Narodno blagostanje

Страна 128

poverioca on je mogao da odvoji jedan deo svojih prihoda za unapređenje proizvodnje, pa da i pored toga odgovori svojim obavezama u onom obimu u kom je to zakon predviđao. Hoće li on to učiniti postala je stvar njegove uviđavnosti. On je u toku od nekoliko godina došao do ubeđenja da su njegove obaveze po starim dugovima samo na papiru. Ako ne plati na kraju naći će se političar koji će takvo njegovo držanje sankcionisati. Političari su ga na svojim propagandnim putovanjima i poučili da tako rezonuje. Posledica toga je da izveštaji Agrarne banke glase da seliak ne plaća, i to onaj koji je u dodiru sa gradom i političarima i koji je u položaju da plati i više nego što ga zakon zadužuje. 1037 naplaćeno je 143,5 miliona, 1038 god. 130,4 miliona, 1939 do kraja septembra samo 44,5 miliona. Degresija, mesto progresije koju zakon predviđa. Pošto je najavljena revizija dugovanja do kraja godine neće više niko sigurno platiti ni pare.

Situacija seljaka-dužnika izmenila se, dakle, iz osnova: dugovi su smanjeni, oborena kamatna stopa, dati su povoljni rokovi otplate, s jedne strane. S druge, bez obzira na dugove, ekonomska situacija se popravila. I da nisu smanjeni dugovi, seljak bi mogao da lakše snosi njihove terete kad prodaje svoje artikle po odličnim cenama. Posle toga mi ne možemo da nađemo nikakvog ekonomskog razloga u prilog једпог дајекоsežnijeg razduženja.

. Ministar poljoprivrede, dajući izjavu za štampu povodom odluke vlade da pristupi daljem razduženju, motivisao je fo ,novostvorenim socijalno-ekonomskim odnosima”. (Politika 3-X-1939). Od vremena prvog raz'duženja, a naročito posle 1936 ekonomski položaj se popravio. U tom vremenu, ni socijalno stanje nije se 'izmenilo, zbog zaštite. Seliak u tom vremenu nije izgubio zemlju ,tako da nije bilo promena u posedovnim ·odnosima. 1 raniie vlade polazile su sa socijalno-ekonomskog stanovišta, jer su htele da zaštite seljaka i

НАРОДНО БЛАГ ОСТАЊЕ

Бр. 46

(0 и уесој meri onog koji je ekonomski slabiji. Ovoga puta ekonomski slabim oglašen je onaj koji je ranije smatran ekonomski jakim. Po Uredbi koja je sad na snazi dužnici preko 25 hiljada smatrani su ekonomski jačim i drukčije tretirani. Sada će ta granica biti podignuta na 50 hiljada dinara. Dužnike „do 50 hilj S. ministar poljoprivrede će u novoj Uredbi smatrati ekonomski slabim sitnosopstvenicima. Prema stanju dugova kod Privilegovane agrarne banke sitnosopstvenika ima 715.847, a njihovi dugovi iznose 2.189,289.444 didara, dok imućnijih seljaka sa dugom preko 50.000 ima 16.388, s ukupnim dugom od 606.879 dinara.

Podela na sitne, srednje i imućne seljake pravi se prema veličini poseda, načinu obrađivanja, kvalitetu i položaju zemljišta. Kod ekstenzivne obrade i 10 ha je manji posed, kod intenzivne blizu grada i 5 ha је srednji posed. Veličina duga može donekle da indicira tu podelu, jer veći posed može više da se zaduži. Ali dug ne može da bude merilo. Najmanje da se 50.000 dinara uzme kao granica. Kod nas samo u Vojvodini ima seljaka sa toliko duga. I to više nikako ne može da bude dug kod zelenaša, niti kod manje banke, nego kod takve, gde je i položaj dužnika povoljniji i bez zaštite. S druge strane i najbogatiji zemljoradnik može da bude dužan manje od 50.000 dinara, ali po veličini duga bio bi smatran sitnim posednikom koji svoje imanje ne može da održi ako mu se dug ne smanji.

Kada je 1936 diskutovano po predlogu o razduženju seljaka u ministarskom зауећ bilo je mišljenje podeljeno. Zato je izvršena i konzultacija četvorice stručnjaka, od kojih je jedan kazao među ostalim sledeće: najgore je što se zakoni o razduženju donose pred izbore. Međutim, prazna je svaka nada da seljak daje svoj glas za političara zato što mu je skinuo dugove. Najradikalnije razduženje izvršili su Jevtić-Janković. Međutim, teško će se naći birač koji bi na sledećim izborima glasao za njih zbog razduženja.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Док смо писали чланак 38 прошли број „Шта ћемо с овом другом скупоћом2г" иу њему предвиђали да идемо рапидно у сусрет цени пшенице од 200 динара и кукуруза од 150—160, највиша цена пшенице у суфицитарном подручју била је 175—180 динара. Од тада цена је рапидно расла да би почетком ове недеље премашила 200 динара ни попела се чак на 210 за потиску робу. Кукуруз је такође догурао до 140—145 динара, У великом скоку су ин остала сточна храна и пасуљ. Паралелно са порастом цена пшенице и сточне хране с повећавају се и цене брашна, хлеба и сточних производа, Док ово пишемо на тржишту се не запажају никакви знаци примирења; напротив, нерВоза купаца све је већа и цене стално и осетно скачу. Сваки дан доноси велика изненађења, социјални поремећај све је већи и проблеми који се јављају све тежи. „Политика“ у бр. од 14 новембра објавила је један напис о скоку цена. По садржини изгледа нам да је тај њапис дошао са меродавног места. Међутим, на крају написа констатује се, да се вести о државној интервенцији У циљу заустављања даљег скакања цена нису могле по„тврдити. Ова констатација је у супротности са фактичним

Како да спречимо даљи скок цене пшенице и кукуруза

а втРееШећ рат uo

стањем. Уредбом о сузбијању скупоће ми смо прокламовали принцип државне интервенције у ценама. Уредба иде за сузбијањем економских и социјалних пертурбација које би могле да буду изазване променама цена и тај циљ треба да постигне спречавање превеликих добити и свију операција у привредном животу које законодавац сматра способним да изазову неоправдан пораст цена. – Према томе, Уредбом о сузбијању скупоће прокламована је интегрална државна интервенција у питању цена,

Сасвим је друго питање да ли би и како државна интервенција могла да делује у конкретном случају високих цена пшенице, брашна, хлеба, сточне хране и тако даље. Ми сматрамо да се на основу Уредбе не би могло ништа ефикасно учинити. Али исто тако немогуће је дозвољлити и да цене основних и најпотребнијих животних намирница даље скачу. Што се тиче пшенице ми не видимо другог начина, већ да Призад из својих залиха пусти на тржиште извесну количину и подмири тражњу млинова. Што се тиче остале тражње она је спекулативне природе и чим би се јавила понуда Призада она би се, пред страхом од обарања цена, морала повући. То би била једина ефикасна интервенција да се спречи скакање цена пшенице. Тим би био спречен пораст цена брашну и хлебу као и сточној храни.