Narodno blagostanje

9. децембар 1939.

| _ Gradsko poglavarstvo u Zagrebu u cilju suzbilanja skupoće: naredilo je da svi trgovci moraju svakoga meseca podnositi izveštaj O zalihama svoje robe i cenama. U spisak robe: ulaze: sve vrste žitarica, brašna, suvomesnate robe, konzerve, masti, mleko, puter, krompir, kiseli kupus, konzervirano'voće, šećer, pirinač, kafa, čai,, čokolada, ulje i druga baWalska roba, zaitm manufakturna roba i njene sirovine: koža, obuća, drvo, ugalj. petrolej, špiritus, poljoprivredne sprave itd.

— Na konferenciji po pitaniu snabdevanja zemlje kožom, koju je sazvalo Ministarstvo trgovine i industrije, nije molgo da se dođe ni do kakvog praktičnog rešenja zbog toga što su pretstavnici fabrika i zanatlija tražili da se popišu rezervne sirove kože u zemlji i da se zabrani izvoz u inostranstva, a trgovci-izvoznici kože, tražili su da se omogući nesmetani izvoz kože. Izgleda da će se osnovati jedan savetodavni odbor za kože pri Deviznoj direkciji.

-— Eritanska vlada, koja je do sada zabranjivala izvoz australiske vune, donela je odluku da dopusti izvoz Za Ameriku 5 mil. kilograma.

— Španiia će vršiti izvoz pomorandži na bazi kompenzacija. SOCIJALNA POLITIKA _— Na vanrednoi skupštini delegata Penzionog zavoda u Ljubljani rešeno je da se članovi tog zavoda iz Dalmacije (oko 9500) priključuje Penzionom zavodu u Zagrebu, | __ U Nemačkoj su ministri unutrašnjih dela i finansija naradili da se daje izdržavanje familijama vojnih obveznika i za vreme olpusta ovih iz voiske sve do prve plate.

JAVNE FINANSIJE.

— U Rumuniji je doneta uredba, prema kojoj se ovlašćuje Ministar finansija, da kroz 5 godina može emitovati obveznice za Narodnu odbranu. Emisije ćzž se vršiti počev od 1] januara 1940 godine, a obveznice će nositi 4,59% interesa. Preduzeća koja rade za državu moraju upisati obveznica za 25% vrednosti drž. narudžbine.

— U početku rata Francuska Narodna banka stavila je državi na raspoloženje 25 miliardi franaka. Od te sume do sada je iskorišćeno 7,3 miliardi franaka.

— U Argentini ie otvoren upis unutrašnjeg zaima u iznosu od 50 mil. pezosa sa 4,95% interesa i zajam od 25: mil. sa 4% interesa. Ovi zaimovi služiće za pokriće budžetskog deficita.

— Сије se da francuska privredna delegacija pristaje da se anuitetska služba vrši u dinarima. Naša godišnia anuitetska služba za francusk>» zajmove iznosi 170 mil. franaka.

— U SAD raspisan jie nov unutrašnji zajam od 500 mil. dolara koji će se otplatiti za 9—11 godina sa kamatom od 2%e, a koji će se upotrebiti delimično za pokriće budžetskog deficita. Sa nilme državni dug se penje na blizu 42 miliarde dolara.

— Prema novoj uredbi u Češko-Moravskom proptektoratu uveden je nov način oporezivania prihoda od uloga na štednju. Dosada prihodi od uloga na štednju smatrani su kao sastavni deo celokupnog prihoda i kao takvi morali su da budu naznačeni u poreskoj listi prema kojoj su bili i oporezivani. Prema novoj uradbi ova praksa se ukida i banke se ovlašćuiu da u buduće odmah oduzimaju ovaj porez sa dodatkom od 5%/.

NOVČARSTVO -

— Belgijska Narodna banka odobrila je luksemburškoi štedionici dva zaima: od 65 i 45 mil. franaka.

—: S. A. D. drže u svojim rukama skoro 3/4 zlatnih rezervi. sveta. Zlatna rezerva američkog Ministarstva finansija iznosi preko 17 miliardi dolara. .-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 719

— Pre nego što su počela neprijatelistva između Rusije i Finske, Rusija je kupila u Finskoj, preko dve tamošnie banke, zlata u vrednosti od 45—60 mil. finskih maraka.

— Prema pravilniku o organizaciji i radu Saveza Štedionica Kraljevin> Jugoslavije sve opštinske štedionice moraju biti u članstvu Saveza bilo neposredno bilo preko banovinskih potsaveza. Članstvo ne može da prestane ni svojevolinim istupanjem ni isključenjem.

— „Trgovačka komora u Zagrebu traži da se donese nov devizni pravilnik uz saradnju svih privrednih komora i novčanih zavoda u zemlji.

— Ministarstvo finansija platilo je menicu, koja je glasila na 1.300.000 dolara, a koja je u svoje vreme dospela u portfeli praškog »Feniksac. Menica je bila izdata u V2zi sa građenjem pruge Požarevac—XKučevo. Plaćanje menice izvršeno je u češkim krunama i to kroz kliring.

SAOBRAĆAJ

— U Nemačkoj je doneta uredba o pripajanju poljskih železnica nemačkom Ministarstvu saobraćaja.

— Prema uredbi o zalihama žitarica sve javne saobraćajne ustanove (železnice, parobrodarska i autobuska przduzeća) dužna su voditi tačne podatke o prometu žitarica:

— Domaća osiguravajuća društva povisila su premije za transporte morem i to: za transport iz Jugoslavije u Englesku za dvostruko, a za transport iž Engleske na Evropski kontinent preko kanala Lamanša za trostruko od dosadašnjih stavova. |

— Između Jugoslavije i Slovačke zaključen је turistički sporazum, po kome društvo »Putnik« prima generalno zastupstvo za promet turista između obe zemlje.

— Grčka je od 1 decembra povisila putničke tarife za боју, a za teretni saobraćaj za 15%.

— U luci Konstanca nalazi se 14 engleskih brodova, čiji će broji biti još povećan novim kupovinama brodova na Dunavu.

— U Nemačkoj su uvedeni specijalni vozovi sa 50% povlastica koji će naročito biti pušteni u saobraćai za Božićne praznike.

— Prema novoj uredbi o ograničenju slobodnog izlaza iz zemlje državnih i privatn:h vagoncisterni van zemlje može se nalaziti najviše do 50% ovih vagona. Ovaj procenat može ministar saobraćaja u dogovoru sa ministrom vojske i mOTnarice po potrebi smaniiti ili povećati.

— Novi železnički most na Savi kod Zagreba, koji ima raspon od 306 m, stajao je 36,5 mil. dinara. Izgrađen je od domaćeg materijala i domaćom radnom snagom.

RAT I PRIVREDA

— Engleska industrija ima velik# rashode da izvrši preorijentaciju mirnodopske proizvodnje na ratnu koji se mogu amortizovati samo u slučaju, ako državne porudžbine potraju duže vremena. Ako bi uskoro došlo do mira, industrija bi pretrpela znatak gubitak. Zbog toga, da bi se osigurala od njega, mnoga preduzeća su se obratila osiguravajućim društvima pitanjem koliko bi iznosila premija za osiguranje takvog rizika.

— U Litvaniji je dato zakonsko ovlašćenje Ministru trgovine i industrije da može kontrolisati rad svih preduzeća, ako bi to tražio interes narodnz> privrede i državne odbrane.

— Englezi i Francuzi prikupljaju statističke podatke o potrebi sirovina zemalja Sredozemnog mora Za poslednjih 10 godina. Ovo se čini zbog toga, Što pomorska kontrola u Suzcu i Gibraltaru neće dopustiti veći uvoz sirovina u OVe zemlje nego što im je to potrebno. Na taj način oni::žele da onemoguće snabdevanje Nemačke preko zemalja Sredoтетпог тога,.