišnjim kapacitetom od 45.000 t. Dosadašnji kapacitet Simens-Martinovih peći bio je oko 80.000 t. godišnje ili 1/a potrebe valjaonica.
- — Naša drvna industrija preživljuje u poslednja угеkonjunkturu kakve već odavno nije bilo. Razlozi tome su blokada koja je zatvorila put drvu iz baltičkih zemalja i Sovi. Rusije i visoke premije osiguranja ratnog rizika u Зеуегnom moru, Zbog kojih su jako skočile cene drvu iz severnih zemalja. Pored Italije, najbolii kupci našeg drva su sada